M’Cheyne Bible Reading Plan

Филистејски кнезови неће с Давидом у битку

29 Филистејци су окупили сву своју војску у Афеку, а Израиљци су се утаборили код извора у Језраелу. ² Филистејски кнезови су пролазили са својим стотинама и хиљадама, а Давид је са својим људима ишао у позадини с Ахисом. ³ Тада филистејски кнезови рекоше: „Шта раде ти Јевреји овде?“

Ахис одговори филистејским кнезовима: „Није ли то Давид, слуга израиљског цара Саула, који је са мном више од годину дана? Ја нисам нашао на њему никакву ману од дана кад је пребегао до данас.“

⁴ Али филистејски кнезови су се наљутили на њега. Рекли су му: „Врати тог човека; нека се врати у место које си му одредио. Нека не иде с нама у битку да нам не би постао непријатељ у бици. Чиме би поново стекао наклоност свога господара ако не главама ових људи? ⁵ Није ли то онај исти Давид о коме су певали у колу:

⁶ Ахис позва Давида и рече му: „Живога ми Господа, ти си поштен. Било би ми мило да идеш са мном у ратне походе, јер нисам нашао на теби никакво зло од дана кад си дошао к мени до овога дана. Ипак, ниси по вољи кнезовима. ⁷ Зато се врати у миру и немој чинити ништа што би озловољило филистејске кнезове.“

⁸ Давид одговори Ахису: „Шта сам урадио? Какву си кривицу нашао на своме слузи од дана кад сам се појавио пред твојим лицем до овога дана, да не могу ићи у бој против непријатеља мога господара, цара?“

⁹ Ахис одговори Давиду: „Знам, драг си ми као Анђео Божији, али филистејски кнезови су рекли: ’Он неће ићи с нама у битку.’ ¹⁰ Стога порани сутра, ти и слуге твога господара који су дошли с тобом; устаните чим сване, па идите.“

¹¹ Давид порани са својим људима, па истог јутра крене и врати се у филистејску земљу, а Филистејци оду у Језраел.

Давид ослобађа Амаличке заробљенике

30 Давид и његови људи стигли су трећега дана у Сиклаг, након што су Амаличани извршили упад у Негев и Сиклаг. Напали су Сиклаг и спалили га. ² Заробили су жене и оне који су били у граду, младо и старо; нису убили никога, него су их одвели и отишли својим путем.

³ Кад је Давид са својим људима ушао у град, видео је да је град спаљен, и да су њихове жене, синови и ћерке заробљени. ⁴ Тада су Давид и народ који је био с њим закукали, и плакали су док им није понестало снаге за плакање. ⁵ Биле су заробљене и обе Давидове жене, Ахиноама из Језраела и Авигеја, Навалова удовица из Кармила. ⁶ Давид се нашао у великој неприлици, јер су људи претили да ће га каменовати. Наиме, сви су људи били огорчени због својих синова и ћерки. Али Давид се охрабрио у Господу, своме Богу.

⁷ Тада Давид рече свештенику Авијатару, сину Ахимелековом: „Донеси Ефод!“ Авијатар донесе Ефод Давиду. ⁸ Давид је питао Господа за савет: „Да ли да кренем у потеру за том четом пљачкаша? Хоћу ли их стићи?“

Господ му одговори: „Крени у потеру, јер ћеш их свакако стићи и избавити народ.“

⁹ Тада је Давид отишао са шест стотина људи, па су дошли до потока Восора, где су неки остали. ¹⁰ Давид је наставио потеру са четири стотине људи, а две стотине их је стало, јер су били превише исцрпљени да пређу преко потока Восора.

¹¹ Тада су у пољу нашли неког Египћанина и одвели га Давиду. Дали су му хлеба да једе и воде да пије. ¹² Затим су му дали грудву смокава и два сува грозда. Кад је то појео, опоравио се, јер три дана и три ноћи није јео ни хлеба нити је пио воде.

¹³ Давид га упита: „Чији си и одакле си?“

Младић одговори: „Ја сам Египћанин, роб једног Амаличана. Мој ме је господар оставио, јер сам се разболео пре три дана. ¹⁴ Ми смо упали у Негев Херета, у Јудина подручја, у Негев Халева и спалили Сиклаг.“

¹⁵ Давид га поново упита: „Можеш ли ме одвести до тих пљачкаша?“ Он одговори: „Закуни ми се Богом да ме нећеш погубити и да ме нећеш изручити моме господару, па ћу те одвести до пљачкаша.“

