M’Cheyne Bible Reading Plan
Одређено место богослужења
12 Ово су прописи и уредбе које ћете морати доследно држати у земљи коју ти је Господ, Бог ваших отаца, предао да је заузмеш у све дане, докле год живиш на земљи. 2 Потпуно уништи сва места где су народи, које ћете протерати, служили својим боговима: на планинама, брдима и узвишицама, и испод сваког зеленог дрвета. 3 Порушите њихове жртвенике, уништите њихове свете стубове, спалите Аштартине стубове, поразбијајте њихове кипове, затрите им имена са оних места.
4 Господу, Богу вашем, не служите на тај начин. 5 Него, тражите Господа, Бога вашег, на месту које ће он изабрати између свих твојих племена, да смести своје име у Пребивалиште. Тамо ћете ићи. 6 Тамо доносите жртве свеспалнице и остале жртве, ваше десетке и добровољне прилоге, те првину ваше крупне и ситне стоке. 7 Јешћете тамо, пред Господом, Богом својим, и радовати се са својим домовима свему што су ваше руке постигле, чиме те је благословио Господ, Бог твој.
8 Не радите онако како ми данас радимо овде, где свако ради што му се чини право, 9 јер још нисте ушли у место починка, у баштину коју ти даје Господ, Бог твој. 10 Али кад пређете преко Јордана и настаните се у земљи коју вам Господ, Бог ваш, даје у посед, и да вам одмор од свих ваших непријатеља који вас окружују, те будете живели спокојно, 11 тада ћете доносити у место које изабере Господ, Бог ваш, све што вам заповедам: жртве свеспалнице и остале жртве, десетке, добровољне прилоге и све заветне дарове које будете заветовали Господу. 12 Тамо ћете се радовати пред Господом, ви, ваши синови и ваше ћерке, ваше слуге и слушкиње, и Левит који буде живео у твојим градовима, јер он нема са вама удео и наследство. 13 Пази да не приносиш жртве свеспалнице где ти запне око, 14 него само на месту које изабере Господ у једном од твојих племена. Тамо приноси своје жртве свеспалнице и ту ради све што ти заповедам.
15 Кад год хоћеш, можеш да закољеш и једеш месо по свим својим градовима, према благослову који ти даје Господ, Бог твој. И чисти и нечисти могу јести срну и јелена. 16 Само крв не једите; изливајте је на земљу као воду. 17 У својим градовима не смеш јести од десетка свога жита, младог вина, уља, првине своје крупне и ситне стоке, нити ишта од твојих заветних дарова и добровољних прилога. 18 То ћеш јести само пред Господом, Богом својим, на месту које одабере Господ, Бог твој, ти, твоји синови и твоје ћерке, твоје слуге и твоје слушкиње, и Левит који буде живео у твојим градовима. Радуј се пред Господом, Богом својим, у свему што предузме рука твоја. 19 Пази да не занемариш Левита, докле год живиш на својој земљи.
20 А кад Господ, Бог твој, прошири твоје границе, како ти је обећао, па кажеш: ’Хоћу да једем меса’, зато што ти се душа зажели меса, једи меса кад год ти се прохте. 21 Али, ако место које Господ, Бог твој, изабере да у њему смести своје име, буде далеко од тебе, онда закољи од своје крупне или ситне стоке коју ти је дао Господ, Бог твој – као што сам ти заповедио – те једи по својим градовима кад год хоћеш. 22 Једи га онако као што би се јела срна или јелен; нека га једу и чисти и нечисти. 23 Само, пази да не једеш крв, јер је крв живот. Зато не смеш да једеш живот са месом. 24 Не једи је, него је излиј на земљу као воду. 25 Не једи је, да би било добро теби и твојим синовима после тебе, будеш ли чинио што је праведно у очима Господњим.
26 Твоје посвећене приносе и добровољне прилоге доноси само на место које Господ одабере. 27 Своје жртве свеспалнице приноси заједно са месом и крвљу на жртвенику Господа, Бога свога, али крв твојих жртава мораш пролити поред жртвеника Господа, Бога свога. Месо можеш јести. 28 Држи и слушај све ове речи које ти данас заповедам, да би било добро теби и твојој деци после тебе довека, кад будеш чинио оно што је добро и праведно у очима Господа, Бога твога.
