M’Cheyne Bible Reading Plan
Рат с Арамејцима
20 Вен-Адад, арамејски цар, је сабрао сву своју војску; с њим је било тридесет два цара, с коњима и бојним колима. Он је отишао, опколио Самарију и напао је. 2 Потом је послао гласнике Ахаву, цару израиљском, у град. 3 Рекао му је: „Овако поручује Вен-Адад: ’Твоје сребро и злато припада мени, и твоје предивне жене и деца припадају мени.’“
4 Цар израиљски одговори: „Како ти кажеш, господару мој, царе. Твој сам и ја и све што имам.“
5 Гласници су поново дошли и рекли: „Овако каже Вен-Адад: ’Поручио сам ти: предај ми своје сребро и злато, своје жене и децу. 6 Зато ћу ти сутра у ово време послати своје слуге и они ће претражити твоју кућу и куће твојих слугу, па ће узети све што ти је вредно и однети.’“
7 Тада цар израиљски позва све старешине земље и рече: „Примите к знању и погледајте како тражи невољу; јер је послао по моје жене и децу, и по моје сребро и злато, а ја му нисам одбио.“
8 Све старешине и сав народ му рекоше: „Не слушај, нити пристај!“
9 Он рече Вен-Ададовим гласницима: „Реците своме господару цару: ’Учинићу све што си први пут тражио од свога слуге, али ово не могу да учиним.’“ Гласници оду и врате се са поруком.
10 Вен-Адад му посла поруку: „Нека ми богови тако учине и нека додају, ако од Самарије остане толико пепела да сваки човек који ме следи добије по шаку.“
11 Израиљски цар му одговори: „Каже се: ’Нека се не хвали онај који се опасује, него онај који се распасује.’“
12 Кад је Вен-Адад чуо ову поруку док је пио са царевима под шаторима, рекао је својим слугама: „Крените!“ Они кренуше у град.
Ахав побеђује Вен-Адада
13 Уто један пророк приступи Ахаву, цару израиљском, и рече: „Говори Господ: ’Видиш ли све ово велико мноштво? Ево, данас ћу га предати у твоје руке, да знаш да сам ја Господ.’“
14 Ахав рече: „Преко кога?“ Пророк рече: „Говори Господ: ’Преко момака обласних намесника.’“
Он упита: „Ко ће започети битку?“
Пророк рече: „Ти.“
15 Ахав је пребројао момке обласних намесника, њих две стотине тридесет два, а затим је пребројио сав народ, све Израиљце, њих седам хиљада. 16 Изашли су у подне, док се Вен-Адад напијао са тридесет два цара, који су му дошли у помоћ. 17 Прво су изашли момци обласних намесника.
Вен-Адад је послао извидницу, која му је јавила: „Изашли су људи из Самарије.“
18 Он рече: „Ако су изашли ради мира, похватајте их живе, а ако су изашли ради рата, свеједно их похватајте живе.“
19 Тако момци обласних намесника изађу из града, а војска за њима. 20 Сваки је убио свог противника, те су се Арамејци разбежали. Израиљци су их гонили, али је Вен-Адад, арамејски цар, побегао на коњу с коњаником. 21 Тада је изашао и израиљски цар и навалио на коње и бојна кола, и нанео Арамејцима велики пораз.
22 Затим пророк приступи израиљском цару и рече му: „Иди и појачај своје снаге; размисли и види шта ћеш да урадиш, јер ће те арамејски цар напасти на почетку наредне године.“
23 А слуге арамејског цара рекоше му: „Њихови богови су планински богови, и зато су нас савладали. Али ако се сукобимо са њима у равници, свакако ћемо их савладати. 24 Учини овако: уклони цареве с њихових положаја, а уместо њих постави војводе. 25 Затим скупи онакву војску какву си изгубио, исто толико коња и бојних кола, па ћемо се сукобити с њима у равници, и свакако ћемо их савладати.“ Он их је послушао, па је учинио тако.
Победа код Афека
26 На почетку године, Вен-Адад скупи Арамејце и крене на Афек да ратује против Израиљаца. 27 И Израиљци су се скупили и понели храну, па су им кренули у сусрет. Кад су се Израиљци утаборили насупрот њима, били су као два стада коза. Арамејци су, пак, прекрили земљу.
