M’Cheyne Bible Reading Plan

Отцепљење северних племена

12 Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израиљ дошао у Сихем да га зацаре. ² Кад је то чуо Јеровоам, син Наватов, вратио се из Египта. Наиме, он је још увек био у Египту, где је побегао од цара Соломона. ³ Тада су послали по њега и позвали га. Кад су Јеровоам и сав збор Израиљев дошли, рекли су Ровоаму: ⁴ „Твој отац нам је ставио тежак јарам; стога, олакшај нам тешку службу свога оца и његов тешки јарам који нам је наметнуо, па ћемо ти служити.“

⁵ Он им одговори: „Идите и вратите се к мени за три дана.“ Народ оде.

⁶ Ровоам се посаветовао са старешинама који су били у служби његовог оца док је био жив. Рече им: „Шта ми ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу?“

⁷ Они му одговорише: „Ако се данас покажеш као слуга овом народу и будеш им служио, и ако им одговориш пријатним речима, они ће ти бити слуге заувек.“

⁸ Међутим, он је одбацио савет који су му дале старешине. Затим се посаветовао са младићима који су одрасли с њим, а који су сада били у његовој служби. ⁹ Он их упита: „Шта ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу, који ми рече: ’Олакшај нам јарам који нам је наметнуо твој отац?’“

¹⁰ Младићи који су одрасли с њим рекоше: „Овако реци том народу, који ти је рекао: ’Твој отац нам је ставио тежак јарам, а ти нам јарам олакшај.’ Ти им, дакле, овако реци: ’Мој мали прст је дебљи од бедара мога оца. ¹¹ Стога, мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на њега; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама^[a].’“

¹² Трећег дана Јеровоам и сав Израиљ дођу Ровоаму, пошто је цар рекао: „Вратите се к мени за три дана.“ ¹³ Цар им одговори грубо, одбацујући савет који су му дале старешине. ¹⁴ Рекао им је по савету младића: „Мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на ваш терет; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.“ ¹⁵ Али цар није послушао народ, јер је Господ тако уредио, да би испунио своју реч, коју је Господ рекао Јеровоаму, сину Наватовом, преко Ахије Силомљанина.

¹⁶ Кад је сав Израиљ видео да их цар није послушао, народ одговори цару:

Затим су се Израиљци вратили својим кућама. ¹⁷ Цар Ровоам је владао само над Израиљцима који су живели у Јудиним градовима.

¹⁸ Цар Ровоам је послао Адорама, надзорника принудног рада, али га је сав Израиљ каменовао, па је погинуо. Цар Ровоам се брзо попе у своје кочије и побеже у Јерусалим. ¹⁹ Тако се Израиљ побунио против дома Давидовог све до данас.

²⁰ Кад је сав Израиљ чуо да се Јеровоам вратио, послали су по њега и позвали га пред скупштину. Тада су га зацарили над свим Израиљем. Нико други није остао уз дом Давидов осим Јудиног племена.

²¹ Кад се Ровоам вратио у Јерусалим, сабрао је сав дом Јудин и све племе Венијаминово, стотину осамдесет хиљада изабраних ратника, да ратују против дома Израиљевог, да поврате царство Ровоаму, сину Соломоновом.

²² Али реч Божија дође Семају, човеку Божијем: ²³ „Реци Ровоаму, сину Соломоновом, цару Јудином, и свем дому Јудином и Венијаминовом, и осталом народу: ²⁴ ’Овако каже Господ: не излазите да ратујете против своје браће Израиљаца. Нека се свако врати својој кући, јер ова ствар долази од мене.’“ Тада су послушали реч Господњу и вратили се кући, према речи Господњој.

Јеровоам гради златну телад

²⁵ А Јеровоам је утврдио Сихем, у Јефремовој гори, и ту је живео. Затим се одселио оданде и утврдио Фануил.

²⁶ Јеровоам рече у свом срцу: „Сада би царство могло да се врати дому Давидовом. ²⁷ Ако овај народ буде наставио да одлази у Дом Господњи у Јерусалиму да приноси жртве, срце овог народа ће се вратити њиховом господару Ровоаму, цару Јудином. Онда ће ме убити и вратити се Ровоаму, цару Јудином.“

²⁸ Кад је цар размислио о овоме, направио је два златна телета и рекао народу: „Довољно сте одлазили у Јерусалим. Ево, твојих богова, Израиљу, који су те извели из египатске земље!“ ²⁹ Једно теле је поставио у Ветиљу, а друго у Дану. ³⁰ То је била прилика за грех јер је народ отишао пред оно теле у Дану.

³¹ Он је подигао и капеле на узвишицама, и поставио свештенике из редова народа, који нису били Левити. ³² Затим је Јеровоам увео празник осмог месеца, петнаестог дана, попут празника у Јуди, приносећи жртве на жртвенику. Исто је учинио у Ветиљу, жртвујући теладима које је направио. У Ветиљу је поставио свештенике узвишица које је направио.

³³ Јеровоам је жртвовао петнаестог дана, осмог месеца – оног месеца кад је у свом срцу наумио да уведе празник за Израиљце – на жртвенику који је саградио у Ветиљу. Жртвовао је и кадио на жртвенику.

Праведност по вери – не по делима

3 Уосталом, браћо моја, радујте се у Господу! Мени заиста не пада тешко да вам исто пишем, а то је и ради ваше постојаности.

