M’Cheyne Bible Reading Plan
Борба за престо
1 Цар Давид је био стар и одмакао у годинама; покривали су га одећом, али није могао да се угреје. 2 Његове слуге му рекоше: „Хајде да за нашега господара цара пронађемо младу девицу, која ће се старати о њему и служити га; нека лежи уз тебе, па ће се наш господар цар угрејати.“
3 Потражили су младу и лепу девојку по свим крајевима Израиља, и нашли су Ависагу Сунамку и довели је цару. 4 Девојка је била веома лепа, старала се о цару и служила га, али цар није спавао с њом.
5 А Адонија, син Агитин, се хвалисао: „Ја ћу бити цар!“ Он је себи набавио кочије и коње, и педесет људи који су трчали пред њим. 6 Његов отац га никада није укорио, рекавши: „Зашто си то урадио?“ Он је, такође, био веома згодан, а родио се после Авесалома.
7 Он је био у договору са Јоавом, сином Серујиним, и свештеником Авијатаром, који су подржавали Адонију. 8 Међутим, свештеник Садок, Венаја, син Јодајев, пророк Натан, Семај, Реи и Давидови јунаци нису пристали уз Адонију.
9 Једном је Адонија приносио на жртву ситну и крупну стоку и утовљене јунце код камена Зоелета у близини Ен-Рогила. Позвао је сву своју браћу, цареве синове, и све Јудејце који су били цареве слуге. 10 Ипак, није позвао ни пророка Натана, ни Венају, ни јунаке, а ни свога брата Соломона.
11 Тада пророк Натан рече Витсавеји, мајци Соломоновој: „Зар ниси чула да се Адонија, син Агитин, зацарио без знања нашег господара цара? 12 А сад, хајде да те посаветујем како да спасеш живот и себи и своме сину Соломону. 13 Иди цару Давиду и реци му: ’О, мој господару царе, зар се ти ниси заклео својој слушкињи рекавши: твој син Соломон ће царевати после мене, и он ће сести на мој престо. Зашто је, онда, Адонија постао цар?’ 14 Док ти још тамо будеш говорила с царем, ја ћу ући за тобом и потврдити твоје речи.“
15 Витсавеја оде цару у његову собу. Цар је био веома стар, а Ависага Сунамка је служила цару. 16 Витсавеја је клекнула и поклонила се цару, а цар је упита: „Шта желиш?“
17 Она му рече: „Господару мој, ти си се пред Господом, Богом својим, заклео својој слушкињи, рекавши: ’Твој син, Соломон, ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо.’ 18 А ево, сада је Адонија цар, а ти, мој господару царе, не знаш о томе. 19 Он је жртвовао мноштво волова и угојених оваца. Позвао је и све цареве синове, свештеника Авијатара, заповедника војске Јоава, али није позвао твога слугу Соломона. 20 О, господару мој царе, очи свег Израиља су упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо после мог господара цара. 21 А кад се мој господар цар упокоји са својим прецима, ја и мој син Соломон бићемо кривци.“
22 Док је она још говорила с царем, дође пророк Натан. 23 Тада су јавили цару: „Овде је пророк Натан.“ Кад је дошао пред цара, поклонио се цару лицем до земље.
24 Натан рече: „Господару мој царе, да ли си ти рекао: ’Адонија ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо’? 25 Јер он је данас отишао и жртвовао волове, угојену стоку, и мноштво оваца. Позвао је све цареве синове, војне заповеднике и свештеника Авијатара, и ено их, једу и пију пред њим и узвикују: ’Живео цар Адонија!’ 26 Међутим, није позвао ни мене, твога слугу, ни свештеника Садока, ни Венају, сина Јодајевог, а ни твога слугу Соломона. 27 Како то да је мој господар цар донео такву одлуку, а да није обзнанио своме слузи ко ће сести на престо мога господара цара после њега?“
Соломон долази на Давидов престо
28 Цар Давид одговори: „Позовите ми Витсавеју!“ Она је дошла пред цара и стала пред њега.
