M’Cheyne Bible Reading Plan

Наманово исцељење

5 Наман, заповедник војске арамејског цара, био је човек од великог значаја за свога господара; ценио га је, јер је преко њега Господ давао победе Арамејцима. Али иако је био велики ратник, био је губавац.

² Једном кад су Арамејци извршили упад, довели су из израиљске земље младу девојку; она је послуживала Наманову жену. ³ Она рече својој господарици: „О, само кад би мој господар отишао пророку у Самарији! Он би га исцелио од губе.“

⁴ Наман оде и јави то своме господару, говорећи: „Тако и тако је рекла девојка из израиљске земље.“ ⁵ Арамејски цар рече: „Иди онда, а ја ћу послати писмо израиљском цару.“ Он оде и понесе са собом десет таланата^[a] сребра, шест хиљада шекела^[b] злата, и десет пари одеће. ⁶ Са собом је донео писмо израиљском цару у коме је писало: „Са овим писмом ти шаљем и свога слугу Намана да га исцелиш од губе.“

⁷ Кад је израиљски цар прочитао писмо, раздерао је своју одећу и рекао: „Зар сам ја Бог, да могу да усмрћујем и оживљавам, те ми овај шаље писмо да исцелим човека од губе? Погледајте како тражи повод да ме изазове!“

⁸ Кад је Јелисеј, човек Божији, чуо да је израиљски цар раздерао своју одећу, послао је поруку цару: „Зашто си раздерао своју одећу? Нека дође к мени, да зна да има пророк у Израиљу.“ ⁹ Наман дође са својим коњима и кочијама, и стане код врата Јелисејеве куће. ¹⁰ А Јелисеј му посла гласника: „Иди и окупај се седам пута у Јордану, и обновиће се твоје тело, па ћеш бити чист.“

¹¹ Али Наман се наљути, оде и рече: „Ја сам мислио да ће он изаћи к мени, стати и призвати име Господа, Бога свога, и да ће махнути руком над оболелим местом и исцелити ме од губе! ¹² Нису ли Авана и Фарфар, дамашћанске реке, боље од свих израиљских вода? Нисам ли могао да се окупам у њима и будем чист?!“ Он се окрену и оде бесан.

¹³ Но, његове слуге му приступише и рекоше: „Оче мој, да ти је пророк рекао да урадиш нешто велико, зар не би то урадио? Нећеш ли пре урадити то што ти је рекао: ’Окупај се и бићеш чист?!’“ ¹⁴ Он сиђе и загњури седам пута у Јордан по речи човека Божијег, и тело му се обнови, те постаде чисто као тело младог момка.

¹⁵ Тада се вратио к човеку Божијем са свом својом пратњом; ушао је и стао пред њега, рекавши: „Ево, сада знам да нема другог Бога на свој земљи, осим у Израиљу. Стога прими дар од свога слуге.“

¹⁶ Јелисеј рече: „Живога ми Господа коме служим, нећу узети ништа!“ Наман је наваљивао на њега да узме, али он је одбио.

¹⁷ Наман рече: „Ако нећеш, нека се твоме слузи да толико земље колико две мазге могу да понесу, јер твој слуга неће више приносити свеспалнице и жртве другим боговима, осим Господу. ¹⁸ Ипак, нека Господ опрости ово своме слузи: кад мој господар улази у Римонов храм да се тамо поклони, и он се ослони на моју руку, тако да и ја морам да се поклоним у Римоновом храму – кад се, дакле, поклоним у Римоновом храму, нека то Господ опрости своме слузи.“

¹⁹ Он одговори: „Иди с миром.“ Али кад је Наман мало одмакао, ²⁰ Гијезије, слуга Јелисеја, човека Божијег, рече у себи: „Мој господар је олако пустио тог Намана Арамејца, пошто није узео од њега ништа од онога што је донео.“

