M’Cheyne Bible Reading Plan
Давид међу Филистејцима
27 Давид рече у себи: „Једног дана ћу ипак погинути од Саулове руке. Боље је за мене да побегнем у земљу Филистејаца. Тада ће Саул престати да ме тражи по израиљским крајевима, па ћу умаћи његовој руци.“
2 Давид се дигне и оде са шест стотина људи, који су били с њим, Ахису, сину Маоховом, цару Гата. 3 Давид је боравио код Ахиса у Гату, он и његови људи, сваки са својом породицом. Давид је са собом имао своје две жене, Ахиноаму из Језраела и Авигеју из Кармила, Навалову удовицу. 4 Саул је сазнао да је Давид побегао у Гат и више га није тражио.
5 Давид рече Ахису: „Ако сам стекао твоју наклоност, нека ми се да̂ место у једном од градова у земљи да се настаним. Зашто да твој слуга борави с тобом у царском граду?“
6 Тог дана му је Ахис дао Сиклаг. Зато Сиклаг припада Јудиним царевима све до данас. 7 Давид је у земљи Филистејаца живео годину и четири месеца.
8 Давид је излазио са својим људима и пљачкао Гесурце, Герзејце и Амаличане, који су одвајкада били становници земље која се простире од Сура до Египта. 9 Давид је пустошио ту земљу не остављајући у животу ни мушко ни женско. Односио је само ситну и крупну стоку, магарце, камиле и одећу, и враћао се к Ахису.
10 Кад би Ахис упитао: „Где сте пљачкали данас?“, Давид би одговарао: „У Негеву Јуде“, или: „У Негеву Јерамеила“, или: „У Негеву Кенејаца.“ 11 Давид није остављао у животу ни мушко ни женско да би их довео у Гат, јер је мислио: „Могли би да нас одају и кажу: ’Овако је Давид радио.’“ Давид је имао такав обичај све време док је живео у филистејској земљи. 12 Ахис је имао поверења у Давида говорећи: „Он је заиста постао мрзак своме народу, Израиљу! Зато ће ми бити слуга довека.“
О храни која се приноси идолима
8 А сада о храни која се приноси идолима. Знамо да сви имамо знање. Али знање доводи до охолости, док љубав изграђује. 2 Ако неко мисли да нешто зна, још увек не зна онако како би требало да зна. 3 А ко воли Бога, њега Бог познаје. 4 А што се тиче хране жртвоване идолима, знамо да идол не представља ништа и да нема другог Бога осим једнога. 5 Чак и да има такозваних богова, као што се тврди да има много богова и господара – било на небу било на земљи, 6 ми имамо једног Бога и Оца од кога све потиче, и коме и ми припадамо, и једнога Господа, Исуса Христа, по коме је све постало, и по коме и ми постојимо.
7 Међутим, немају сви то знање. Неки су се толико навикли да служе идолима, да када једу такву храну, једу је као да је принесена идолима, па се тако њихова слаба савест каља. 8 Храна нас неће довести ближе Богу, јер нити смо на губитку ако не једемо, нити смо на добитку ако једемо.
9 Гледајте само да ваша слобода не буде камен спотицања за оне који су слаби. 10 Јер ако неко види тебе, који имаш знање, за трпезом у идолском храму, неће ли се, због своје слабе савести, охрабрити да једе храну жртвовану идолима? 11 И тако због твог знања пропада тај слаби, твој брат за кога је Христос умро. 12 Јер тиме што грешите против своје браће ударајући по њиховој слабој савести, грешите и против Христа. 13 Стога, ако храна наводи на грех мога брата, радије нећу јести месо довека, да га не бих навео на грех.
Суд над идолопоклоничким Израиљем
6 И дође ми реч Господња: 2 „Сине човечији, окрени се лицем према израиљским горама и пророкуј против њих. 3 Реци: ’Горе израиљске, чујте реч Господа Бога. Овако Господ Бог говори горама и брдима, кланцима и долинама. Ево, ја ћу довести на вас мач и уништити ваше узвишице. 4 Ваши жртвеници биће опустошени, разорени ваши стубови у част сунца, а ја ћу побацати ваше погинуле испред ваших гнусних идола. 5 Положићу лешеве Израиљаца испред њихових гнусних идола, и расућу ваше кости око ваших жртвеника. 6 По свим вашим насељима, градови ће опустети, а узвишице бити разорене, да би ваши жртвеници били опустошени и разорени, ваши гнусни идоли поломљени и истребљени, ваша светилишта оборена, а ваша дела уништена. 7 Кад побијени попадају усред вас, знаћете да сам ја Господ.
