M’Cheyne Bible Reading Plan

Давидов попис Јуде и Израиља

24 Господњи гнев је поново плануо на Израиља. Господ је подстакао Давида против њих, рекавши: „Иди и изброј Израиљ и Јуду.“

² Цар рече Јоаву, заповеднику војске с њим: „Прођите по свим племенима Израиљевим, од Дана до Вир-Савеје, и избројте народ, да бих знао колико га има.“

³ Јоав рече цару: „Нека Господ, Бог твој, још умножи народ стопут више, и да мој господар цар може то видети својим очима. Али зашто мој господар цар жели тако нешто?“

⁴ Ипак царева реч је била јача од Јоава и заповедника војске. И тако су Јоав и заповедници војске отишли од цара да изброје израиљски народ.

⁵ Прешли су преко Јордана и утаборили се у Ароиру, на десно од града и потока, а потом су наставили преко Гада до Јазира. ⁶ Затим су дошли у Галад и у подручје Тахтим-Одсије, а онда су отишли у Дан-Јан и околину Сидона. ⁷ Затим су отишли у тирску тврђаву и у све градове Евејаца и Хананаца и у Вир-Савеју у Негеву Јудином.

⁸ Након девет месеци и двадесет дана, пошто су прошли целом земљом, вратили су се у Јерусалим.

⁹ Тада је Јоав известио цара о броју пописаног народа; у Израиљу је било осам стотина хиљада људи спремних да се лате мача, а Јудејаца је било пет стотина хиљада. ¹⁰ Међутим, Давида је запекла савест након што је избројио народ.

Давид рече Господу: „Тешко сам згрешио због тога што сам то учинио. А сад, Господе, опрости кривицу своме слузи, јер сам учинио велику лудост.“

¹¹ Ујутро, кад је Давид устао, дође реч Господња пророку Гаду, Давидовом видеоцу: ¹² „Иди и реци Давиду: ’Говори Господ: нудим ти три ствари; изабери једну од њих, а ја ћу то довести на тебе.’“

¹³ Гад дође Давиду и саопшти му то, рекавши: „Хоћеш ли да на тебе дођу три године глади у твоју земљу, или да бежиш три месеца од својих противника, или да три дана хара пошаст по твојој земљи? Размисли и одлучи какав одговор да донесем ономе који ме је послао.“

¹⁴ Давид одговори Гаду: „На великој сам муци… Нека паднемо у руке Господње, јер је велико његово милосрђе; само да не паднем у људске руке.“

¹⁵ Тада је Господ послао помор на Израиљ, почевши од тог јутра до дана који је био одређен. Умрло је седамдесет хиљада људи од Дана до Вир-Савеје. ¹⁶ Али кад је Анђео пружио руку да уништи Јерусалим, Господ је одустао од невоље, па је рекао Анђелу који је усмрћивао народ: „Доста је! Повуци своју руку!“ Тада се Анђео Господњи налазио код гумна Орне Јевусејца.

¹⁷ Кад је Давид видео како Анђео убија народ, рекао је Господу: „Ево, ја сам згрешио, ја сам учинио опако дело; али ово стадо, шта су они учинили? Нека твоја рука падне на мене и на дом мога оца.“

Давид подиже жртвеник

¹⁸ Тог дана је Гад дошао к Давиду и рекао: „Иди и подигни Господу жртвеник на гумну Орне Јевусејца.“ ¹⁹ Давид оде и учини по Гадовој речи, како је Господ заповедио.

²⁰ Кад је Орна погледао доле, угледао је цара и његове слуге како долазе к њему. Орна изађе и поклони се цару лицем до земље. ²¹ Орна рече: „Зашто је мој господар цар дошао к своме слузи?“

Давид одговори: „Да од тебе купим гумно и саградим жртвеник Господу, да се заустави ова пошаст над народом.“

²² Орна рече Давиду: „Нека га мој господар цар узме, па нека принесе на жртву шта год му је по вољи. Ево, овде су волови за жртву свеспалницу, млат и волујски јармови за дрва. ²³ Све то Орна даје цару.“ И још Орна рече цару: „Нека Господ, Бог твој, милостиво погледа на тебе.“

²⁴ Цар одговори Орни: „Не, него ћу их купити од тебе по одређеној цени. Нећу принети свеспалнице Господу, Богу своме, а да ме ништа не кошта.“

Тако је Давид купио гумно и волове за педесет сребрних шекела. ²⁵ Тамо је Давид саградио жртвеник Господу и принео жртве свеспалнице и жртве мира. Господ је услишио молитву за земљу, те је престала пошаст у Израиљу.

4 Рецимо то овако: док год је наследник малолетан, уопште се не разликује од роба, иако је власник свега. ² Он је под старатељима и управитељима све до дана који је одредио његов отац. ³ Тако је и са нама: када смо били малолетни, били смо потчињени силама овога света. ⁴ А када је наступило право време, послао је Бог свога Сина кога је жена родила. Он је живео под Законом, ⁵ да би откупио оне који су под Законом, да постанемо деца Божија. ⁶ А пошто сте деца, посла Бог Духа свога Сина у наша срца, који кличе: „Ава, Оче!“ ⁷ Стога ниси више роб, него син; а ако си син, онда си и субаштиник наследства које је Бог припремио.