29 Господ, Бог твој ће, наиме, истребити народе које идеш да освојиш. А кад их освојиш и населиш се на њихово место, 30 пази се да се не ухватиш у њихову замку – након што пред тобом буду истребљени – па почнеш да тражиш њихове богове говорећи: ’Како су ови народи служили својим боговима, тако ћу и ја чинити.’ 31 Не поступај тако према Господу, Богу твоме, јер Господ мрзи сваку одвратност коју су они чинили са својим боговима. Они су чак и своје синове и ћерке спаљивали у част својих богова.
32 Предано држи све што ти данас заповедам; не додај им ништа нити им ишта одузимај.
97 Господ влада! Нека се радује земља,
нека се радују острва многа!
2 Окружен је облацима, густом тамом;
на праведности и на праву престо му почива.
3 Пред њим огањ сукља,
на све стране пали његове душмане.
4 Његове муње блеште светом,
а земља задрхти када то угледа.
5 Као восак топе се планине пред Господом,
пред Господарем земље целе.
6 Праведност његову небеса јављају
и славу његову сви народи виде.
7 Нека се постиде све слуге кипова,
сви који се идолима хвале;
о, божанства разна, њему се клањајте!
8 Сион чује па се радује;
веселе се Јудина насеља
због судова твојих, Господе.
9 Јер, Господе, ти си Свевишњи све земље;
неизмерно узвишен си над свим божанствима!
10 О, ви што Господа волите, зло замрзите!
Он је чувар душе својих верних;
он отима душу њину из зликовачких руку.
11 По праведнику расипа се светло
и весеље у срца честитих!
12 Праведници, радујте се у Господу!
Захваљујте му,
светост његову спомињите!
Псалам.
98 Певајте Господу нову песму,
јер је чудеса учинио!
Десница му донесе победу
и мишица његова света.
2 Спасење је своје Господ обзнанио,
наочиглед народа је објавио праведност своју.
3 Сетио се своје милости
и своје верности према дому Израиљевом,
и сви су крајеви земље
видели спасење Бога нашег.
4 Ускликни Господу, земљо сва!
Подвикујте, запевајте и засвирајте!
5 Засвирајте Господу уз харфу;
и уз харфу, и уз звуке песме.
6 Уз трубе, уз јеку рогова
ускликните пред царем Господом!
7 Нека хучи море и све што је у њему,
свет и његови становници.
8 Нек рукама запљескају реке,
с њима горе нек радосно кличу
9 пред Господом;
јер долази да суди земљи,
да поштено суди свету
и људима по правди.
Утеха од Господа
40 „Тешите, тешите народ мој
– говори Бог ваш –
2 Говорите Јерусалиму срдачно,
и вичите му:
ратовање му је окончано,
кривица му окајана,
јер он из руке Господње прими
двапут више него што сагреши.“
3 Глас виче:
„Пут Господњи
кроз пустињу приправите;
друм за Бога нашега
у пустоши поравнајте.
4 Свака долина нека се подигне,
а свака гора и брежуљак нека се спусти;
и што је стрмо нек буде равница,
и храпаво нека буде глатко.
5 Тада ће се открити слава Господња,
и сваки човек ће је видети –
јер су то казала уста Господња.“
6 Глас рече: „Вичи!“
А он одговори: „Шта да вичем?“
„Свако је тело као трава,
и сва му је милина као цвет пољски.
7 Сахне трава, вене цвет,
кад преко њих Господњи пређе дах.
Заиста, народ је трава.
8 Сахне трава, вене цвет,
али реч Бога нашега остаје довека.“
Бог најављује своју наклоност
9 На високу гору се успни,
Сионе, гласниче радосне вести.
Глас свој снажно подигни,
Јерусалиме, гласниче радосне вести.
Подигни га, не бој се,
кажи градовима Јудиним:
„Ево Бога вашега!“
10 Ево, Господар Господ долази у сили,
влада он мишицом својом!
Ево, с њим је и плата од њега,
а испред њега награда од њега.
