M’Cheyne Bible Reading Plan
Бог се поново указује Соломону
9 Кад је Соломон довршио градњу Дома Господњег, царевог двора, и свега што је Соломон желео да уради, 2 Господ се јавио Соломону по други пут, као кад му се указао у Гаваону.
3 Господ му рече:
„Чуо сам твоју молитву и твоју молбу коју си измолио преда мном. Посветио сам овај Дом који си саградио да тамо поставиш моје име заувек. Моје очи и моје срце биће увек тамо.
4 А ти, ако будеш ходао преда мном као што је ходао твој отац Давид у честитости срца и праведности, према свему што сам ти заповедио, и будеш чувао моје прописе и уредбе, 5 учврстићу твој царски престо над Израиљем довека, као што сам обећао твоме оцу Давиду, рекавши: ’Никад ти неће понестати наследника на Израиљевом престолу.’
6 Али ако се ви или ваши потомци одвратите од мене, те не будете чували моје заповеди и прописе, које сам ставио пред вас да их следите, па одете да служите другим боговима и да им се клањате – 7 истребићу Израиља са лица земље коју сам вам дао, а Дом који сам посветио за своје име одбацићу од себе, па ће Израиљ постати предмет исмејавања и ругања међу свим народима. 8 А свако ко буде пролазио поред овог Дома, који је сада узвишен, биће запрепаштен, па ће звиждати и говорити: ’Зашто је Господ поступио овако са овом земљом и са овим Домом?’ 9 Тада ће им рећи: ’Зато што су напустили Господа, Бога свога, који је извео њихове очеве из Египта, и пригрлили друге богове клањајући им се и служећи им. Зато је Господ довео на њих сву ову невољу.’“
Соломонова остала дела
10 Кад се навршило двадесет година у току којих је Соломон саградио две грађевине, Дом Господњи и царев двор, 11 цар Соломон је дао Хираму двадесет градова на подручју Галилеје, пошто је Хирам, тирски цар, снабдевао Соломона кедровим дрветом, чемпресовим дрветом и златом колико год је желео. 12 Али кад је Хирам дошао да види градове које му је Соломон дао, није био задовољан с њима. 13 Тада је рекао: „Какви су то градови које си ми дао, брате?“ Зато се тај крај зове „Кавул“[a], све до данас.
14 Хирам је послао цару стотину двадесет таланата[b] злата.
15 Ово је извештај о принудном раду који је цар Соломон увео, да би саградио Дом Господњи, свој двор, Милон, јерусалимске зидине, те Асор, Мегидон и Гезер. 16 А фараон, цар Египта, оде, освоји Гезер и спали га, а Хананце, становнике града, побије. Град је дао у мираз својој ћерки, Соломоновој жени. 17 Потом је Соломон поново саградио Гезер, и доњи Вет-Орон; 18 па Валат и Тадмор[c] у пустињском крају, 19 и све Соломонове градове-складишта, градове за његова бојна кола, и градове за коњанике, и све што је Соломон пожелео да гради у Јерусалиму, на Ливану и у свим крајевима где је владао.
20 А свим народима који су преостали од Аморејаца, Хетита, Фережана, Евејаца, и Јевусејаца, који нису Израиљци – 21 њиховим потомцима који су остали после њих у земљи, а које Израиљци нису могли истребити – Соломон је наметнуо принудни рад до данашњег дана. 22 Ипак, Соломон није учинио ниједног Израиљца робом; они су били ратници, његове слуге, главари, заповедници, и заповедници његових бојних кола и коњице. 23 Они су били и надзорници над Соломоновим послом; било је пет стотина педесет оних, који су надгледали народ који је обављао посао.
24 Затим се фараонова ћерка преселила из Давидовог града у њену кућу коју је Соломон саградио за њу. Тада је саградио и Милон.
25 Соломон је трипут годишње приносио жртве свеспалнице и жртве мира на жртвенику, који је саградио за Господа, а са њима је палио ка̂д пред Господом. Тако је довршио Дом.
26 Цар Соломон је начинио и бродове у Есион-Геверу, који се налази код Елата на обали Црвеног Мора, у Едому. 27 Хирам је на ове бродове послао своје слуге, поморце, који су били искусни на мору, заједно са Соломоновим слугама. 28 Они су отишли у Офир и оданде узели четири стотине двадесет таланата[d] злата и донели га цару Соломону.