28 Тада приступи човек Божији и рече израиљском цару: „Говори Господ: ’Зато што су Арамејци рекли: Господ је бог планина, а не бог долина, предаћу све ово велико мноштво у твоје руке, да знате да сам ја Господ.’“
29 Седам дана су били утаборени једни наспрам других. Седмога дана је почела битка. Израиљци су побили стотину хиљада арамејских пешака у једном дану. 30 Остали су побегли у Афек, у град, али се градски зид срушио на преосталих двадесет седам хиљада људи. Вен-Адад је побегао у град и ушао у тајну одају.
31 Његове слуге му рекоше: „Чули смо да су цареви дома Израиљевог милостиви. Стога, хајде да ставимо кострет око бокова и конопце око глава и изађимо пред израиљског цара; можда ће ти поштедети живот.“
32 Тако су опасали кострет око бокова и ставили конопце око глава, па су дошли к израиљском цару и рекли: „Твој поданик, Вен-Адад, каже: ’Молим те, поштеди ми живот.’“ Ахав на то рече: „Зар је још увек жив? Он је мој брат.“
33 Тражећи неки знак, људи су хитро дочекали његову реч и рекли: „Јесте, Вен-Адад је твој брат!“ Он им рече: „Идите и доведите га.“ Вен-Адад изађе пред њега, а он га узе у своја бојна кола.
34 Вен-Адад му рече: „Вратићу ти градове које је мој отац узео од твог оца, а можеш за себе да поставиш и тржнице у Дамаску, као што је мој отац поставио у Самарији.“
Ахав одговори: „Пустићу те на основу овог договора.“ Затим је склопио савез с њим и пустио га.
Пророк осуђује Ахава
35 Али дође један од пророчких синова и рече једном од својих другова по речи Господњој: „Удари ме!“ Но, овај је одбио да га удари.
36 Зато му пророк рече: „Пошто ниси послушао глас Господњи, ево, чим изађеш од мене, убиће те лав.“ Тек што је мало одмакао од њега, наишао је на њега лав и убио га. 37 Затим је нашао другог човека и рекао му: „Удари ме!“ Човек га удари и израњави га.
38 Пророк оде и стаде на пут да сачека цара. На очи је ставио повез да се прикрије. 39 Кад је цар пролазио, он довикну цару и рече: „Твој је слуга ступио у са̂мо средиште битке, кад је неки човек дошао к мени и довео ми једног човека, рекавши: ’Чувај овог човека! Ако буде нестао, својим ћеш животом платити за његов живот, или ћеш платити таланат[a] сребра.’ 40 Али док је твој слуга био заузет овим и оним, он је нестао.“
Израиљски цар му рече: „Онда је то твоја пресуда; са̂м си је изрекао.“
41 Али он брже-боље скиде повез са очију. Тада је цар израиљски видео да је то један од пророка. 42 Он рече цару: „Говори Господ: ’Зато што си пустио човека кога сам одредио за клето уништење, својим ћеш животом платити за његов живот, и твој народ за његов народ.’“
43 Цар израиљски оде својој кући, смркнут и љутит.
3 Пошто нисмо могли више да издржимо, сложили смо се да би било најбоље да останемо у Атини. 2 К вама смо, пак, послали Тимотеја, нашег брата и Божијег сарадника у проповедању Радосне вести Христове, да вас учврсти и ободри у вашој вери, 3 да се нико не поколеба у овим невољама. Ви, наиме, сами добро знате да смо одређени за њих. 4 И заиста, када смо били код вас, унапред смо вам говорили да ће вас снаћи невоље, и као што знате, тако је и било.
5 Зато сам, не могавши више да издржим, послао Тимотеја да ме обавести о вашој вери, да вас како Кушач није навео да подлегнете искушењу, јер би тада наш труд био узалудан.