²¹ Тада је Гијезије похитао за Наманом. Кад је Наман видео да неко трчи за њим, сишао је са своје кочије да га дочека, и рекао му: „Је ли све у реду?“

²² Он одговори: „У реду је. Мој господар ме је послао да кажем: ’Ево, баш сад су ми дошла два момка од пророчких синова из Јефремове горе. Дај, молим те, за њих један таланат^[c] сребра и два пара одеће.’“

²³ Наман рече: „Узми и два таланта.“ И пошто је наваљивао на њега да узме, завезао му је два таланта^[d] сребра у две вреће и два пара одеће. Затим му је дао два момка, који су их носили пред њим. ²⁴ Кад је дошао до брда, узео их је од њих и склонио у кућу. Потом је послао људе, и они оду.

²⁵ Онда је дошао и стао пред свога господара. „Где си био, Гијезије?“ – упита га Јелисеј.

Он одговори: „Твој слуга није никуд ишао.“

²⁶ Јелисеј му рече: „Није ли моје срце било тамо кад је човек сишао са своје кочије да те дочека? Зар је ово време да се узме сребро и да се стекне одећа, маслињаци и виногради, ситна и крупна стока, и слуге и слушкиње? ²⁷ Зато ће се Наманова губа прилепити за тебе и за твоје потомство до века.“ Гијезије оде од њега губав, бео као снег.

Упутства за цркву

2 Пре свега, молим вас да се прошње, молитве, молбе и захваљивања приносе за све људе; ² за цареве, и за све који су на власти, да проживимо тих и спокојан живот у сваковрсној побожности и честитости. ³ Ово је добро и угодно Богу, нашем Спаситељу, ⁴ који хоће да се сви људи спасу, и да упознају истину.

⁵ Јер један је Бог, и један је посредник између Бога и људи – човек Исус Христос. ⁶ Он је дао свој живот као откуп за све људе, што је било посведочено у право време. ⁷ Зато ме је Бог поставио за весника и апостола, као и за учитеља многобожаца у вери и истини. Не лажем, него говорим истину!

⁸ Желим, дакле, да се посвећени људи свуда моле, подижући руке без гнева и расправе.

⁹ Такође, жене нека се узорно облаче, красећи се чедношћу и разборитошћу, а не плетеницама, златом, бисерјем или раскошном одећом. ¹⁰ Уместо тога, нека чине добра дела, као што приличи женама које исповедају побожност. ¹¹ Жене нека се поучавају у тишини и потпуној покорности. ¹² Такође им не допуштам да поучавају, нити да владају над мужем, него да буду мирне. ¹³ Јер је прво створен Адам, па онда Ева. ¹⁴ И није Адам тај који је био преварен; Ева је била преварена, те је преступила Божију заповест. ¹⁵ Ипак, спашће се^[a] рађањем деце, ако смерно остану у вери, љубави и посвећењу.

Данило се моли за народ

9 Прве године Дарија^[a], сина Артаксерксовог, од мидијског рода, који се зацарио над царством Халдејаца; ² прве, дакле, године његове владавине, ја, Данило, разумео сам из писама: седамдесет година је број година, када ће се, према речи Господњој упућеној пророку Јеремији, навршити пустошење Јерусалима. ³ Тада сам окренуо лице према Господу Богу, тражећи га у молитви и преклињањима, уз пост, кострет и пепео.

⁴ Молио сам се Господу, моме Богу, и исповедао се:

„О, Господе, велики и страшни Боже, који чуваш савез и милост онима који те љубе и држе твоје заповести. ⁵ Згрешили смо и чинили неправду, одметнули смо се и одступили од твојих заповести и одредби. ⁶ Међутим, ми нисмо слушали твоје слуге, пророке, који су говорили у твоје име нашим царевима, кнезовима и прецима, и свем народу земље.

