M’Cheyne Bible Reading Plan
Незаслужена Божија милост
9 Слушај, Израиљу! Данас прелазиш Јордан да уђеш и овладаш народима већим и бројнијим од тебе, и огромним градовима опасаним до небеса. 2 Ту живе Енаковци, народ велики и високог раста, за који знаш и о коме си слушао: ’Ко ће се супротставити Енаковцима?’ 3 Знај данас да Господ, Бог твој, иде испред тебе као огањ прождирући. Он ће их истребити и покорити пред тобом, а ти ћеш их истерати и брзо их истребити, као што ти је рекао Господ.
4 Немој рећи у своме срцу кад их Господ, Бог твој, потера пред тобом: ’Господ ме је због моје праведности увео да заузмем ову земљу.’ Напротив, Господ их тера испред тебе због опакости тих народа. 5 Не, није због праведности и честитости твога срца то што идеш да запоседнеш ту земљу; Господ, Бог твој, тера пред тобом те народе због њихове опакости, као и да испуни обећање којим се заклео твојим оцима, Авра̂му, Исаку и Јакову. 6 Знај и то да ти Господ, Бог твој, не даје да запоседнеш ову добру земљу због твоје праведности; ти си, наиме, народ тврдоврат.
7 Сећај се и не заборављај како си у пустињи изазивао Господа, Бога свога, бунећи се против Господа, од дана када си изашао из Египта, па све док нисте стигли овде. 8 На Хориву сте изазивали Господа, да се он толико разгневио на вас да је хтео да вас истреби. 9 А кад сам се попео на Хорив да узмем камене плоче, плоче савеза који је Господ склопио са вама, остао сам на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи, током којих нисам јео хлеба ни пио воде. 10 Тада ми је Господ дао две камене плоче, написане Божијим прстом. На њима су биле све речи које вам је на гори саопштио Господ на дан збора.
Златно теле
11 Када се навршило четрдесет дана и четрдесет ноћи, Господ ми је дао две камене плоче, плоче савеза. 12 Тада ми је Господ рекао: ’Устани и брзо сиђи с ове горе, јер се покварио народ који си извео из Египта. Брзо су скренули с пута на који сам их упутио; направили су себи ливеног идола.’
13 Господ ми рече: ’Видео сам да је овај народ, народ тврдоврат. 14 А сада ме пусти да их истребим и да им затрем име под небом, а од тебе ћу учинити народ моћнији и бројнији од њих.’
15 Окренуо сам се и сишао с горе, док је гора пламтела огњем. У рукама сам држао две камене плоче савеза. 16 Ту сам видео да сте згрешили Господу, Богу своме, начинивши себи ливено теле. Брзо сте скренули с пута на који вас је Господ упутио. 17 Тада сам дохватио оне камене плоче, бацио их из својих руку и на ваше очи их разбио.
18 Онда сам пао ничице пред Господом лежећи четрдесет дана и четрдесет ноћи, као први пут. Хлеба нисам јео, нити сам пио воде, због свег греха који сте починили; чинили сте што је зло у његовим очима и тиме изазвали Господа на гнев. 19 Наиме, уплашио сам се гнева и срџбе којим се Господ ражестио на вас, да вас истреби. Ипак, Господ ме је послушао и овај пут. 20 Господ се веома разгневио и на Арона, па је хтео и њега да истреби. Тада сам молио Господа и за њега. 21 А ваш грех, ваше ливено теле, сам узео и спалио у ватри. Затим сам га изломио и измрвио све док од њега није остао само прах. Прах сам бацио у поток који тече с горе.
22 Господа сте гневили и у Тавери, Маси и Киврот-Атави.
23 Када вас је Господ послао из Кадис-Варније, рекао је: ’Попните се и освојите земљу коју сам вам дао.’ Али ви сте се побунили против наредбе Господа, Бога свога; нисте му поверовали, нити сте га послушали. 24 Бунили сте се против Господа одкад вас познајем.
25 Пао сам ничице пред Господом и лежао тамо четрдесет дана и четрдесет ноћи, јер је Господ рекао да ће вас истребити. 26 Тада сам молио Господа: ’Господе, Боже, не уништавај народ свој, баштину своју, коју си откупио својим величанством и извео из Египта својом силном руком. 27 Сети се твојих слугу: Авра̂ма, Исака и Јакова; не обазири се на тврдоглавост овог народа, на његову опакост и грех, 28 да се не би говорило у земљи из које си нас извео: „Господ није могао да их доведе у земљу коју им је обећао. Он их је из мржње извео, како би их побио у пустињи.“ 29 А они су твој народ, твоја баштина, коју си извео својом великом силом и испруженом мишицом.’
Псалам. Песма за дан суботњи.
92 Баш је добро хвалити Господа,
твом имену певати, Свевишњи;
2 милост твоју ујутру јављати,
сваке ноћи верност твоју;
3 лиром са десет струна
и харфином мелодијом!
