M’Cheyne Bible Reading Plan

Давид жали за Авесаломом

19 Јоаву су јавили: „Ено, цар плаче и тугује за Авесаломом!“ ² Тако се победа тога дана претворила у жалост за сав народ, јер је народ чуо да цар тугује за својим сином. ³ Тог дана се народ ушуњао у град, као народ који се посрамљено ушуња кад побегне из битке. ⁴ А цар је покрио своје лице плачући на глас: „Авесаломе, сине мој! Авесаломе, сине мој, сине мој, сине мој!“

⁵ Тада је Јоав дошао цару у кућу и рекао му: „Данас си осрамотио своје слуге које су спасле живот теби, твојим синовима и ћеркама, и твојим женама и иночама, ⁶ пошто волиш оне који те мрзе и мрзиш оне који те воле. Данас си јавно показао да ти није стало ни до војвода ни до слугу, јер данас видим да би ти било драго да је Авесалом остао жив, а да смо сви ми мртви. ⁷ А сад устани и иди и обрати се љубазно својим слугама, јер заклињем се Господом: ако не изађеш, ни један човек неће остати с тобом ове ноћи, па ће ова невоља бити гора од сваке која те је задесила од твоје младости до сада.“

⁸ Тада је цар устао и сео код градских врата. Кад су народу јавили: „Цар седи код градских врата“, сав је народ дошао пред цара.

Израиљци су, пак, побегли својим кућама.

⁹ А сав народ се расправљао по свим Израиљевим племенима, говорећи: „Цар нас је избавио из руку наших непријатеља и спасао нас из руку Филистејаца, а сада је морао да побегне из земље од Авесалома. ¹⁰ Али Авесалом, кога смо помазали да влада над нама, је погинуо у бици. Стога, зашто ништа не предузимате да вратите цара?“

¹¹ Тада је цар Давид послао поруку свештеницима Садоку и Авијатару: „Реците Јудиним старешинама: ’Зашто да ви будете последњи који ће вратити цара у његову кућу?’ – Наиме, оно што се говорило по свем Израиљу је дошло до цара у његову кућу – ¹² Јер, ви сте моја браћа, моја крв и месо. Зашто да будете последњи који ће вратити цара? ¹³ А Амаси реците: ’Зар ти ниси моја крв и месо? Нека ми Господ тако учини и нека још дода, ако доживотно не будеш војвода моје војске уместо Јоава!’“

¹⁴ Тако је задобио срца свих Јудејаца као једног човека, па су послали цару поруку: „Врати се и ти и твоје слуге.“ ¹⁵ Тада се цар вратио и дошао до Јордана, а Јудејци су дошли у Галгал да се сретну с царем и да га преведу преко Јордана.

Давидов повратак у Јерусалим

¹⁶ Тада је Семај, син Гирин, Венијаминовац из Ваурима, заједно са људима из Јуде, похитао цару у сусрет. ¹⁷ С њим је било хиљаду људи из Венијаминовог племена, као и Сива, слуга из Сауловог дома са својих петнаест синова и двадесет слугу. Они су дошли до Јордана пред цара. ¹⁸ Док су преводили царев дом да га доведу, и да чини што му се чини добро, Семај, син Гирин, паде ничице пред царем баш кад је овај требало да пређе преко Јордана. ¹⁹ Семај рече цару: „Нека ме мој господар не држи кривим, и нека не памти како је твој слуга скривио против тебе онога дана кад је мој господар цар изашао из Јерусалима; нека мој господар не узме то к срцу. ²⁰ Јер твој слуга зна да је скривио. Али, ето, ја сам, од свег дома Јосифовог, први дошао да дочекам мог господара цара.“

²¹ Ависај, син Серујин, рече: „Зар не би требало да Семај буде погубљен због тога, пошто је проклињао Господњег помазаника?“

²² Али Давид рече: „Шта ја имам с вама, синови Серујини, те ми се данас противите? Зар данас да неко буде погубљен у Израиљу? Зар не знам да сам данас цар над Израиљем?“

²³ Цар рече Семају: „Нећеш бити погубљен.“ И закле му се цар.