11 Као Пастир он своје стадо напаса,
у своје руке јагањце сабира,
у наручју своме их носи,
а дојилице негује.
Бог објављује своју славу
12 Ко је воде прегрштима измерио,
и небеса педљем премерио?
А ко је сав прах земаљски размерио мерицом,
и планине теговима,
и брегове теразијама?
13 Духа Господњег ко је премерио,
и који саветник је њега упутио?
14 С ким се саветовао и изграђивао,
и ко га је стазама правде научио?
И научио га знању
и упознао га с путем разборитости?
15 Гле, народи су као кап из ведра,
и вреде као прах на теразијама.
Гле, острва као зрнце подиже.
16 Ни Ливан није довољан за ломачу,
а његових звери нема довољно за свеспалницу.
17 Сви народи пред њим су као ништа,
ништавилом и празнином он их сматра.
18 Коме ћете Бога сличним учинити
и с каквим ћете га ликом упоредити?
19 Ливац излива идола,
златар га позлатом облаже
и од сребра ланчиће излива.
20 Сиромах за принос
дрво нетрулежно бира,
и за то вештог уметника тражи
да за њега кип непомични начини.
21 Зар не знате?
Зар нисте чули?
Зар вам није од искона објављено?
Зар нисте схватили од оснивања земље?
22 Над кругом земаљским он столује
и становници су њени на скакавце налик;
небеса је разастро као копрену,
разапео их као шатор за становање.
23 Он моћнике претвара у ништавило,
судије по земљи чини да су као ништа.
24 Тек што су засађени,
тек што су посејани,
тек што им стабљика у земљу корен пустила
– он на њих дуне, и они усахну,
као сламу вихор их развеје.
25 „Коме ћете мене сличним учинити?
Ко је као ја?“ – пита Светитељ.
26 Подигните поглед свој и гледајте:
Ко је ово створио?
Онај који на број војску небеску изводи,
и који по имену све њих прозива.
Због његове велике моћи и силне јачине
нико не изостаје.
Божије свемоћно свезнање
27 Зашто кажеш, Јакове,
и ти говориш, Израиљу:
„Мој пут је скривен Господу,
и моја правица измиче Богу мојем“?
28 Зар не знаш
и зар ниси чуо?
Господ је Бог вечни,
створитељ крајева земљиних.
Он се не умара и не сустаје,
и ум се његов не да ограничити.
29 Он снагу уморноме даје,
и немоћноме моћ он јача.
30 Младићи се умарају и сустају,
и момци морају да посрћу,
31 али онима који се у Господа уздају
снага се обнавља,
крила им расту као орловима,
трче и не сустају,
ходају и не умарају се.
Анђео са књижицом
10 Затим сам видео још једног моћног анђела како силази са неба. Био је обавијен облаком, а око своје главе имао је дугу. Лице му је било као сунце, а његове ноге као ватрени стубови. 2 У својој руци је имао отворену књижицу. Тада је стао десном ногом на море, а левом на земљу, 3 и повикао веома гласно, као кад риче лав. Кад је повикао, проговорише седам громова кроз грмљавину. 4 А кад су громови проговорили, хтео сам да пишем, али сам зачуо глас са неба: „Остави скривеним то што је рекло седам громова; то не записуј!“
5 А анђео кога сам видео да стоји на мору и на земљи, подиже своју десницу према небу, 6 па се закле оним што живи од сад и довека, оним који је створио небо и што је на њему, земљу и што је на њој, и море и што је у њему, говорећи: „Неће бити одлагања! 7 Него у дан кад затруби седми анђео, Бог ће привести крају свој тајни наум, који је објавио својим слугама, пророцима.“
8 Затим сам чуо глас са неба који ми је поново рекао: „Иди и узми отворену књигу из руке анђела који стоји на мору и на земљи!“ 9 Отишао сам к анђелу и рекао му да ми да̂ књижицу. А он ми рече: „Узми и поједи је; биће ти горка трбуху, али ће ти у устима бити слатка.“ 10 Узео сам књижицу из анђелове руке и прогутао је. Била ми је слатка у устима, а горка у трбуху. 11 Онда ми рекоше: „Треба поново да пророкујеш о многим народима, народностима, језицима и царевима.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.