¹⁶ А када га је одвео доле, гле: они се раширили по свем оном крају једући, пијући и веселећи се због великог плена који су однели из филистејске земље и из Јудине земље. ¹⁷ Давид их је тукао од сумрака све до вечери следећег дана. Нико од њих није побегао, осим четири стотине младића који су узјахали камиле и побегли. ¹⁸ Давид је избавио све што су Амаличани узели, а избавио је и обе своје жене. ¹⁹ Ништа им није нестало, ни мало ни велико, ни синови ни ћерке, ни плен, нити ишта од свега што су им узели; све је то Давид вратио. ²⁰ Давид је присвојио сву ситну и крупну стоку. То стадо су терали испред своје стоке и говорили: „Ово је Давидов плен!“

²¹ Затим је Давид дошао к оним двема стотинама, који су били сувише исцрпљени да прате Давида, а које су оставили код потока Восора. Они су изашли у сусрет Давиду и народу који је био с њим. Тада је Давид приступио људима и поздравио их.

²² Али сви злонамерници и ништарије који су ишли с Давидом проговорише: „Пошто нису ишли с нама, нећемо им дати ништа од плена који смо избавили, него свако нека узме своју жену и децу, па нека иду!“ ²³ Тада Давид рече: „Не радите тако, браћо моја, с оним што нам је дао Господ. Он нас је сачувао и предао нам у руке чету пљачкаша који су нас напали. ²⁴ Ко ће вас послушати у овоме? Него, колики део иде ономе који иде у битку, толики део иде ономе који остаје код опреме; делиће на равне части.“ ²⁵ Тако је било од оног дана и надаље. Давид је то увео као уредбу и пропис за сав Израиљ до данашњег дана.

²⁶ Кад се Давид вратио у Сиклаг, послао је део плена старешинама Јуде, који су му били пријатељи, и поручио: „Ево, ово је поклон за вас од плена Господњих непријатеља.“

²⁷ То је било за оне у Ветиљу, Рамот-Негеву, Јатиру; ²⁸ Ароиру, Сифмоту, Естемоји; ²⁹ и за оне у Рахалу, Јерамеилу и у кенејским градовима; ³⁰ у Орми, Вор-Асану, у Атаху, ³¹ у Хеврону и у свим местима где је Давид долазио са својим људима.

Упозорење из примера Израиља

10 Нећу да вам остане непознато, браћо, да су наши преци били заштићени облаком и да су сви прошли кроз море, ² те су сви били у Мојсија крштени у облаку и мору. ³ Такође су сви јели исту духовну храну, ⁴ и сви су пили исто духовно пиће, јер су пили из духовне стене која их је пратила, а та стена је била Христос. ⁵ Међутим, многи нису били угодни Богу, па их је Бог побио у пустињи.

⁶ Те ствари су се догодиле нама за пример, да не пожелимо зло као што су они пожелели. ⁷ Не будите идолопоклоници као неки од њих, јер је написано: „Народ је поседао да једе и пије, и устао да се забавља.“ ⁸ И не одајмо се блуду, као неки од њих, па их је у један дан помрло двадесет три хиљаде. ⁹ Такође, не искушавајте Христа, као што су га неки од њих искушавали, па су изгинули од змија. ¹⁰ И не приговарајте, као што су неки од њих приговарали, па су изгинули од Уништитеља.

¹¹ Све ове ствари су се догађале њима за пример, али су записане за упозорење нама, којима су се последња времена приближила. ¹² Зато онај који мисли да чврсто стоји, нека пази да не падне. ¹³ Није вас снашло неко искушење које не сналази све људе. Али Бог је веран; он неће дозволити да будете изложени искушењима више него што можете да поднесете, него ће окончати искушења да можете издржати.

Идолопоклонство и Господња вечера

¹⁴ Стога, вољени моји, бежите од идолопоклонства. ¹⁵ Говорим вам као мудрима: сами просудите шта вам говорим. ¹⁶ Зар чаша благослова за коју захваљујемо Богу, не представља заједништво које имамо по крви Христовој? Зар хлеб који ломимо не представља заједништво које имамо по телу Христовом? ¹⁷ И пошто је један хлеб, ми многи чинимо једно тело, јер један хлеб делимо.

¹⁸ Обратите пажњу на оне који су Израиљци по телу: нису ли они који једу од храмских жртава исти они који заједно приносе жртву Богу на жртвенику? ¹⁹ Шта тиме хоћу да кажем? Да је храна која се приноси идолима тек само храна, или да је идол тек само идол? ²⁰ Не! Оно што многобошци жртвују, злим духовима жртвују, а ја нећу да имате заједништво са злим духовима. ²¹ Не можете пити из Господње чаше и из чаше злих духова; не можете јести за Господњом трпезом и за трпезом злих духова. ²² Или, зар ћемо изазивати Господа? Да нисмо јачи од њега?

