M’Cheyne Bible Reading Plan
32 Чујте, небеса, говорићу,
слушај, земљо, беседу уста мојих.
2 Као киша нека дажди поука моја,
као роса нек се спусти беседа моја,
као пљусак на младу траву,
као ситна киша на младо биље.
3 Јер, објавићу име Господње,
величајте Бога нашега!
4 Он је Стена, без мане је дело његово,
јер праведни су сви путеви његови.
Бог је веран, он је беспрекоран,
праведан је он и правичан.
5 А они се искварише,
нису више деца његова,
јер срама немају,
нараштај су опак и изопачен.
6 Зар овако враћаш Господу,
народе безумни и немудри?
Није ли он твој отац који те је створио,
који те је начинио и ојачао?
7 Спомените се давних дана,
расудите о годинама минулих векова.
Упитај свог оца,
он ће ти објаснити,
и своје старешине,
они ће ти рећи.
8 Кад је Свевишњи делио наследство народима,
кад је делио потомке људске,
поставио је границе народима,
према броју синова Израиљевих[a].
9 Јер, наследство Господње,
народ је његов,
Јаков је део његов,
његово је он наследство.
10 Нашао га је у земљи пустињској,
у пустари страшној где ничега нема.
Бранио га је, збринуо га
и заштитио ко зеницу ока свога.
11 Као што орао бди над својим гнездом,
и лебди над својим птићима,
као што шири своја крила и узима их,
те их носи на својим перима,
12 тако их је са̂м Господ водио;
другог бога не би поред њега.
13 На висине га је земаљске посадио,
те је јео урод са поља,
хранио га медом из литице,
и уљем из најтврђе стене;
14 маслом од стоке,
млеком од стада,
овновима и јарцима васанским
и пшеницом понајбољом.
Пио си вино, крв грожђа.
15 Угојио се Јешурун[b],
узјогунио се,
усалио си се, окрупњао и наситио,
оставио је Бога који га је начинио,
отпао је од Стене свога спасења.
16 Боговима туђим љубомору му изазваше,
и идолима одвратним гнев му распалише.
17 Злодусима, а не Богу, жртве су приносили,
боговима које нису познавали,
боговима новим, скоро приспелим,
које преци ваши познавали нису.
18 Занемарио си Стену која те је зачела,
заборавио Бога, који те је родио.
19 Видео је то Господ, па их је одбацио,
јер синови га и ћерке разгневише.
20 Тада рече: „Своје лице ћу од њих сакрити,
да видим како ће свршити;
јер нараштај су они изопачени,
деца која немају верности.
21 На љубомору су ме изазвали,
богом који Бог није,
разгневили ме својим ништавилима.
Зато ћу их учинити љубоморним
народом који није народ,
раздражићу их народом безумним.
22 Јер, мој гнев је ватру запалио,
и гореће све до дубина Света мртвих[c];
прогутаће и земљу и плод њен,
спалиће темеље горске.
23 Стога, невоље ћу на њих згрнути,
на њих ћу своје одапети стреле.
24 Глад ће их похарати,
сатрће их пошасти и љуте заразе!
Чељусти зверске на њих ћу послати,
с отровом гмизаваца што пузе у прашини.
25 Напољу ће мач узимати децу,
а унутра ће ужас обузимати
како момка, тако и девојку,
како дојенче, тако седу главу.
26 Рекао бих: ’У прах ћу их смрвити,
њих ћу избрисати из сећања људи’,
27 да ми није до гневнога непријатеља:
душмани би се њихови могли преварити,
говорећи: ’Наша их је рука надјачала,
све то Господ није учинио.’“
28 Јер, они су народ што нема разума,
расуђивања међу њима нема.
29 Кад би само били мудри,
то би они размотрили,
схватили би свој свршетак.
30 Зар би један могао да гони хиљаду,
и да двојица десет хиљада потерају,
да их Стена њихова није продала,
да их Господ њима није изручио.