Сусрет Мефивостеја и цара

²⁴ Тако је и Саулов син Мефивостеј сишао да дочека цара. Он се није бринуо за своје ноге, није подрезивао браду, нити је прао своју одећу од дана кад је цар отишао до дана кад се вратио у миру. ²⁵ Кад је дошао из Јерусалима да дочека цара, цар му рече: „Зашто ниси пошао са мном, Мефивостеју?“

²⁶ Он одговори: „Господару мој, царе, мој слуга ме је обмануо, јер твој му је слуга рекао: ’Оседлај ми магарца, да га узјашем и пођем са царом’, јер је твој слуга хром. ²⁷ А он је оцрнио твога слугу пред мојим господарем царем. Али мој господар цар је као Анђео Божији; уради како ти се чини добро. ²⁸ Јер сав дом мога оца није заслужио ништа друго осим смрти од мога господара цара. Ипак, ти си посадио свога слугу међу оне који једу за твојим столом. Какво онда право имам да још нешто тражим од цара?“

²⁹ Цар одговори: „Зашто и даље трошиш речи? Одређујем да ти и Сива поделите земљу међу собом.“

³⁰ Мефивостеј рече цару: „Нека узме све, само кад се мој господар цар вратио у миру у свој дом!“

Давидова наклоност према Варзелају

³¹ Варзелај Галађанин дође из Рогелима и пређе преко Јордана с царем, да га испрати код Јордана. ³² Варзелај је био веома стар; било му је осамдесет година. Он је снабдевао цара храном, док је цар боравио у Маханајиму; био је, наиме, веома богат човек.

³³ Цар рече Варзелају: „Пређи са мном, а ја ћу се старати о теби код себе у Јерусалиму.“ ³⁴ Варзелај одговори цару: „Колико ми је још дана остало да живим, да бих ишао с царом у Јерусалим? ³⁵ Данас ми је осамдесет година. Знам ли још шта је добро а шта лоше? Може ли твој слуга осетити укус онога што једе и пије? Може ли још слушати глас певача и певачица? Зашто да твој слуга још буде на терету своме господару цару? ³⁶ Твој ће слуга поћи с царем мало даље од Јордана. Зашто цар хоће да ме награди оваквом наградом? ³⁷ Допусти своме слузи да се врати и умре у свом граду где је гроб мога оца и моје мајке. Али, ево, ту је твој слуга Химам; нека он пређе с мојим господарем царем. Уради за њега што ти се чини добро.“

³⁸ Цар рече: „Нека онда Химам пође са мном, а ја ћу учинити за њега што се теби буде чинило добро; што год желиш, ја ћу то учинити за њега.“

³⁹ Затим је сав народ прешао преко Јордана. Након што је цар прешао на другу страну, пољубио је Варзелаја и благословио га, па се овај вратио у своје место.

⁴⁰ Кад је цар прешао у Галгал, с њим је прешао и Химам. С царем је прешао сав Јудин народ и половина израиљског народа.

⁴¹ Затим су и сви Израиљци дошли к цару и рекли му: „Зашто су те наша браћа Јудејци украли и превели преко Јордана, и цара и све Давидове људе?“

⁴² Сви Јудејци одговорише Израиљцима на то: „Зато што нам је цар род. Зашто се љутите због тога? Јесмо ли јели од цареве хране? Да ли нам је шта даровао?“

⁴³ Израиљци одговорише Јудејцима: „Ми имамо десет делова у цара, те имамо више права на Давида од вас. Зашто нас онда презирете? Нисмо ли баш ми први предложили да вратимо нашег цара?“

Ипак, речи Јудејаца су биле теже од речи Израиљаца.

12 Треба ли се хвалити, иако од тога нема користи, доћи ћу на виђења и откривења Господња. ² Знам једног човека у Христу, који је пре четрнаест година био узнет на треће небо. Да ли је то било у телу или изван тела, то не знам. Једино Бог то зна. ³ Знам да је тај човек, са̂м Бог зна да ли је то било у телу или изван тела, ⁴ био узнет у рај и да је чуо тајне ствари, о којима људске усне не смеју говорити.

⁵ Таквим човеком ћу се хвалити, а не собом, осим својим слабостима. ⁶ Наиме, ако бих и хтео да се хвалим, не бих био неразуман, јер бих говорио истину. Ипак, ја се клоним тога, да неко не би мислио више о мени од онога што на мени види или од мене чује.

⁷ А да се не бих узохолио због изванредних откривења, дат ми је трн у тело, Сатанин посланик, да ме удара. ⁸ Три пута сам молио Господа да га уклони од мене, ⁹ али ми је Господ рекао: „Довољна ти је моја милост, јер се моја сила остварује у слабости.“ Зато ћу се најрадије хвалити својим слабостима, да сила Христова живи у мени. ¹⁰ Стога, Христа ради, уживам у слабостима, увредама, невољама, прогонствима, и тешкоћама. Јер, када сам слаб, онда сам јак.