⁸ Некада, док још нисте познавали Бога, робовали сте боговима који по својој природи то нису. ⁹ А сада, када сте упознали Бога, у ствари, кад је Бог упознао вас, како можете да се поново враћате немоћним и јадним силама овога света, коме поново хоћете да робујете? ¹⁰ Ви помно пазите на дане, месеце, годишња доба и године. ¹¹ Плашим се да сам се узалуд трудио за вас.

¹² Браћо, молим вас, будете као ја, јер сам и ја као ви. Ништа ми нисте учинили нажао. ¹³ Знате да сам био болестан када сам вам први пут проповедао Радосну вест. ¹⁴ Па иако је моје телесно стање било искушење за вас, ви ме нисте ни презрели ни одбацили, него сте ме примили као Божијег анђела, као Христа Исуса. ¹⁵ Где је, дакле, ваше блаженство? Уверен сам, наиме, да бисте, када би то било могуће, извадили своје очи и дали их мени. ¹⁶ Зар сам постао ваш непријатељ говорећи вам истину?

¹⁷ Ти људи показују ревност за вас, али не из добрих намера. Наиме, они желе да вас одвоје од мене, да бисте ви ревновали за њих. ¹⁸ Добро је да будете ревносни, али за добре ствари, и то увек, а не само кад сам ја код вас. ¹⁹ О, децо моја! Поново вас с мукама рађам док се Христос не уобличи у вама. ²⁰ Како бих хтео да сам сад код вас, па да изменим свој глас, јер не знам шта да радим с вама.

²¹ Сада ми реците, ви што хоћете да се подложите Закону: зар не чујете шта Закон говори? ²² Написано је да је Авра̂м имао два сина. Једнога је родила робиња, а другога слободна. ²³ Али онај којег је родила робиња, рођен је на природан начин, а онај кога је родила слободна, на основу Божијег обећања.

²⁴ Све је то сликовито речено, а значи ово: ове две жене представљају два савеза. Први је са горе Синај и он рађа за ропство, и то је Агара. ²⁵ Агара представља гору Синај у Арабији, која одговара данашњем Јерусалиму, а он је заједно са својом децом у ропству. ²⁶ Али зато је небески Јерусалим слободан, и он је наша мајка. ²⁷ Јер је написано:

²⁸ Ви сте, браћо, попут Исака, деца обећања. ²⁹ Но, као што је онај који је рођен на природни начин гонио онога који је рођен на основу обећања Духа, тако је и данас. ³⁰ Али, шта Писмо каже:

³¹ Зато, браћо, нисмо деца робиње, него деца слободне.

Фараон, поносни кедар

31 У једанаестој години, трећег месеца, првог дана у месецу, дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, реци фараону, египатском цару, и његовом мноштву:

¹⁰ Зато говори Господ Бог: зато што се уздигао својим растом, и дигао свој врх међу облаке, и понео се у срцу због своје висине, ¹¹ предаћу га у руке најсилнијем међу народима, да поступа с њим према његовој опакости. Зато сам га протерао. ¹² Посекли су га странци, најокрутнији међу народима, и оставили га. Све су му гране попадале по горама и по свим долинама, огранци му леже сломљени по свим клисурама земље. Сви су народи земаљски отишли из његовог хлада и напустили га. ¹³ На његовом обореном стаблу гнезде се све птице небеске, а међу његовим гранама бораве све звери пољске. ¹⁴ То је због тога да се ниједно дрво крај воде не поноси својом висином, и не диже свој врх међу облаке, и да ниједно наводњавано дрво својом висином не досегне до њих. Јер сви су они на смрт осуђени, бачени у најниже крајеве земље међу синове људске, с онима што силазе у раку.

¹⁵ Говори Господ Бог: онога дана кад је кедар сишао у Свет мртвих^[a], уприличих туговање; ради њега сам бездан покрио и реке његове зауставио, те стадоше силне воде. Због њега сам Ливан у жалост завио, због њега се све пољско дрвеће осушило. ¹⁶ Од праска његовог пада сам потресао све народе када сам га сурвао у Свет мртвих, с онима што силазе у раку. Тада се све дрвеће еденско, најпробраније и најбоље на Ливану, све што воду прима, утешило у најдубљим деловима под земљом. ¹⁷ У Свет мртвих сиђоше и они што су пали од мача, мишица његова, и они који су седели под његовим хладом.

¹⁸ Ето коме си сличан по слави и величини! С еденским си дрвећем сурван у најниже крајеве под земљом. Стога ћеш лећи међу необрезане, међу оне који падоше од мача.

То је фараон и све његово мноштво – говори Господ Бог.’“

Псалам Асафов.