² Чувајте се паса, чувајте се неваљалих радника, чувајте се сакаћења. ³ Ми смо, наиме, право „обрезање“, ми који Духом Божијим служимо Богу и поносимо се Христом Исусом, а не поуздајемо се у тело, ⁴ премда са̂м могу да се поуздам у тело.

Ако неко мисли да може да се поузда у тело, ја могу још више. ⁵ Обрезан сам седмога дана, од рода сам Израиљева, из Венијаминовог племена, Јеврејин од Јевреја, у погледу Закона био сам фарисеј, ⁶ у својој ревности прогонио сам Цркву, по праведности прописаној Законом био сам беспрекоран.

⁷ Али оно што ми је некада било добитак, то сад, Христа ради, сматрам губитком. ⁸ Шта више, ја све сматрам губитком ради спознања мога Господа Христа Исуса, које све надилази. Због њега сам све изгубио и све сматрам за смеће, да бих Христа добио ⁹ и са њиме се нашао, немајући своје праведности од вршења Закона, него праведност која се вером у Христа стиче, праведност од Бога, која долази од вере, ¹⁰ да бих упознао њега и силу његовога ускрсења, и суделовао у његовим патњама, наликујући њему у његовој смрти, ¹¹ да бих, некако, досегао ускрсење из мртвих.

¹² Ја, наиме, нисам то већ постигао, нити сам већ дошао до савршенства, али се упрежем, како бих се домогао тога ради чега се Христос Исус домогао мене. ¹³ Браћо, не мислим да сам се већ домогао тога, али једно чиним: заборављам оно што је за мном, и сежем ка ономе што је преда мном, ¹⁴ трчим према циљу, ка награди на коју нас Бог по Христу Исусу позива на небесима.

¹⁵ Према томе, ми који смо зрели треба да размишљамо на овај начин. Па ако и имате у чему различито мишљење, Бог ће вам то разјаснити. ¹⁶ Само се држимо онога до чега смо стигли.

¹⁷ Следите мене као пример, браћо, и посматрајте оне који живе по узору на нас. ¹⁸ Јер, многи о којима сам вам често говорио, а сада вам и плачући говорим, живе као непријатељи Христовог крста. ¹⁹ Њихова судбина је пропаст, стомак је њихов бог, слава им је у срамоти, они мисле на земаљске ствари. ²⁰ А наша отаџбина је на небесима, одакле очекујемо Спаситеља, Господа Исуса Христа. ²¹ Он ће преобразити наше понижено тело и учинити га онаквим какво је његово славно тело, дејством силе којом све може да подложи себи.

Свете одаје и спољашњи зид

42 Онда ме је одвео у спољашње двориште према северу. Довео ме је у одаје које су биле насупрот одељеног простора и грађевине на северу. ² Дужина с предње стране била је стотину лаката, а ширина педесет лаката^[a]. ³ Насупрот простора од двадесет лаката који припада унутрашњем дворишту, и насупрот плочника спољашњег дворишта, налазио се ходник испред ходника на три спрата. ⁴ Насупрот одаја била је унутрашња стаза десет лаката дугачка и лакат^[b] широка. Врата су им гледала на север. ⁵ Одаје на горњем спрату су биле уже од одаја на доњем и средњем спрату зграде, зато што су ходници заузимали више простора. ⁶ Наиме, биле су на три спрата, али нису имале стубове као оне одаје у двориштима. Зато су горње одаје биле уже од доњих и средњих. ⁷ Спољашњи зид, који је био уз одаје, и протезао се према спољашњем дворишту, испред соба, био је дугачак педесет лаката^[c], ⁸ јер су и одаје у спољашњем дворишту биле педесет лаката^[d]. А онај ред одаја испред главне дворане је био дуг стотину лаката^[e]. ⁹ Подно тих одаја је био један улаз, којим се са истока улазило из спољашњег дворишта.

¹⁰ С југа, по ширини зида до одељеног простора и до грађевине, биле су друге одаје. ¹¹ Испред њих је била стаза, баш као и код одаја на северној страни. Одаје су имале исту дужину и ширину, и све су имале исте излазе и иста врата, ¹² као излази одаја на јужној страни. На почетку стазе је био улаз, који је био испред заштитног зида, којим се може доћи с источне стране.

¹³ Онда ми је рекао: „Одаје на северној и јужној страни насупрот одељеног простора, то су посвећене одаје, где једу свештеници који приносе најсветије жртве Господу. Они ће тамо остављати најсветије жртве, житне жртве, жртве за грех, жртве за преступ, јер је то свето место. ¹⁴ Када свештеници уђу, нека не одлазе из светог места у спољашње двориште, него нека одложе одећу у којој служе, јер је света. Затим нека обуку другу одећу, па нека приступе местима за обичан свет.“

¹⁵ Када је завршио са узимањем мера унутрашњег дела Дома, извео ме је на источна врата и измерио свуда унаоколо.

¹⁶ Мерачком трском је измерио источну страну: било је пет стотина лаката^[f] унаоколо, мерачком трском.

¹⁷ Онда је измерио северну страну: било је пет стотина лаката унаоколо, мерачком трском.

¹⁸ Измерио је јужну страну: било је пет стотина лаката, мерачком трском.

¹⁹ Затим се окренуо на западну страну и измерио: било је пет стотина лаката, мерачком трском.

²⁰ Онда је измерио на све четири стране: зид је био дугачак пет стотина лаката и пет стотина широк, да раздваја свето место од несветог.