31 Јер, стена њихова није као наша Стена;
то и душмани наши могу да просуде.
32 Јер, вино њихово,
од лозе је содомске, а са поља гоморских.
Грожђе је његово, грожђе отровано,
гроздови му сама горчина.
33 Вино је њихово отров змијин
и љути је отров аспидин.
34 „Није ли он безбедан код мене,
запечаћен у мојим ризницама?
35 Моја је освета! Ја ћу узвратити,
кад им нога буде посрнула.
Јер близу је дан њихове несреће,
пропаст њихова брзо се примиче.“
36 Господ ће судити своме народу,
на своје ће се слуге сажалити,
кад види да их снага напушта,
да крај дође робу и слободном.
37 Питаће: „Где су сада богови њихови,
где ли стена којом се заклањаше?
38 Јели су сало њихових жртава,
и пили вино њихових изливница.
Нека устану да вам помогну,
нек вам они буду заштита.
39 Видите сада да сам ја онај,
и да другог бога поред мене нема.
Ја усмрћујем и ја оживљујем,
ја рањавам и ја зацељујем;
из моје се руке нико не избавља.
40 Дижем своју руку према небу и кажем:
Не био ја жив до века,
41 ако не наоштрим мач свој сјајни,
да суд узмем у своје руке,
да одмаздом вратим душманима,
и отплатим онима који мене мрзе.
42 Своје стреле напојићу крвљу,
мач мој најешће се меса:
крвљу покланих и заробљених,
и дугокосим главама
челника душманских.“
43 Радујте се, пуци, народе његов,
јер крв ће слугу својих осветити,
одмаздом ће узвратити својим душманима,
и откупиће своју земљу и свој народ.
44 Мојсије дође са Осијом[d], сином Навиновим, и изговори све речи ове песме на уши свег народа. 45 Кад је Мојсије завршио да саопштава све ове речи целом Израиљу, 46 рекао им је: „Узмите к срцу све речи којима вас упозоравам данас. Наредићеш својој деци да држе и врше све речи овога Закона. 47 Ово нису празне речи; оне су ваш живот. Вршећи их, дуго ћете живети у земљи коју ћете заузети кад пређете преко Јордана.“
Напомена Мојсијеве смрти
48 Тог истог дана, Господ рече Мојсију: 49 „Попни се на ову гору Аварим, гору Навав, која је у земљи моавској, код Јерихона, и погледај земљу хананску, коју дајем синовима Израиљевим у наследство. 50 Тамо на гори на коју се пењеш ћеш умрети и придружити се своме народу, као што је твој брат Арон умро на гори Ор, придруживши се своме народу. 51 Јер ви сте ми се изневерили пред Израиљцима, у време Мериве кадиске у пустињи Цин, кад нисте показали моју светост пред Израиљцима. 52 Зато ћеш само издалека видети земљу, али у ту земљу, коју дајем народу израиљском, нећеш ући.“
ע Ајин
121 Ја поступам право и праведно,
тлачитељима мојим не остављај мене!
122 Буди јамац за добро свом слузи,
да ме горди не би тлачили.
123 Очи су ми усахнуле за твојим спасењем
и за речју праведности твоје.
124 Твоме слузи ти учини по милости својој,
поучи ме уредбама својим.
125 Твој сам слуга, просветљење дај ми
па да твоје прописе разумем.
126 Јесте време да делује Господ,
твој су Закон прекршили!
127 Зато више волим заповести твоје
него злато, више него суво злато.
128 Зато одобравам одредбе твоје, сваку и о свему,
и презирем сваку стазу лажи.
פ Пе
129 Чудесни су твоји прописи,
зато их се душа моја придржава.
130 Објашњење твојих речи просветљује,
промућурност даје лаковернима.
131 Зинуо сам, дахћем,
јер сам жељан заповести твојих.
132 На мене се осврни, смилуј ми се,
ко што често чиниш оним што ти име воле.