29 Тада се цар закле и рече: „Живога ми Господа, који је спасао мој живот од сваке невоље, 30 данас ћу учинити како сам ти се заклео пред Господом, Богом Израиљевим, рекавши: ’Твој син Соломон биће цар после мене, и он ће сести на мој престо уместо мене.’“
31 Тада је Витсавеја клекла и поклонила се цару лицем до земље, рекавши: „Нека мој господар цар Давид живи довека!“
32 Затим цар Давид рече: „Позовите ми Садока свештеника, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог!“ 33 Кад су дошли пред цара, цар им рече: „Поведите са собом слуге свога господара и посадите мога сина Соломона на моју мазгу, па га доведите доле на Гион. 34 Нека га тамо свештеник Садок и пророк Натан помажу за цара над Израиљем. Потом затрубите у трубу и реците: ’Живео цар Соломон!’ 35 Онда пођите за њим, а он нека дође и седне на мој престо, и нека влада уместо мене; њега одређујем да буде владар над Израиљем и над Јудом.“
36 Венаја, син Јодајев, рече цару: „Амин! Нека Господ, Бог мога господара цара, објави тако. 37 Као што је Господ био с мојим господарем царем, тако нека буде и са Соломоном, и нека узвиси његов престо још више него престо мога господара, цара Давида.“
38 Тако сиђу свештеник Садок, пророк Натан, и Венаја, син Јодајев, с Херећанима и Фелећанима, те посаде Соломона на мазгу цара Давида и дођу на Гион. 39 Тада је свештеник Садок узео из Шатора рог с уљем и помазао Соломона. Затим су затрубили у трубу, а сав народ је говорио: „Живео цар Соломон!“ 40 Сав је народ пошао за њим свирајући у свирале и радујући се гласно, тако да се тресла земља од њиховог клицања.
41 То је чуо Адонија и све узванице које су биле с њим, баш кад су завршавали с гозбом. Кад је Јоав чуо глас трубе упита: „Каква је то галама у граду?“
42 Док је он још говорио, дође Јонатан, син свештеника Авијатара. Адонија рече: „Ходи овамо, јер ти си честит човек, и доносиш добру вест.“
43 Јонатан одговори Адонији: „Баш обратно! Наш господар, цар Давид, је поставио Соломона за цара! 44 Цар је послао с њим свештеника Садока, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог, с Херећанима и Фелећанима. Они су га посадили на цареву мазгу, 45 а свештеник Садок и пророк Натан су га помазали за цара на Гиону. Оданде су наставили веселећи се, и град се ускомешао. То је галама коју сте чули. 46 Соломон већ седи на царском престолу. 47 Дошле су и цареве слуге да благослове нашег господара, цара Давида, говорећи: ’Нека Бог учини име Соломоново већим од твога имена; нека подигне његов престо изнад твога.’ Цар се на то поклонио на својој постељи. 48 Затим је цар рекао: ’Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је данас дао да један од мојих синова седне на мој престо, и да то видим својим очима.’“
49 На ово се све Адонијине узванице препадоше; устали су; па је свако отишао својим путем. 50 А Адонија је, у страху од Соломона, отишао и ухватио се за рогове жртвеника. 51 Тада су Соломону јавили: „Ено, Адонија се уплашио цара Соломона и држи се за рогове жртвеника, говорећи: ’Нека ми се цар Соломон закуне данас, да неће погубити мачем свога слугу!’“
52 Цар Соломон рече: „Ако се покаже честитим, неће му пасти ни длака с главе, али ако се какво зло нађе на њему, умреће.“
53 Тада је цар Соломон послао људе, који су га спустили са жртвеника. Онда је дошао и поклонио се цару Соломону. Соломон му рече: „Иди кући.“
Права слобода
5 Христос нас је ослободио да живимо у слободи. Зато чврсто стојте и не потчињавајте се опет ропском јарму.
2 Ево ја, Павле, кажем вам: ако се обрежете, Христос вам није ни од какве користи. 3 Поново упозоравам сваког човека који хоће да се обреже: ако се обреже, дужан је да изврши сав Закон. 4 Одвојили сте се од Христа, ви који хоћете да постанете праведни пред Богом вршењем Закона; отпали сте од милости. 5 Јер ми, вођени Духом, по вери жељно ишчекујемо праведност којој се надамо. 6 Наиме, у Христу Исусу ништа не вреди ни обрезање, ни необрезање, него вера која делује кроз љубав.
7 Добро сте трчали; ко вас је спречио да будете послушни истини? 8 Тај подстицај не долази од Бога који вас позива. 9 Мало квасца укисели све тесто. 10 Поуздајем се у вас у Господу да ни ви нећете другачије мислити. А онај који вас збуњује, поднеће казну.