²³ Кажете: „Све је дозвољено.“ Ипак, није све на корист. „Све је дозвољено.“ Ипак, све не изграђује. ²⁴ Не гледајте само своју корист, већ и корист других.

²⁵ Једите све што се продаје на тржници, ништа не испитујући ради своје савести. ²⁶ Јер, „Господу припада земља и све што је на њој.“ ²⁷ Ако вас неки неверник позове на обед, и ви хоћете да идете, једите све што се изнесе пред вас ништа не испитујући због савести. ²⁸ Али, ако вам неко каже: „Ова храна је била жртвована идолима“, онда не једите због онога који вам је то дао до знања, а и ради савести; ²⁹ не мислим ради ваше савести, већ ради његове. Питате се: „Зашто да нечија савест одређује моју слободу? ³⁰ Ако ја једем са захваљивањем, зашто да ме осуђују за оно за шта захваљујем?“ ³¹ Зато, било да једете, пијете или чините нешто друго, све чините Богу на славу. ³² Понашајте се беспрекорно како према Јеврејима и Грцима, тако и према Цркви Божијој. ³³ Наиме, и ја свима угађам у свему, не гледајући своју корист, него корист других, да би многи били спасени.

Идолопоклонство у Јерусалиму

8 Шесте године, петог дана шестог месеца, седео сам у својој кући. Преда мном су седеле Јудине старешине. Тада се на мене спустила рука Господа Бога. ² И како сам погледао, видео сам неко обличје слично човечијем. Од његових бокова наниже, било је нешто као огањ, а од његових бокова навише било је нешто као светлост сјајног метала. ³ Он је испружио нешто као руку и ухватио ме за прамен косе. Тада ме је Дух подигао између земље и неба и однео ме, у Божијим виђењима, у Јерусалим, на улаз северних врата која гледају на север, где стоји идол који изазива љубомору. ⁴ И гле, тамо је била слава Бога Израиљевог, иста као она коју сам видео у долини.

⁵ Тада ми рече: „Сине човечији, Подигни своје очи према северу.“ И ја сам подигао очи према северу – и гле – северно од жртвених врата, на самом улазу, био је онај идол што изазива љубомору.

⁶ Он ми рече: „Сине човечији, видиш ли шта чине, велике гадости које дом Израиљев чини овде, да би ме удаљили из мог Светилишта? А видећеш још и горе гадости.“

⁷ Затим ме је довео на улаз дворишта. Тамо сам видео рупу у зиду. ⁸ Он ми рече: „Сине човечији, прокопај зид!“ Ја прокопам зид, а тамо један улаз.

⁹ Он ми рече: „Уђи и погледај зле гадости које се чине овде.“ ¹⁰ Уђем ја и погледам, а тамо, гмизавци и нечисте животиње свих облика – сви гнусни идоли дома Израиљевог – исцртани свуда по зиду. ¹¹ Пред њима је стајало седамдесет старешина дома Израиљевог. Међу њима је стајао Јазанија, син Сафанов. Сваки од њих је имао кадионицу у руци из које се дизао облак мирисног када.

¹² Он ми рече: „Сине човечији, јеси ли видео шта старешине дома Израиљевог чине тајно, сваки у капели свог нацртаног идола? Јер говоре: ’Господ нас не види; напустио је Господ земљу.’“ ¹³ Још ми рече: „Видећеш како чине тамо још и горе гадости.“

¹⁴ Потом ме је довео на улаз од врата Дома Господњег који је на северу. А тамо, гле, жене седе и оплакују Тамуза. ¹⁵ Он ми рече: „Јеси ли видео то, сине човечији? А видећеш још горе гадости од ових.“

¹⁶ Онда ме је одвео у унутрашње двориште Дома Господњег. Тамо, на улазу у Светињу Господњу, између трема и жртвеника, било је око двадесет пет људи леђима окренутих према Светињи Господњој. Били су лицем окренути према истоку, и тамо према истоку клањали се сунцу.

¹⁷ Он ми рече: „Сине човечији, јеси ли видео то? Зар је мала ствар за дом Јудин што чине гадости које чине овде, па још пуне земљу насиљем и стално ме изазивају? Види само како стављају грану под свој нос! ¹⁸ Зато ћу поступати по свом гневу: нећу се сажалити и нећу се смиловати. Па да ме дозивају и јаким гласом, нећу их слушати.“

Хоровођи. За потомке Корејеве. Песма за високе гласове.

Хоровођи. Псалам потомака Корејевих.