M’Cheyne Bible Reading Plan
Навутејев виноград
21 После ових догађаја догодило се ово: Навутеј Језраелац је имао виноград у Језраелу, уз двор Ахава, цара Самарије. 2 Ахав рече Навутеју: „Дај ми свој виноград да имам за себе повртњак, јер се налази уз моју кућу. А ја ћу ти дати уместо њега бољи виноград; или, ако више волиш, исплатићу ти његову вредност у новцу.“
3 Али Навутеј рече Ахаву: „Не дао Господ да ти дам наследство својих предака!“
4 Ахав дође својој кући смркнут и љутит, због одговора који му је дао Навутеј Језраелац, говорећи. „Не дам ти наследство својих предака.“ Легао је на своју постељу, окренуо лице на страну и није хтео да једе.
5 Његова жена Језавеља дође к њему и упита га: „Зашто си тако зле воље, па не можеш да једеш?“
6 Он јој рече: „Говорио сам са Навутејем Језраелцем. Рекао сам му: ’Дај ми свој виноград за новац, или ако желиш, даћу ти други виноград за њега.’ Али он рече: ’Нећу ти дати свој виноград.’“
7 Рече му његова жена Језавеља: „Зар не владаш ти над Израиљем? Устани, једи и разведри се, а ја ћу ти дати виноград Навутеја Језраелца.“
8 Тада је написала писма у Ахавово име, запечатила их његовим печатом и послала писма старешинама и главарима, који су живели у истом граду с Навутејем. 9 У писмима је написала следеће:
„Прогласите пост и поставите Навутеја пред народ. 10 Затим поставите две ништарије испред њега да сведоче против њега, говорећи: ’Проклињао си Бога и цара!’ Онда га изведите и каменујте да погине.“
11 Људи из његовог града, старешине и главари, који су живели у његовом граду, учине по поруци коју им је послала Језавеља, онако како им је написала у писмима која им је послала. 12 Прогласе они пост и поставе Навутеја пред народ. 13 И дођу два човека, ништарије. Они су се поставили испред њега и сведочили против Навутеја пред народом, говорећи: „Проклињао је Бога и цара!“ Потом су га извели напоље и засули га камењем, те је погинуо. 14 Затим су послали поруку Језавељи: „Навутеј је каменован; мртав је.“
15 Кад је Језавеља чула да је Навутеј каменован и да је погинуо, рекла је Ахаву: „Устани и присвоји виноград Навутеја Језраелца, који је одбио да ти да̂ за новац. Наиме, Навутеј није више жив, него је мртав.“ 16 Кад је Ахав чуо да је Навутеј мртав, устао је и сишао у виноград Навутеја Језраелца да га присвоји.
Илија навешћује Божију казну
17 Тада дође реч Господња Илији, Тесвићанину, говорећи: 18 „Устани и пођи у сусрет Ахаву, цару израиљском у Самарији. Ено га у Навутејевом винограду; сишао је да га присвоји. 19 Реци му: ’Говори Господ: убио си и присвојио!’ Реци му: ’Говори Господ: на месту где су пси лизали Навутејеву крв, пси ће лизати и твоју крв.’“
20 Ахав рече Илији: „Нађе ли ме, непријатељу мој!“
Илија одговори: „Нађох те! Зато што си се продао да учиниш зло у очима Господњим, 21 ’ево, довешћу на тебе пропаст, па ћу затрти твоје потомство, и искоренити Ахаву свако мушко, роба и слободњака. 22 Учинићу с твојим домом као с домом Јеровоама, сина Наватовог, и као с домом Васе, сина Ахијиног, јер си ме гневио наводећи Израиља на грех.’
23 Господ је рекао и за Језавељу: ’Пси ће изјести Језавељу код зидина језраелских.
24 Оне од Ахава који умру у граду, изјешће пси, а оне који умру у пољу, изјешће птице небеске.’“
25 И никада није било таквог као Ахав, који се продао да чини зло у Господњим очима, на шта га је подстицала његова жена Језавеља. 26 Он је поступао на најодвратнији начин, следећи идоле, баш као што су чинили Аморејци, које је Господ истерао пред Израиљцима.
27 Кад је Ахав чуо ове речи, раздерао је своју одећу и обукао на себе кострет, па је постио и лежао у кострети, ходајући потиштено.
28 Тада дође реч Господња Илији Тесвићанину: 29 „Јеси ли видео како се Ахав понизио преда мном? Ипак, пошто се понизио преда мном, нећу довести пропаст за његовог живота; довешћу пропаст на његов дом у време његовог сина.“
Живот угодан Богу
4 Најзад, браћо, молимо вас и заклињемо Господом Исусом да се држите онога што смо вам предали: да треба живети тако да све више напредујете угађајући Богу – као што уосталом и живите. 2 Ви, наиме, знате каква смо вам упутства дали у име Господа Исуса.