11 Али ако ја, браћо, проповедам да је обрезање неопходно, зашто сам још увек прогоњен? У том случају говор о крсту не би представљао никакву препреку. 12 О, кад би се ушкопили ти што вас збуњују!
13 Браћо, позвани сте да живите у слободи, али не дозволите да ваша слобода буде изговор да удовољавате грешној природи, него љубављу служите једни другима. 14 Јер сав Закон налази своје испуњење у једној јединој заповести: „Воли ближњега свога као самога себе.“ 15 Ако се, дакле, међусобно уједате и изједате, пазите да се не истребите.
Живот по Духу
16 Кажем вам: живите по Духу, па нећете удовољити ономе што ваша грешна природа хоће. 17 Јер грешна природа жели оно што се противи Духу, а Дух жели оно што се противи грешној природи. Ово двоје се противе једно другом, те не чините оно што хоћете. 18 Али, ако вас Дух води, нисте више под Законом.
19 А дела грешне природе су позната: блуд, нечистота, разврат, 20 идолопоклонство, врачарство, непријатељства, свађа, пакост, бес, љубомора, раздори, поделе, 21 завист, пијанке, пировања и ствари сличне овима. Што сам вам рекао раније, то вам говорим и сад: они који чине такве ствари неће узети учешћа у Царству Божијем.
22 А плод Духа је: љубав, радост, мир, стрпљивост, честитост, доброта, вера, 23 кроткост, уздржљивост. Против ових нема Закона. 24 Они који припадају Христу, разапели су своју грешну природу са страстима и пожудама. 25 Ако смо, дакле, добили живот посредством Духа, онда и живимо по водству Духа. 26 Не будимо умишљени, не изазивајмо једни друге, не завидимо једни другима.
Тужбалица за фараона
32 У дванаестој години, дванаестог месеца, првог дана у месецу, дође ми реч Господња: 2 „Сине човечији, испевај тужбалицу за фараоном, египатским царем, и реци му:
’Ти што сматраш себе лавићем народа!
Ти си као неман у мору,
хараш у својим рекама,
ногама воду таласаш,
и реке њихове мутиш!
3 Говори Господ Бог:
Разапећу своју мрежу преко тебе
са збором многих народа;
они ће те извући у мојој мрежи.
4 Оставићу те на земљи,
бацићу те на пољану,
даћу те птицама небеским,
и све дивље звери на земљи
тобом ћу наситити.
5 Тело ћу ти разбацати по горама,
испунићу долине остацима твојим.
6 Натопићу земљу крвљу твојом истеклом,
речна ће корита бити пуна твога меса.
7 А кад те угасим, застрећу небеса,
и помрачити звезде њихове.
Сунце ћу прекрити облацима,
а месец неће више давати своју светлост.
8 Помрачићу над тобом сва сјајна светлила,
и прекрити тамом твоју земљу – говори Господ Бог.
9 Испунићу бригом срца многих народа,
кад донесем твоје изломљене остатке међу народе,
у земље које не познајеш.
10 Ужасом ћу испунити многе народе,
а њихови ће се цареви згражати над тобом,
кад завитлам својим мачем пред њима.
У дан твог пада сваки ће човек
све време страховати за свој живот.
11 Јер говори Господ Бог:
Мач вавилонског цара ће те сустићи.
12 Твоје ћу мноштво побити мачевима моћних –
најокрутнијима међу свим народима.
Они ће уништити понос Египту
и истребити све његово мноштво.
13 Ја ћу побити сву његову стоку
крај обилних вода.
Људска их нога више неће мутити,
нити ће их мутити животињски папак.
14 Тада ћу умирити њихове воде,
и учинити да њихове реке теку као уље
– говори Господ Бог.
15 Кад опустошим земљу египатску
и кад земља остане без ичега у њој,
када ударим све његове становнике,
тада ће знати да сам ја Господ.’
16 Ово је тужбалица која ће се нарицати. Ћерке народа ће је нарицати; нарицаће је за Египтом и за свим његовим мноштвом – говори Господ Бог.“
Египатски потомци у царству смрти
17 У дванаестој години, петнаестога дана у месецу, дође ми реч Господња: 18 „Сине човечији, закукај над египатским мноштвом, обори га, њега и ћерке узвишених народа, у најдоње крајеве под земљом, са онима што силазе у раку. 19 Реци му: ’Јеси ли сад лепши од свих других? Силази доле и почини са необрезанима! 20 Он ће пасти међу побијене од мача; мачу је он предан. Нека га одвуку са његовим мноштвом. 21 Нека му моћници и његови помоћници кажу из средишта Света мртвих: спустили су се, леже необрезани, погинули од мача.