⁷ Теби, Господе, припада правда, а нама је данас срамота на лицима, нама Јудејцима и становницима Јерусалима, целом Израиљу, онима који су близу и онима који су далеко, по свим земљама куда си их истерао због невере коју су починили против тебе. ⁸ Господе, на нашим је лицима срамота, на нашим царевима, нашим кнезовима и нашим прецима, јер смо ти згрешили. ⁹ Господње је да искаже милосрђе и праштање, јер ми смо се одметнули од њега. ¹⁰ Нисмо слушали глас Господа, Бога нашега, нити смо следили законе које нам је дао преко својих слугу пророка. ¹¹ Сав је Израиљ преступио твој Закон и одвратио се не слушајући твој глас.

Зато се на нас свалила клетва и проклетство, као што је записано у Закону Мојсија, слуге Божијег, јер смо му згрешили. ¹² Он је испунио своје речи које је изрекао против нас и наших владара који су владали над нама, када је довео на нас велико зло. Никада се под небом није догодило оно што се догодило у Јерусалиму. ¹³ Стигла нас је сва та невоља, како је записано у Мојсијевом Закону, али ми нисмо тражили смиловање Господа, Бога нашега: нисмо се одвратили од своје кривице и нисмо се умудрили твојом истином. ¹⁴ А Господ је чувао невољу и довео је на нас, јер је Господ, Бог наш, праведан у свим својим делима које чини. Ипак, нисмо послушали његов глас.

¹⁵ Сада, Господе, Боже наш, који си извео свој народ из Египта својом моћном руком, и стекао себи име до овога дана: згрешили смо, учинили смо што не ваља. ¹⁶ Господе, по својој правди, одврати свој гнев и јарост од Јерусалима, твога града, твоје свете горе, јер због наших греха и кривица наших очева, Јерусалим и твој народ служе за ругање свима око нас.

¹⁷ Стога, Боже наш, услиши молитву и преклињање свога слуге. Нека твоје лице обасја твоје опустошено Светилиште, тебе ради, Господе! ¹⁸ Пригни своје ухо, Боже мој, и почуј! Отвори своје очи и погледај нашу пустош и град који носи твоје име! Јер, не доносимо преклињања пред тебе ради своје праведности, већ ради великог милосрђа твога. ¹⁹ Почуј, Господе! Опрости, Господе! Господе, обрати пажњу и учини! Не оклевај – ради себе, Боже мој, јер твој град и твој народ носе твоје име!“

Седамдесет седмица

²⁰ Док сам још говорио молећи се и исповедајући своје грехе и грехе свога народа Израиља, и износећи своју молбу пред Господом, Богом својим, за свету гору свог Бога; ²¹ док сам тако говорио у молитви, Гаврило, онај човек^[b] кога сам видео у претходном виђењу, долети к мени у хитром лету, дотакне ме за време вечерњег приноса ²² и поучи ме, говорећи: „Данило, дошао сам сад да ти дам увид и разумевање. ²³ Кад си почео да преклињеш, дошла је реч, па сам дошао да ти је јавим, јер си изабран. Стога, разуми реч и разуми виђење.

²⁴ Седамдесет ’седмица’ је одређено за народ и за свети град, да се оконча преступ, да се стави тачка на грех, да се откупи кривица и да се уведе вечна правда, како би се ставио печат на виђење и на пророштво, ради помазања Светиње над светињама^[c]. ²⁵ Знај и разуми: од објављивања речи да се Јерусалим обнови и сазида, до Помазаника Владара, је седам седмица и још шездесет две седмице. И биће опет обновљен трг и опкоп, и то у време невоље. ²⁶ А после шездесет две седмице Помазаник ће бити погубљен и остаће без ичега. Потом ће доћи војска једног владара, па ће опустошити град и Светињу, али ће му крај доћи с поплавом. Рат ће се водити до краја; пустошење је одређено. ²⁷ Он ће склопити чврст савез са многима за једну седмицу и укинуће жртву и принос у половини седмице. У једном углу Дома биће страшна гадост, док се одређена пустош не сручи на заторника.“