133 Речју својом кораке ми води,
не дај било којем греху да нада мном влада.
134 Откупи ме од тлачитеља људи
да одредби твојих могу да се држим.
135 Нек слугу твога обасја лице твоје,
уредбама својим поучи ме!
136 Потоци суза из мојих очију теку
јер се Закона твога не држе људи.
צ Цаде
137 О, Господе, ти праведан јеси
и пресуде твоје исправне су!
138 Прописи твоји што си заповедио,
праведни су и сасвим су верни.
139 Ревност моја изједа ме
јер душмани су моји твоје речи заборавили.
140 Твоја реч је сасвим проверена
и воли је слуга твој!
141 Незнатан сам и омрзнут ја сам,
одредбе ти не дам забораву.
142 Правда твоја је правда довека
и истина твој је Закон.
143 Снашли су ме невоља и мука,
али уживам у заповестима твојим.
144 Прописи твоји довека су праведни,
да жив будем подари ми разум.
Псалам пророка Исаије
59 Гле, није рука Господња окраћала да не спасава,
нити је ухо његово оглухнуло да не чује;
2 него ваше кривице јесу преграда
између вас и Бога вашега,
и греси ваши заклањају лице његово од вас
да вас не чује.
3 Јер шаке су ваше крвљу загађене,
и прсти су ваши у злочину,
усне ваше говоре превару,
језик ваш мрмља подлост.
4 На праведност нико не позива,
нити ико по истини суди;
уздају се у ништавило, и говоре речи испразне;
муку зачињу, неваљалство рађају.
5 Јаја гујина легу
и мрежу паукову плету;
од њихових ко поједе јаја, тај умире;
а ако га разбије, гуја се излегне.
6 Њихово плетење није за одевање,
њихове израђевине нису за покривање.
Њихове израђевине дело су преступничко
и шакама својим чине насиље
7 Њихове ноге у зло трче
и хитре су да проливају невину крв.
Мисли њихове мисли су преступничке,
пустош је и пропаст на друмовима њиховим.
8 Пут ка миру они не познају,
на стазама њиховим праведности нема.
Изопачили су своје угажене путеве,
ко по таквом путује, мир не упознаје.
9 Зато се право од нас удаљило,
и праведност до нас не допире.
Надали смо се светлости, а гле, тама;
сјајном сјају, а ходамо по мраку дубоком;
10 по зиду пипамо као слепи,
и тапкамо као да смо без очију;
у подне се спотичемо као да смо у сумраку;
у обиљу смо као да смо мртви;
11 сви ми мумламо као да смо медведи
и гукањем гучемо као да смо голубови.
Очекујемо суд, а њега нема,
спасење – удаљило се од нас.
12 Јер много је наших побуна пред тобом,
и греси наши сведоче против нас.
Заиста, ми увиђамо побуне своје
и упознали смо кривицу своју.
13 Побунили смо се и Господа се одрекли,
одметнули се од Бога нашега;
говорили смо речи подле и отпадничке,
измишљотине и одвајање, из срца речи лажљиве.
14 И тако је право потиснуто,
и правда је далеко одгурнута,
јер истина је јавно посрнула,
и честитост проћи не може.
15 Истина бива черупана,
и ко се зла клони, бива оробљен.
А Господ види и то је зло пред њим
јер правице нема.
16 И види: нема човека.
И запањи се што заступника нема.
Онда се ослободи мишица његова,
и би му потпора праведност његова.
17 Праведност је навукао као оклоп,
и на глави му је спасење као кацига,
а одећу осветничку је навукао као одору,
и ревношћу се огрнуо као плаштом.
18 Према оном што су заслужили
њих ће намирити;
према оном што су заслужили,
зато што су насртали, зато што су мрзели,
њих ће намирити,
према оном што су жудели,
што су заслужили.