4 Јер ти си ме, о, Господе,
обрадово делом својим;
кличем труду руку твојих.
5 Како су велика дела твоја, о, Господе!
Како су дубоки науми твоји.
6 Човек без памети не зна
и безумник ово не разуме;
7 Кад зликовци ничу као трава
и кад сваки злотвор цвета,
то је да би заувек пропали!
8 А ти си довека узвишен, о, Господе!
9 О, Господе, ено твојих душмана;
ено твојих душмана, гину,
и сви што злобно раде биће одувани.
10 Ти си мој рог уздигао као у бивола,
помазан сам свежим уљем.
11 Очима гледам по зидинама мојим
оне што се против мене дижу;
ушима својим слушам злотворе.
12 Као палма грана се праведник,
као кедар расте на Ливану!
13 Посађени у Дому Господњем
цветаће у двориштима Бога нашег.
14 Биће плодоносни и када остаре,
једри и зелени биће;
15 и јављаће: праведан је Господ, стена моја,
неправде у њему нема!
93 Господ влада величанством заодевен!
Загрнут је и опасан Господ снагом;
а свет је утврђен, непомичан.
2 Утврђен је од давнина престо твој,
а и ти си од искона.
3 Реке дижу, о, Господе,
реке дижу своју хуку;
реке дижу своју буку.
4 И од хуке вода многих,
и од силних таласа морских,
силнији је Господ узвишени.
5 Прописи су твоји чврсти, поуздани;
Доликује светост твоме Дому, Господе,
кроз дане многе.
Посланство пророку Исаији
37 Кад је то чуо, цар Језекија је раздро своју одећу, навукао на себе кострет и отишао у Дом Господњи. 2 Затим је послао Елијакима, управитеља двора, писара Сомну, и старешине свештеничке обучене у кострет, пророку Исаији, сину Амоцовом. 3 Рекли су му: „Говори Језекија: ’Дан је овај дан невоље, казне и срамоте. Деца су приспела за порођај, а нема снаге да се роде. 4 Може бити да је Господ, Бог твој, чуо речи Равсака, кога је његов господар, асирски цар, послао да вређа живога Бога, па ће га покарати због речи које је Господ, Бог твој, чуо, кад се помолиш за остатак што је преостао.’“
5 Кад су слуге цара Језекије дошле к Исаији, 6 Исаија им је рекао: „Овако реците своме господару: ’Говори Господ: не бој се речи што си чуо, којима су ме ружиле слуге асирског цара. 7 Ево, удахнућу у њега дух, и кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу, а ја ћу учинити да погине од мача у својој земљи.’“
Повратак великог пехарника
8 Кад се Равсак вратио, нашао је асирског цара како ратује с Ливном; чуо је, наиме, да је напустио Лахис.
9 Чуо је, наиме, да Тирака, кушки цар, говори: „Изашао је да ратује с тобом.“
Други покушај цара Сенахерива
Кад је то чуо, послао је гласнике Језекији говорећи: 10 „Овако реците Језекији, цару Јудином: ’Нека те не вара Бог твој у кога се уздаш говорећи ти: Јерусалим неће пасти у руке асирском цару. 11 Чуо си шта су асирски цареви учинили свим земљама, како су их изручили проклетству. Зар ћеш ти да се избавиш? 12 Јесу ли богови народа спасли оне што су уништили моји преци: Гозанце, Харанце, Ресефе и синове Едена у Теласару? 13 Где је цар аматски, цар арфадски, и цар Лаира, Сефарвима, Ена и Ава?’“
Језекијина молитва
14 Језекија је примио писмо из руку посланика и прочитао га. Затим се попео у Дом Господњи и развио га пред Господом. 15 Онда се Језекија овако помолио Господу: 16 „Господе над војскама, Боже Израиљев, који столујеш над херувимима! Само си ти Бог свих царстава земаљских, ти си начинио небо и земљу. 17 Пригни ухо своје, Господе, и почуј; отвори очи своје и погледај. Чуј све Сенахеривове речи које је послао да се руга Богу живоме!
18 Истина је, о, Господе, опустошили су цареви асирски све народе и њихове земље, 19 побацали им богове у ватру, јер они и нису богови, него дело људских руку, дрво и камен; зато су их разорили 20 А сад, Господе, Боже наш, избави нас из његових руку, нека знају сва царства на земљи, да си само ти, Господ.“
Исаијино пророштво
21 Тада је Исаија, син Амоцов послао поруку Језекији: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Зато што си ми се молио због Сенахерива, асирског цара, 22 ово је реч коју је Господ рекао против њега:
Презире те, руга ти се, девица, ћерка сионска,
маше главом за тобом ћерка јерусалимска.
23 Кога си ружио и вређао?
На кога си гласно викао
и охоли поглед дизао?
На Свеца Израиљева!
24 Преко слугу својих вређао си мог Господа.
Рекао си: коњима својим и јахачима многим,
на висине сам се горске успео,
до највиших врхова ливанских.