6 Децо, слушајте своје родитеље због Господа, јер је то праведно. 2 „Поштуј свога оца и своју мајку“, прва је заповест са обећањем: 3 „да ти буде добро и да дуго поживиш на земљи.“ 4 А ви, очеви, не раздражујте своју децу, него их одгајајте с Господњом поуком и опоменом.
Робови и господари
5 Робови, слушајте своје земаљске господаре са страхом и трепетом. Чините то искрена срца, као да служите самом Христу. 6 Не чините то само када сте им на оку, да бисте задобили њихову наклоност, већ као Христове слуге које врше Божију вољу – од срца. 7 Служите предано, као да служите Господу, а не људима, 8 знајући да ће Господ наградити сваког ко чини добро, био он роб или слободњак. 9 Робовласници, тако и ви поступајте према робовима. Не претите им, знајући да и једни и други имате истог Господара на небесима, који не гледа ко је ко.
Спремност на духовну борбу
10 Уосталом, јачајте у Господу и његовој моћној сили. 11 Ставите на себе сву борбену опрему Божију, да бисте могли одолети ђаволским лукавствима. 12 Ми се, наиме, не боримо против људи од крви и меса, него против главарстава и власти, против сила које владају овим царством мрака, против злих духова у небеским просторима. 13 Тога ради, ставите на себе пуну Божију борбену опрему, да бисте се могли одупрети у зли дан, те да овако припремљени, можете чврсто стајати. 14 Стога, будите спремни! Опашите бедра опасачем истине, а на себе навуците оклоп праведности. 15 Ноге обујте спремношћу која долази од Радосне вести мира. 16 Уз све то, узмите штит вере којим ћете моћи да погасите све огњене стреле Злога. 17 На главу ставите кацигу спасења, и прихватите мач Духа, који је реч Божија.
18 Са сваком молитвом и молбом молите се у свакој прилици у Духу. Уз то бдите и истрајно се молите за све свете. 19 Молите се и за мене, да ми Бог да̂ праву реч кад отворим уста, те да храбро обзнаним тајну Радосне вести. 20 Ја сам њен посланик, иако у оковима. Молите се, дакле, да је одважно објавим, како и треба да говорим.
Завршни поздрави
21 А Тихик, вољени брат и верни слуга у служби Господњој, обавестиће вас о мени, да знате како сам и шта радим. 22 Њега сам послао управо да бисте сазнали новости о нама, те да вас ободри.
23 Бог Отац и Господ Исус Христос нека подаре мир браћи и љубав са вером.
24 Милост са свима који воле нашег Господа Исуса Христа непролазном љубављу.
Гогова пропаст
39 Сине човечији, пророкуј против Гога и реци: ’Говори Господ: ево, долазим на тебе, Гоже, кнеже и главару Месеха и Тувала. 2 Окренућу те, повешћу те, подићи те с крајњег севера и довести те против Израиљевих гора. 3 Но, ја ћу избити лук из твоје леве руке и просути стреле из твоје десне руке. 4 Пашћеш на горама Израиљевим, ти, све твоје чете и народи који су с тобом, и даћу те за храну птицама грабљивицама сваке врсте и дивљим животињама. 5 Пашћеш на ледину, јер то сам ја рекао – говори Господ Бог. 6 Послаћу огањ на Магог, на оне који спокојно живе на острвима. Тада ће знати да сам ја Господ.
7 А ја ћу учинити знаним моје свето име усред мог народа Израиља, и нико више неће каљати моје свето име. Тада ће народи знати да сам ја, Господ, свети у Израиљу. 8 Ево, то долази и то ће се догодити. То је дан о коме сам говорио – говори Господ Бог.
9 Затим ће изаћи становници градова Израиљевих и наложити ватру и спалити оружје: штитове и штитиће, лукове и стреле, буздоване и копља. Ложиће их на својим огњиштима седам година. 10 Неће доносити дрва из поља нити ће скупљати дрва по шумама, него ће ложити ватру оружјем. Убираће плен од оних који су пленили од њих, и пљачкаће оне који су пљачкали њих – говори Господ.
11 У онај дан ћу одредити Гогу место за сахрану у Израиљу, у Долини пролазника, источно од мора, и препречити пут пролазницима. Тамо ће сахранити Гога и све његово мноштво, и назваће је Долина Гоговог мноштва.