Павлова брига за Коринћане

¹¹ Постао сам неразуман! Ви сте ме на то натерали, уместо да ме препоручујете. Јер, ако и нисам ништа, ни у чему не заостајем за вашим „преузвишеним апостолима.“ ¹² Знаци који доказују моје апостолство: чудни знаци, чудеса и деловање сила, учињени су међу вама уз много стрпљења. ¹³ Зар сам лошије поступао према вама него према осталим црквама, осим што вам нисам био на трошку? Опростите ми ову „неправду.“

¹⁴ Ево, спреман сам да вам по трећи пут дођем. Нећу вам бити на трошку, јер ја не желим ваш новац, него вас. Деца, наиме, не треба да стичу родитељима, него родитељи деци. ¹⁵ Ја ћу најрадије потрошити све што имам и са̂м се истрошити за ваше душе. Ако ја имам толико љубави за вас, треба ли да са̂м будем мање вољен? ¹⁶ Узмимо да су у праву они који кажу да вам нисам био на трошку само зато да бих вас као лукав човек преварио.

¹⁷ Јесам ли се како окористио преко оних које сам вам послао? ¹⁸ Замолио сам Тита да дође к вама, а са њим сам послао још једног брата. Да ли вас је Тит у нечему закинуо? Нисмо ли се понашали у истом духу? Нисмо ли ишли истим стопама?

¹⁹ Ви вероватно мислите да се ми све време бранимо. Пред Богом у Христу кажем: све је то, вољени, на вашу изградњу. ²⁰ Бојим се да вас приликом свог доласка нећу затећи онакве какве бих желео да вас затекнем, а бојим се да ни ја нећу бити онакав каквог бисте ме ви желели, те да ће избити свађе, зависти, срџбе, сплеткарења, клеветања, дошаптавања, надмености и нереди. ²¹ Не бих хтео да ме, приликом мог поновног доласка, мој Бог понизи пред вама, те да ожалостим многе од оних који су пре сагрешили, а нису се покајали за своју нечистоту, блуд и развратност које су били починили.

Пророштво против Тира

26 У једанаестој години, првог дана у месецу, дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, зато што је Тир говорио за Јерусалим: ’Ха, ха, разбијена су врата народа, широм су ми отворена, обогатићу се сад кад је опустошен!’, ³ зато говори Господ Бог: о, Тире, ево ме, долазим на тебе! Подићи ћу на тебе многе народе, као што море подиже таласе. ⁴ Они ће разорити зидине тирске и срушити њене куле. Ја ћу састругати земљу с њега и учинити га голом стеном. ⁵ И постаће место где се суше мреже усред мора, јер сам ја, Господ, то рекао – говори Господ Бог. Тир ће постати плен народима. ⁶ А твоје ћерке у земљи биће побијене мачем. Тада ће знати да сам ја Господ Бог.

⁷ Јер говори Господ Бог: ево, довешћу на Тир са севера Навуходоносора, цара вавилонског, цара над царевима, с коњима и бојним колима, с коњицом и великом војском. ⁸ Он ће побити мачем твоје ћерке у земљи. Дигнуће против тебе опсадне куле, ископати насипе против тебе и поставити штитове против тебе. ⁹ И наместиће пробојне справе да ударају у твоје зидове, и секирама разараће твоје куле. ¹⁰ Од мноштва његових коња прекриће те прашина; а од буке његових коњаника и точкова бојних кола затрешће се твоји зидови када уђе кроз твоја врата, као што се улази у проваљен град. ¹¹ Копитама својих коња протутњаће кроз све твоје улице; мачем ће побити твој народ, а твоји моћни стубови ће бити оборени на земљу. ¹² Заплениће твоје благо и опљачкати твоја добра, срушиће твоје зидове и разорити твоје лепе куће, а твоје камење, дрво, и прашину побацаће у воду. ¹³ Прекинућу јеку твојих песама, а звук твојих харфи више се неће чути. ¹⁴ Учинићу од тебе голу стену; постаћеш место где се суше мреже. Никада више нећеш бити саграђен, јер сам ја, Господ, то рекао – говори Господ Бог.“

¹⁵ Овако Господ Бог говори Тиру: „Зар се неће затрести острва од праска твога пада, кад рањени стану да јаучу и покољ настане у теби? ¹⁶ Тада ће сићи с престола сви морски кнезови, одложити своје плаштеве и скинути са себе извезене хаљине, па ће се обући у страх, поседати на земљу и непрестано се трести запањени над тобом. ¹⁷ Онда ће запевати тужбалицу над тобом и рећи ти:

¹⁹ Јер говори Господ Бог: ’Кад те учиним пустим градом, као градове где се више не живи, кад на тебе доведем дубине морске и силне те воде прекрију, ²⁰ спустићу те к онима што силазе у раку, к народу из давних времена, настанићу те у најниже крајеве земље, што личе на древне рушевине, с онима што силазе у раку. И нећеш више бити настањен, нити зрачити сјајем у земљи живих. ²¹ Довешћу на тебе пропаст и неће те више бити. Тражиће те, али те никада више неће наћи – говори Господ Бог.’“

Асафова поучна песма.