19 И видеће са запада име Господње,
и са истока сунчевога славу његову,
јер ће доћи као бујица,
Дух Господњи њу ће подстицати.
20 „А Откупитељ ће доћи Сиону
и онима који се у Јакову одврате од преступа
– говори Господ.
Запис о Духу и речи
21 Ево, ово је мој савез с њима, говори Господ: Дух мој, који је на теби, и речи моје, што сам ти их у уста ставио, неће отићи од уста твојих, ни од уста потомства твојега, ни од уста потомака потомства твојега – говори Господ – како сада тако и довека.
О осуђивању других
7 Не осуђујте, да сами не бисте били осуђени. 2 Јер како ви судите друге, тако ће и вама бити суђено. Каквом мером мерите, таквом мером ће вама бити мерено. 3 Зашто видиш трун у оку брата свога, а не примећујеш балван у своме оку? 4 Или, како можеш да кажеш своме брату: ’Дај да ти извадим трун из ока’, а у своме оку имаш балван? 5 Лицемере! Најпре извади балван из свога ока, а онда гледај како да извадиш трун из ока свога брата.
6 Не дајте светиње псима, јер ће се окренути против вас и растргнути вас, нити бацајте своје бисере пред свиње, јер ће изгазити бисере.
Бог одговара на молитву
7 Молите и даће вам се, тражите и наћи ћете, куцајте и отвориће вам се. 8 Јер, ко год моли, добија, ко год тражи, налази, и ко год куца, томе се отвара.
9 Ко би од вас своме сину дао камен, кад овај затражи хлеб, 10 или му дао змију, кад син затражи рибу? 11 Дакле, када ви, будући зли, умете да дајете добре дарове својој деци, колико ће више ваш Отац који је на небесима дати добра онима који затраже од њега?
Златно правило
12 Све што хоћете да људи чине вама, чините и ви њима. О томе су Закон и Пророци.
Широка и уска врата
13 Уђите на уска врата, јер су широка врата и простран пут који води у пропаст, и много је оних који ступају на њега. 14 Како ли су само уска врата и тесан пут који воде у живот и мало је оних који га налазе.
Чувајте се лажних пророка!
15 Чувајте се лажних пророка који вам долазе у овчијем руху, а изнутра су грабљиви вуци. 16 Препознаћете их по њиховим плодовима. Бере ли се грожђе с трња, или смокве с чичка? 17 Тако свако добро дрво рађа добре плодове, а свако лоше дрво рађа лоше плодове. 18 Не може добро дрво рађати лоше плодове, нити може лоше дрво рађати добре плодове. 19 Свако дрво које не рађа добре плодове, сече се и баца у ватру. 20 Тако ћете и лажне пророке препознати по њиховим плодовима[a].
Истинити и лажни ученици
21 Неће ући у Царство небеско свако ко ми говори: ’Господе, Господе!’, него онај који извршава вољу Оца мојега који је на небесима. 22 Многи ће ми говорити у онај дан: ’Господе, Господе! Нисмо ли пророковали у твоје име, у твоје име изгонили зле духове, и у твоје име чинили многа чуда?’ 23 Онда ћу им ја рећи: ’Никада вас нисам познавао. Одлазите од мене ви, који чините безакоње!’
Мудри и неразумни градитељи
24 Према томе, свако ко слуша ове моје речи и извршује их, сличан је мудром човеку који је сазидао своју кућу на стени. 25 Сручи се киша, реке се излију, дуну ветрови и оборе се на ону кућу, али кућа се не руши, јер је утемељена на стени. 26 А свако ко слуша ове моје речи и не извршује их, сличан је неразумном човеку који је сазидао своју кућу на песку. 27 Сручи се киша, реке се излију, дуну ветрови и оборе се на ону кућу, и она се сруши до темеља.“
28 Кад је Исус завршио ове речи, народ се дивио његовом учењу, 29 јер их је учио као неко ко има власт, а не као њихови зналци Светога писма.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.