Посекао сам му највише кедрове
и његове поизбор чемпресе.
Досегао сам му врх најкрајњи,
врт његов у бујној шуми.
25 Ископао сам студенце и пио туђе воде,
стопалима својих ногу
исушио сам све потоке египатске.
26 Зар ниси чуо? Од искона сам то одредио,
уредио од прадавних дана,
а сада сам то остварио:
у рушевине си претворио утврђене градове.
27 Становници њихови
немоћни, испрепадани, постиђени,
били су као растиње у пољу,
као младо зеленило,
као трава по крововима,
што усахне пре него што порасте.
28 Ја знам кад седаш и кад излазиш и кад се враћаш,
и како си против мене беснео.
29 Зато што си на мене беснео,
и што ми је твоја обест дошла до ушију,
брњицу ћу ти кроз ноздрве провући,
у уста ћу ти ђемове ставити,
и вратити те путем којим си дошао.
Знак за Језекију
30 А ово је знак за тебе:
Ове године ћеш јести што са̂мо израсте,
а догодине оно што никне од тога,
а треће године сеј,
жањи и сади винограде и једи њихов род.
31 А преживели из дома Јудиног,
опет ће пустити свој корен у дубину,
и родити своје плодове у висину.
32 Јер из Јерусалима ће изаћи остатак,
и преживели са горе Сиона.
То ће учинити ревност Господа над војскама.’
Пророштво о Асирији
33 Зато говори Господ о цару асирском:
’Он неће ући у овај град,
и неће одапети стрелу на њега,
неће са штитом кренути на њега,
нити насипати бедем против њега,
34 него ће се вратити путем којим је дошао.
У овај град он ући неће – говори Господ.
35 Ја ћу одбранити овај град и избавити га
ради себе и ради мога слуге Давида.’“
Сенахеривов пораз и смрт
36 Тада је изашао Анђео Господњи и побио стотину осамдесет пет хиљада у асирском табору. Када је народ устао ујутро, а оно све сами мртваци. 37 Сенахерив, асирски цар, је подигао своју војску и повукао се; вратио се у Ниниву.
38 И док се клањао у храму свога бога Нисрока, убили су га мачем његови синови Адрамелех и Сарасар. Потом су побегли у земљу араратску. На његово место се зацарио његов син Есарадон.
Седам труба
7 Након тога, видео сам четири анђела како стоје на четири угла земље и задржавају четири ветра на земљи, да ниједан ветар не дува ни на земљу, ни на море, нити на икакво дрво. 2 Затим сам видео другог анђела који је долазио с истока. Са собом је имао печат живога Бога. Он довикну снажним гласом оној четворици анђела којима је дата власт да науде земљи и мору: 3 „Не удите земљи, ни мору, нити дрвећу, док не запечатимо чела слугу нашега Бога!“ 4 Онда сам чуо број запечаћених. Било их је стотину четрдесет четири хиљаде из сваког племена народа Израиљевог:
5 из Јудиног племена дванаест хиљада,
из Рувимовог племена дванаест хиљада,
из Гадовог племена дванаест хиљада,
6 из Асировог племена дванаест хиљада,
из Нефталимовог племена дванаест хиљада,
из Манасијиног племена дванаест хиљада,
7 из Симеуновог племена дванаест хиљада,
из Левијевог племена дванаест хиљада,
из Исахаровог племена дванаест хиљада,
8 из Завулоновог племена дванаест хиљада,
из Јосифовог племена дванаест хиљада, и
из Венијаминовог племена дванаест хиљада.
Непрегледно мноштво народа
9 Затим сам видео мноштво људи, које нико није могао да изброји. Било их је од сваке народности, племена, народа и језика. Стајали су пред престолом и пред Јагњетом обучени у белу одећу и са палмама у својим рукама. 10 Они громко ускликнуше:
„Спасење припада нашем Богу
који седи на престолу и Јагњету!“
11 А сви анђели, старешине и четири бића који су стајали око престола, падоше ничице на земљу пред престолом, па се поклонише Богу, 12 говорећи:
„Амин! Благослов и слава,
мудрост и захвалност,
част, сила и снага,
припадају нашем Богу, од сад и довека.
Амин!“
13 Тада ме један од старешина упита: „Знаш ли ко су ови у белој одећи и одакле долазе?“
14 Ја му одговорим: „То ти знаш, господине мој.“
Он ми рече: „То су они што су прошли кроз велике невоље. Они су опрали своју одећу и избелили је Јагњетовом крвљу. 15 Зато стоје пред Божијим престолом и даноноћно служе Богу у његовом храму. А онај који седи на престолу настаниће се међу њима. 16 Они никад више неће бити гладни ни жедни, и неће их пећи сунце, нити икаква жега, 17 јер ће Јагње, које је насред престола, бити њихов Пастир. Оно ће их водити на изворе воде живота, а Бог ће обрисати сваку сузу са њихових очију.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.