3 Јер је Божија воља да будете свети – да се клоните ванбрачних односа, 4 те да сваки од вас зна владати својим телом на частан и свет начин[a] – 5 а не са пожудом и страшћу као што то раде незнабошци који не познају Бога. 6 Не преступајте у овоме, и не наносите штету своме брату, јер Господ кажњава за све то, као што смо вам већ рекли и упозорили вас. 7 Бог нас, наиме, није позвао на нечистоту, већ на посвећење. 8 Стога, ко одбацује ово упутство, не одбацује човека, већ Бога који вам је дао свог Светог Духа.
9 А што се тиче братске љубави, нема потребе да вам о томе пишем, јер вас је са̂м Бог научио да волите једни друге. 10 Ви, у ствари, и волите сву браћу по целој Македонији. Ипак вас молимо да у томе напредујете у све већој мери.
11 Ревносно се трудите да мирно живите, да гледате своја посла, и радите својим рукама, баш као што смо вам већ рекли, 12 да би ваш живот био за пример неверујућима и да ни од кога не зависите.
Христов долазак
13 Не желим да будете у незнању, браћо, у погледу оних који су уснули[b], да не тугујете као остали који немају наде. 14 Јер, ако верујемо да је Исус умро и ускрсао, тако ће Бог, Исусовим посредством, повести са собом оне који су уснули верујући у Исуса. 15 У сагласности са оним што је са̂м Господ рекао, саопштавам вам да ми живи, преостали за долазак Господњи, нећемо бити испред оних који су уснули. 16 Са̂м Господ ће сићи с неба, па ће на његову заповест, на повик арханђела, на звук Божије трубе, ускрснути најпре они који су умрли верујући у Христа. 17 Онда ћемо и ми живи, преостали, бити заједно са њима однесени на облацима увис, у сусрет Господу, те ћемо заувек бити са њим. 18 Овим речима тешите једни друге.
Златни кип
3 Цар Навуходоносор је направио златни кип, висине шездесет лаката[a], и ширине шест лаката. Поставио га је у долини Дури, у вавилонској покрајини. 2 Тада је цар Навуходоносор послао да се саберу сатрапи, намесници, управитељи, саветници, ризничари, судије, правници и сви покрајински намесници, да дођу на посвећење кипа, који је подигао цар Навуходоносор. 3 Кад су се сатрапи, намесници, управитељи, саветници, ризничари, судије, правници и сви покрајински намесници сабрали на посвећење кипа, који је подигао цар Навуходоносор, стали су испред кипа који је он поставио.
4 Тада гласник објави гласно: „Народи, племена и језици, наређује вам се, 5 да кад зачујете глас рога, фруле, китаре, лире, гајди, и свих осталих свирала, паднете и поклоните се златном кипу, који је подигао цар Навуходоносор. 6 Ко не падне и не поклони се, истог ће трена бити бачен у ужарену пећ.“
7 Чим је сав народ зачуо глас рога, фруле, китаре, лире, гајди, и свих осталих свирала, сви су народи, племена и језици пали и поклонили се кипу који је подигао цар Навуходоносор.
8 У тај час приступе неки Халдејци и оптуже Јудејце. 9 Рекли су цару Навуходоносору: „О, царе, да си жив довека! 10 Ти си, царе, издао наредбу да сваки човек који зачује глас рога, фруле, китаре, лире, гајди, и свих осталих свирала, падне и поклони се златном лику. 11 А ко не падне и не поклони се, да буде бачен у ужарену пећ. 12 Али има ту неких Јудејаца којима си поверио управу вавилонске области: Седрах, Мисах и Авденаго. Они не маре за тебе, о, царе; они не служе твом богу и не клањају се златном кипу, који си подигао.“
13 Тада је Навуходоносор, киптећи од гнева, наредио да доведу Седраха, Мисаха и Авденага. Кад су ове људе довели пред цара, 14 Навуходоносор им рече: „Да ли је то истина Седраше, Мисаше и Авденаго, да не служите мојим боговима и не клањате се златном кипу који сам подигао? 15 Јесте ли спремни да паднете ничице и поклоните се кипу који сам направио кад зачујете глас рога, фруле, китаре, лире, гајди, и свих осталих свирала? Ако се не поклоните, бићете истог часа бачени у ужарену пећ.“
16 Седрах, Мисах и Авденаго одговорише цару Навуходоносору: „Није потребно да ти одговоримо на то. 17 Ако већ тако мора да буде, наш Бог коме служимо, који може да нас избави из ужарене пећи, избавиће нас из твоје руке. 18 Али ако то и не учини, знај, царе, да нећемо служити твојим боговима, нити ћемо се поклонити кипу који си подигао.“
19 Тада се Навуходоносор толико разбеснео на Седраха, Мисаха и Авденага, да му се лице изобличило. Онда је заповедио да се пећ угреје седам пута јаче него што се обичавало, 20 и наредио јаким људима из своје војске да свежу Седраха, Мисаха и Авденага, и да их баце у ужарену пећ. 21 Тако су их свезали, па су их у њиховим плаштевима, одорама, капама и осталој одећи бацили усред ужарене пећи. 22 Пошто је царева заповест била хитна, а пећ сувише ужарена, пламен је убио људе који су носили Седраха, Мисаха и Авденага. 23 Тако ова три човека, Седрах, Мисах и Авденаго свезани падну усред ужарене пећи.