8 Ипак, оставићу неке од вас у животу; оне који међу народима утекну мачу кад се расејете по земљама. 9 Ти што умакну сетиће ме се међу народима где их буду одвели у робље, како сам патио због њиховог блудничког срца које се одвратило од мене, и због њихових очију које су се блудно окретале за њиховим гнусним идолима. И гадиће се сами себи због свег зла што су учинили и због свих својих одвратних дела. 10 Тада ће знати да сам ја Господ, и да нисам узалуд говорио да ћу довести на њих ово зло.’
11 Говори Господ: ’Пљесни длановима, лупи ногама и реци: јао дому Израиљевом због свих његових одвратних зала, јер ће пасти од мача, глади и заразе. 12 Ко је далеко, умреће од заразе, ко је близу, пашће од мача, а ко преживи или буде поштеђен, умреће од глади. Тиме ће се довршити моја јарост над њима. 13 Тада ћете знати да сам ја Господ, када њихови побијени буду лежали међу њиховим гнусним идолима око њихових жртвеника, на сваком високом брду, на сваком горском врху, испод сваког зеленог дрвета, испод сваког крошњатог храста – свуда где су приносили мирисни ка̂д свим својим гнусним идолима. 14 Испружићу своју руку против њих и претворити земљу у пустош и ужас од пустиње до Дивле – свуда где живе. Тада ће знати да сам ја Господ.’“
За хоровођу. Поучна песма синова Корејевих.
44 О, Боже, својим смо ушима чули,
наши нам преци рекоше,
за дело које ти учини у дане њихове,
у дане прадавне.
2 Својом си руком изгнао народе, а њих посадио,
пуке си разбио, а њих умножио.
3 Нису они земљу мачем освојили,
нити их је рука њихова избавила,
него твоја рука десница,
и светло твога лица, јер си их заволео.
4 Ти си мој цар, Боже!
Нареди, и Јаков ће бити спасен.
5 С тобом пробадамо душмане своје,
у име твоје газимо непријатеље своје.
6 Јер ја се не уздам у лук свој,
мач мој мене не спасава.
7 Јер ти нас избави од наших душмана,
ти осрамоти наше мрзитеље.
8 Богом смо се хвалили поваздан,
име твоје славили поваздан.
9 Но, ти си нас одбацио и понизио,
и не идеш у бој с војском нашом.
10 Чиниш да се повлачимо пред душманином,
да нас пљачкају наши мрзитељи.
11 Изручио си нас као овце за клање,
расејао нас међу народе.
12 Продао си свој народ у бесцење,
а од продаје се ниси обогатио.
13 Учинио си нас руглом нашим суседима,
на подсмех смо и ругање онима око нас.
14 Учинио си нас ругалицом међу народима,
машу главом народи над нама.
15 Срамота је моја стално преда мном,
стид ми је лице покрио
16 од гласа ругача и подсмевача,
пред душманином, осветником.
17 Све нас то снађе, ал’ нисмо те заборавили,
а ни савез твој нисмо изневерили.
18 Срце нам се није одвратило,
нити су нам стопе с твог пута скренуле,
19 кад си нас разбио у крају шакалском,
и у смртну нас таму завио.
20 Ако заборавимо име Бога нашега,
и раширимо руке према туђем богу,
21 неће ли Бог то открити,
кад познаје тајне срца?
22 Јер због тебе нас убијају свагда,
сматрају нас овцама за клање.
23 Пробуди се, зашто спаваш, Господе?
Устани, не одбацуј нас довека!
24 Зашто кријеш своје лице?
Зашто заборављаш муку и потлаченост нашу?
25 Јер душа наша лежи у прашини,
стомак нам се прилепио уз земљу.
26 Устани, помози нам,
откупи нас због милости своје!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.