Павлова радост због добрих вести из Солуна
6 А сада нам се Тимотеј вратио од вас и донео нам добре вести о вашој вери и љубави, и да нас се увек радо сећате и чезнете да нас видите, као и ми вас. 7 Зато смо се, браћо, и поред све своје муке и невоље, утешили вашом вером. 8 Ми, у ствари, сада заиста живимо кад знамо да сте постојани у Господу. 9 Јер, какву захвалност можемо дати Богу за сву радост коју доживљавамо због вас пред Богом? 10 Дању и ноћу се најусрдније молимо Богу да вас поново видимо, и да усавршимо оно што недостаје вашој вери.
11 А са̂м Бог, наш Отац, и наш Господ Исус, да припреми пут за наш долазак к вама, 12 и да учини да обилујете међусобном љубављу, и љубављу према свима, као што ми вас волимо.
13 Нека он оснажи ваше унутрашње биће, да будете беспрекорни у светости пред Богом, Оцем нашим, при доласку Господа нашега Исуса, са свим светима његовим.
Навуходоносоров сан
2 У другој години своје владавине, Навуходоносор[a] је сањао снове. Он се толико узнемирио, да му сан није долазио на очи. 2 Цар је наредио да се позову чаробњаци, гатари, врачари и Халдејци[b], да кажу цару шта је сањао. Кад су дошли, стали су пред цара.
3 Цар им рече: „Сањао сам сан и узнемирен сам; хоћу да знам шта тај сан значи.“
4 Халдејци одговорише цару на арамејском: „О, царе, да си жив довека! Испричај сан својим слугама, а ми ћемо протумачити његово значење.“
5 Цар одговори Халдејцима: „Издајем проглас: ако ми не кажете какав сам сан имао и шта је његово тумачење, бићете растргнути на делове, а ваше куће лежаће у рушевинама. 6 А ако ми кажете какав сам сан имао и шта је његово значење, добићете од мене дарове, награде и велику почаст. Стога ми реците шта је био мој сан и протумачите његово значење.“
7 Они му опет одговорише: „Нека цар исприча сан својим слугама, а ми ћемо протумачити његово значење.“
8 Али цар им одговори: „Знам ја поуздано да хоћете да добијете на времену, пошто видите да сам издао проглас, 9 да ако ми не кажете какав сам сан имао, постоји само једна пресуда за вас. Ви сте се договорили да ми саопштите лажљиве и заводљиве речи, док се прилике не промене. Стога ми реците какав сам сан имао, а ја ћу знати да ли сте протумачили његово значење.“
10 Халдејци одговорише цару: „Нема на земљи човека који би могао да разјасни што цар захтева. Никада један цар, било како да је велики и моћан, није тражио тако нешто од чаробњака, гатара и Халдејаца. 11 Тешко је то што цар захтева; не постоји нико ко би то могао да открије цару осим богова који не бораве међу људима.“
12 Због свега овога цар се толико разгневио да је наредио да се побију сви мудраци у Вавилону. 13 Кад је била издана наредба да се побију сви мудраци, тражили су и Данила и његове другове да их убију.
14 Тада се Данило обратио мудрим и разборитим речима Ариоху, заповеднику цареве телесне страже, који је изашао да побије вавилонске мудраце. 15 Упитао је царевог заповедника Ариоха: „Зашто је царева наредба толико строга?“ Ариох обавести Данила. 16 На то је Данило отишао цару и тражио од цара да му да̂ време како би могао да протумачи значење сна.
17 После тога је Данило отишао својој кући и обавестио о томе Ананију. Мисаила и Азарију, 18 како би тражили милост Бога небеског у погледу ове тајне, да не би и Данило и његови другови настрадали са вавилонским мудрацима.
19 Та је тајна била откривена Данилу ноћу, у виђењу. Данило је благословио Бога небеског. 20 Данило рече:
„Нека је благословено име Божије од века до века;
њему припада мудрост и сила.
21 Он мења времена и доба,
уклања и поставља цареве;
мудрима даје мудрост,
и разумнима знање.
22 Он открива ствари дубоке и тајне,
он зна шта је у тами,
и светло с њим пребива.