22 Тамо је Асирија и сав њен збор; око ње су њени гробови, сви изгинули, пали од мача. 23 Гробови им леже у најдубљим деловима јаме; њен збор је око њеног гроба, сви изгинули, пали од мача – они што су сејали ужас у земљи живих.
24 Тамо је и Елам и све његово мноштво око његовог гроба, сви изгинули, од мача пали, који су необрезани сишли у најдубље крајеве под земљом. Они су сејали ужас у земљи живих, а сад носе своју срамоту с онима што силазе у раку. 25 Ставили су му лежај међу побијенима, са свим његовим гробовима око њега, сви необрезани, изгинули од мача. Они су сејали ужас у земљи живих, а сад носе своју срамоту са онима што силазе у раку; смештени су међу побијене.
26 Тамо су и Месех, Тувал и све његово мноштво око његовог гроба, сви изгинули, сви необрезани, изгинули од мача, јер су сејали ужас у земљи живих. 27 Они не почивају са необрезаним ратницима који су пали, који су сишли у Свет мртвих са својим оружјем за рат, који су ставили своје мачеве под своју главу и своју кривицу на своје кости, јер су ратници сејали ужас у земљи живих.
28 И ти ћеш бити сломљен, па ћеш лећи међу необрезане, са онима што су изгинули од мача.
29 Тамо је и Едом, његов цар и његови кнезови, који су упркос својој сили, стављени међу оне што су изгинули од мача. Они сад почивају међу необрезанима и онима што силазе у раку.
30 Тамо су и сви кнезови са севера и сви Сидонци који су у срамоти сишли са изгинулима због ужаса своје силе. Они су необрезани починули са изгинулима од мача, и понели своју срамоту са онима што силазе у раку.
31 Кад их фараон буде видео, утешиће се он и његова војска за свим својим мноштвом које је изгинуло од мача – говори Господ Бог. 32 Ја сам, наиме, сејао ужас у земљи живих.[a] А фараон ће са свим својим мноштвом бити положен међу необрезане, са онима што су изгинули од мача – говори Господ Бог.’“
Хоровођи. Према „Љиљанима“. Сведочења. Псалам Асафов.
80 О, Пастиру Израиља, чуј нас!
Ти што Јосифа си водио ко стадо!
Заблистај ти, што седиш над херувимима!
2 Устани у сили својој пред Јефремом, Венијамином и Манасијом.
Дођи и избави нас.
3 Обнови нас, о, Боже!
Озари лице своје
да бисмо се избавили.
4 О, Господе, Боже над војскама,
до када ћеш срдит бити,
а твој ти се народ моли?
5 Сузним хлебом ти их храниш,
сузама из чанка појиш.
6 Од нас си направио раздор међу комшијама нашим,
међу собом шегаче се душмани са нама.
7 О, Боже над војскама, поврати нас!
Озари лице своје
да бисмо се избавили.
8 Чокот си из Египта искоренио
и народе отерао да би га усадио.
9 Пред њиме си раскрчио и он се укоренио,
свуд по земљи пружио је жиле.
10 Хлад је његов брда засенио,
а лозама Божије кедрове.
11 До мора су се гранале његове лозе,
изданци његови све до Еуфрата.
12 Зашто си му срушио ограде
да га бере свако ко пролази путем?
13 Ровари га дивљи вепар,
глође га све што се по пољу миче.
14 Боже над војскама, молимо те, врати се!
Са небеса погледај и види,
побрини се за чокот овај;
15 за корен што си га десницом својом усадио
и младице што си себи ојачао.
16 Ето, сажежен је ватром и посечен,
они гину од прекорног лица твога.
17 Нека рука твоја буде над човеком деснице твоје,
над потомком људи којега си себи ојачао.
18 Тада се од тебе више одвратити нећемо.
Ти нас оживи, ми име твоје призивамо!
19 Обнови нас Господе, Боже над војскама!
Озари лице своје
да бисмо се избавили.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.