12 Дом Израиљев ће их сахрањивати седам месеци да очисти земљу. 13 Сахрањиваће их сав народ земље, и тиме стећи себи име онога дана кад покажем своју славу – говори Господ Бог. 14 Они ће издвојити себи људе, који ће стално пролазити земљом и сахрањивати оне што су остали да леже на земљи, како би је очистили. Трагаће за њима седам месеци. 15 Када ови буду пролазили земљом, па један од њих буде угледао људске кости, он ће подићи споменик крај њих, док их гробари не сахране у Долини Гоговог мноштва. 16 Град ће се, такође, прозвати Мноштво. Тако ће очистити земљу.’
17 А ти, сине човечији, реци птицама сваке врсте и свим дивљим зверима: ’Говори Господ Бог: скупите се, дођите и саберите се одасвуд на моју жртву коју приносим за вас – велику жртву на горама Израиљевим – да једете месо и пијете крв. 18 Јешћете месо ратника и пити крв земаљских кнезова, овнова, јагањаца, јараца и телади, све угојене стоке васанске. 19 Јешћете сало док се не наситите, и пићете крв док се не опијете од моје жртве коју приносим за вас. 20 Наситићете се за мојим столом коња и коњаника, јунака и свакојаких ратника – говори Господ Бог.
Израиљев повратак у земљу
21 Ја ћу показати своју славу међу народима и сви ће народи видети мој суд који сам извршио, и моју руку коју сам на њих спустио. 22 А дом Израиљев знаће од тог дана надаље да сам ја, Господ, њихов Бог. 23 И знаће народи да је дом Израиљев изгнан због своје кривице, јер су ми били неверни. Зато сам сакрио своје лице од њих и предао их у руке њихових непријатеља, да сви изгину од мача. 24 Поступио сам с њима према њиховим нечистоћама и преступима, и сакрио своје лице од њих.
25 Зато говори Господ Бог: сада ћу вратити робље Јаковљево и смиловати се свему дому Израиљеву. Показаћу ревност за своје свето име. 26 Они ће носити срамоту и сва њихова неверства, којима су се огрешили о мене, када су спокојно живели у својој земљи, и није било никога да их плаши. 27 Када их вратим из народа и скупим их из земаља њихових непријатеља, показаћу своју светост пред многим народима. 28 Тада ће знати да сам их ја, Господ Бог њихов, изгнао међу народе, али да сам их опет сабрао у њиховој земљи. И нећу оставити тамо ниједног од њих. 29 Нећу више крити своје лице од њих, него ћу излити свога Духа на дом Израиљев – говори Господ Бог.’“
Књига Четврта
Псалми 90–106
Молитва Мојсија, човека Божијега.
90 О, Господе, ти си нама био пребивалиште
кроз сва поколења!
2 Пре рођења планина,
пре него си саздао земљу и свет,
од века до века, ти си Бог.
3 Ти смртника враћаш у прашину
и говориш: „Вратите се, о, потомци људи!“
4 Јер је у твојим очима хиљаду година
попут минулог, јучерашњег дана
и попут смене ноћне страже.
5 Односиш их ко бујица, попут сна су,
јутром су ко трава изникнули;
6 ујутро цветају и расту,
а увече суше се и вену.
7 Тако и ми нестајемо у твом гневу
и твоја нас срџба престрављује!
8 Наше си кривице пред себе ставио,
наше тајне лицем својим обасјао.
9 Тако су минули дани наши сви у твоме гневу,
попут даха године су наше испариле.
10 У нашем је веку седамдесет лета,
осамдесет лета ако смо у снази;
њихово најбоље – тегоба и мука –
брзо прођу и ми одлетимо.
11 Ко је упознао силу твога гнева?
Колико си страшан, толико си срдит.
12 Научи нас да бројимо своје дане тако,
да бисмо срце мудро задобили!
13 О, Господе, окрени се! Докле више?
Смилуј се на своје слуге.
14 Милошћу нас својом ујутро нахрани;
да кличемо, да се веселимо кроз све своје дане!
15 Обрадуј нас за све оне дане кад си нас тлачио,
за године гледане недаће.
16 Нек слугама твојим прикаже се дело твоје
и њиховој деци величанство твоје!
17 Нек наклоност Господа, Бога нашег, почива на нама.
Шта радили у томе успели!
Шта радили у томе успели!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.