23 Хвалим те и славим, Боже отаца мојих,
јер ми дајеш мудрост и силу:
што сам тражио од тебе,
ти си ми открио,
обзнанио нам што је цар тражио.“
Данило тумачи сан
24 Данило је отишао к Ариоху, кога је цар одредио да побије вавилонске мудраце и рекао му: „Не убијај вавилонске мудраце; одведи ме пред цара, а ја ћу цару протумачити значење сна.“
25 Ариох је одмах довео Данила пред цара и рекао му: „Нашао сам међу Јудиним изгнаницима човека који може цару да објасни значење сна!“
26 Цар упита Данила, коме је име било и Валтазар: „Да ли стварно можеш да ми кажеш какав сам сан имао, и протумачиш га?“
27 Данило одговори цару: „Тајну, за коју цар пита, не могу расветлити мудраци, гатари, чаробњаци и звездознанци, 28 али постоји Бог на небу који открива тајне. Он је обзнанио цару Навуходоносору шта ће се догодити у данима што долазе. Ово је твој сан, ово су виђења, која су ти дошла на ум на твојој постељи:
29 Теби су, о, царе, дошле мисли на твојој постељи о стварима које ће се догодити касније, а онај што открива тајне објавио ти је шта ће се догодити. 30 Ова тајна ми је била откривена не зато што имам више мудрости од свих живих, него да би цар сазнао њено значење, и да би дознао какве су ти мисли дошле на ум.
31 Ти си, о, царе, видео велики кип. Кип је био огроман и изванредно блистав. Стајао је испред тебе, а изглед му је био застрашујући. 32 Глава кипа је била од чистог злата, прса и руке од сребра, трбух и бедра од бронзе, 33 ноге од гвожђа, а стопала делом од гвожђа, делом од глине. 34 Док си ти гледао, одвалио се један камен, али не људским рукама, ударио кип у стопала од гвожђа и глине и разбио их. 35 Истог часа су се смрвили и гвожђе и глина, бронза, сребро и злато. Постали су као плева на гумну у лето; дунуо је ветар и све их однео без трага. А камен који је ударио у кип постао је велика планина, која је испунила сву земљу.
36 То је сан. Сада ћемо саопштити цару његово тумачење. 37 Ти си, царе, цар над царевима, коме је Бог небески дао царство, силу, моћ и славу. 38 У твоје руке је предао људе, свуда где живе, звери пољске и птице небеске, и учинио те владарем над свима њима. Ти си та глава од злата.
39 После тебе ће настати друго царство, мање од твог, па треће царство, од бронзе, које ће владати над свом земљом. 40 Четврто царство ће бити чврсто као гвожђе, као гвожђе које све ломи и мрви. Као што гвожђе све сатире, тако ће оно разбити и сатрти сва та царства. 41 То што си видео да су стопала и прсти делом од глине, а делом од гвожђа, значи да ће се то царство поделити. Ипак, у њему ће остати нешто од чврстине гвожђа, јер си видео гвожђе помешано са глином. 42 А то што су прсти на стопалима делом од гвожђа, а делом од глине, значи да ће царство бити делом јако, делом крхко. 43 Видео си и да је гвожђе помешано са обичном глином. То значи да ће се мешати са семеном других народа, али да се неће одржати заједно, као што се ни гвожђе не може помешати с глином.
44 У време тих царева Бог небески ће успоставити царство, које никада неће бити уништено, нити ће се то царство оставити другом народу. Оно ће разбити и окончати сва она царства, а са̂мо ће остати довека, 45 баш као што си видео да се одвалио камен, али не људском руком, и смрвио гвожђе, бронзу, глину, сребро и злато.
Велики Бог је обзнанио цару шта ће се догодити касније. Сан је истинит, а тумачење му је поуздано.“
46 Тада цар Навуходоносор паде ничице, поклони се Данилу и нареди да му се принесу житна жртва и ка̂д. 47 Цар рече Данилу: „Твој Бог је, заиста, Бог над боговима, господар царевима и Откриватељ тајни, кад си могао да откријеш ову тајну.“
48 Цар је узвисио Данила, и дао му много великих дарова. Поставио га је за управитеља све вавилонске области и главара свих вавилонских мудраца. 49 Но, Данило је замолио цара да послове вавилонске области повери Седраху, Мисаху и Авденагу. Са̂м Данило је остао на царевом двору.