24 Тада се цар Навуходоносор препао, па је брзо устао. Рекао је својим саветницима: „Нисмо ли бацили три свезана човека у ужарену пећ?“
Они одговорише: „Тако је, царе.“
25 Он одговори: „А ја, ево, видим четири човека како ходају у огњу, а нису ни везани ни озлеђени; четврти изгледа као син богова.“
26 Тада Навуходоносор приђе вратима ужарене пећи и викну: „Седраше, Мисаше и Авденаго, слуге Бога Свевишњега, изађите и дођите овамо!“
Седрах, Мисах и Авденаго изађу из ужарене пећи. 27 Затим су се окупили сатрапи, намесници, управитељи и цареви саветници да погледају ове људе којима огањ није наудио; коса на глави им није била опрљена, плаштеви им нису нагорели, а није се осетио ни мирис огња на њима.
28 Тада Навуходоносор рече: „Нека је благословен Бог Седрахов, Мисахов и Авденагов, који је послао свог анђела да избави своје слуге! Они су се поуздали у њега, те нису послушали цареву наредбу, већ су радије ставили свој живот на коцку, да не би служили и клањали се ни једном другом богу осим своме Богу. 29 Стога издајем наредбу, о народи, племена и језици: свако ко вређа Седраховог, Мисаховог и Авденаговог Бога, биће растргнут на делове, а кућа ће му лежати у рушевинама, јер нема никаквог бога који тако може да избави!“
30 Тада је цар унапредио Седраха, Мисаха и Авденага у вавилонској области.
Књига Пета
Псалми 107–150
107 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека!
2 Нек говоре тако они што их је Господ откупио,
они откупљени из руке душмана;
3 које је окупио из земаља истока и запада,
са севера и с мора.
4 Тек, тумарали су по пустињи,
по беспућу и нису нашли место да се скрасе.
5 А били су и гладни и жедни,
душу своју да испусте.
6 Господу су завапили у чемеру своме
и он их је избавио од њихових мука!
7 Равним путем их је повео
да се скрасе, да се скуће.
8 Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
9 Јер он поји грло жедном,
добрим сити душу гладном.
10 Чаме у мраку, у тами;
оковани и бедом и гвожђем;
11 јер Божијим речима пркосе,
презрели су савет Свевишњега.
12 А он им је патњом срца понизио;
срљали су, а помоћи ниоткуда.
13 Господу су завапили у чемеру своме
и он их је спасао од њихових мука!
14 Извео их је из мрака, из таме,
окове им поломио.
15 Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
16 Јер је он разбио бронзана врата,
изломио гвоздене вратнице.
17 Побудалише због својих преступничких путева,
мучише се због својих кривица.
18 Души им се сва храна згадила
и до самих врата смрти су пристигли.
19 Господу су завапили у чемеру своме
и он их је спасао од њихових мука!
20 Реч своју им је послао, па су оздравили;
из рака њихових их је извукао.
21 Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
22 Нек жртвују жртве захвалнице;
нек му дела објављују, нека кличу!
23 Они што су морем бродовима пловили,
што су трговали на великим водама;
24 они су видели дела Господња,
његова чудеса у дубини;
25 када је заповедио, ветру наредио
да таласе мора олуја подигне.
26 И они се дижу до небеса,
ломе се до дубина,
па им се душа топи од зебње.
27 Љуљају се, тетурају ко пијани,
нестаје им сва вештина.
28 Господу су завапили у чемеру своме
и он их је извео из њихових мука!
29 Олују је умирио
и таласи мора утихнуше.
30 А када се стишају, поморци се радују;
он их води до жељене луке.
31 Нек Господа они хвале за његову милост,
за чудеса над потомцима људи!
32 Нека га уздижу на народном сабору
и нека га славе у старешинском збору!
33 Он претвара реке у пустињу,
врела воде у тло спарушено;
34 плодну земљу у слатину
због зла оних који на њој живе.
35 Од пустиње он језеро чини,
од земље пусте водене изворе.
36 Ту је гладне населио
и они су град подигли;
37 поља су засејали, винограде посадили
и они обиље плодова рађају.
38 И он их је благословио
па су се веома умножили;
ни стока им се проредила није.
39 Али због тлачења, невоље и јада
они се проредише, погурише.
40 Он излива презир на племиће,
пушта да тумарају пустаром беспутном;
41 док убогог уздиже, од невоље склања,
попут стада његов пород множи.
42 Виде то праведни па се радују,
а сви неправедни затварају своја уста.
43 Ко је мудар? Тај нек ово памти,
у Господњу милост нек прониче!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.