106 Славите Господа!
Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека.
2 Ко ће да искаже силна Господња дела,
да му сву славу разгласи?
3 Благо онима што се држе правде,
онима што увек поступају праведно.
4 Сети ме се, о, Господе,
када си милостив свом народу;
у спасењу своме
и мене се сети;
5 да видим напредак твојих изабраних,
да се радујем у радости народа твога
и хвалим се са твојим наследством.
6 Згрешили смо као преци наши;
учинили смо неправду, скривили смо!
7 Наши преци у Египту нису разумели чудеса твоја,
нису спомињали твоју велику милост,
па су се побунили крај мора,
крај Црвеног мора.
8 А он их је избавио зарад свог имена,
да би силу своју показао.
9 Запретио је Црвеном мору
и оно је пресушило,
па их је водио дубинама
као по пустињи.
10 Спасао их је од руке мрзитеља,
откупио из руке душмана.
11 И воде су преплавиле њихове крвнике,
нико од њих преостао није.
12 Тада су поверовали његовим речима
и певали му хвалоспеве.
13 Али брзо су му дела заборавили,
на савет његов чекали нису.
14 У пустињи их спопаде жудња,
у пустари су искушавали Бога.
15 И он је дао како су тражили,
али им је душе разболео.
16 У табору су завидели Мојсију и Арону,
свецу Господњем.
17 На то се земља распукла,
прогутала је Датана
и затрпала Авиронову дружину.
18 Букнула је ватра у дружини,
сукнуо је пламен на злобнике.
19 На Хориву излили су теле,
клањали се ливеном идолу;
20 заменули су Славу своју
за лик вола који пасе траву!
21 Заборавили су Бога, свог избавитеља,
који је у Египту велика учинио дела;
22 чудеса у Хамовој земљи
и страхоте на Црвеном мору.
23 Рекао је да би их истребио,
да његов изабраник Мојсије
није стао пред њега у процеп,
и одвратио његов разорни гнев.
24 Презрели су земљу милу
и нису веровали његовој речи.
25 Гунђали су у својим шаторима
и глас Господњи слушали нису.
26 А он им се заклео
да ће их побити у пустињи;
27 да ће им побити децу међу народима
и раселити по земљама.
28 Али они су се приклонили Вал-Фегору
и јели жртве за мртве.
29 Својим су га поступцима на гнев изазвали
па је пошаст букнула међу њима.
30 Али устао је Финес да посредује
и пошаст је стала.
31 То му се урачунало као праведност
кроз сва поколења, довека.
32 Гневили су га и на водама Мериве,
па је и Мојсије због њих настрадао;
33 јер су му дух раздражили
па је непромишљено говорио уснама својим.
34 Нису истребили народе
за које им је Господ заповедио.
35 Помешали су се с народима,
навикнули на њихова дела.
36 Служили су њиховим идолима
и они су им постали замка.
37 Жртвовали су своје синове
и своје ћерке злодусима.
38 Проливали су невину крв,
крв својих синова и својих ћерки
које су жртвовали идолима Ханана;
крвљу су опоганили земљу.
39 Оскрнавили су се делима својим,
одали се блуду поступцима својим.
40 Тада је плануо гнев Господњи на његов народ,
згадило му се његово наследство.
41 Предавао их је у руке народа
па су над њима владали они што их мрзе;
42 тлачили их њихови душмани,
понизили под њиховом влашћу.
43 Много пута их је избављао,
али су били бунтовних намера,
па су пропадали у својим кривицама.
44 Али он би их погледао у њиховој муци,
чуо би им преклињање;
45 па се због њих подсетио свог савеза
и сажалио по великој милости својој.
46 Чак је учинио да им се смилују
сви тлачитељи њихови.
47 Спаси нас, Господе, Боже наш,
скупи нас од народа,
да хвалимо твоје свето име,
да се дичимо твојом славом.
48 Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
од века до века.
И сав народ нека каже:
„Амин.“
Славите Господа!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.