M’Cheyne Bible Reading Plan
Највећа заповест
6 Ово су заповести, прописи и одредбе које ми је Господ, Бог ваш, наредио да вас њима поучим, како бисте их вршили у земљи у коју идете да је заузмете, 2 да би се ти, твоја деца и твоји унуци бојали Господа, Бога свога, целог свог живота, држећи све уредбе и заповести које ти налажем, и тако имали дуг живот. 3 Слушај, Израиљу, држи их и извршавај, да ти добро буде и да се веома умножите у земљи којом теку мед и млеко, као што ти је обећао Господ, Бог твојих отаца.
4 Чуј, Израиљу! Господ, Бог наш, једини је Господ. 5 Зато, воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и свом снагом својом. 6 Нека ове речи које ти данас заповедам буду на твом срцу. 7 Напомињи их својим синовима. Говори им о њима кад седиш у својој кући и кад идеш путем; кад лежеш и кад устајеш. 8 Привежи их као знак на своју руку, и нека ти буду као запис међу очима. 9 Напиши их на довратницима свога дома и на вратима твојим.
10 А кад те Господ, Бог твој, уведе у земљу за коју се заклео твојим оцима, Авра̂му, Исаку и Јакову, да ће је дати теби – у добре и велике градове које ниси градио; 11 у куће пуне сваковрсних добара, које ниси напунио; на ископане бунаре, које ниси копао, у винограде и маслињаке, које ниси садио, па се сит наједеш – 12 пази да не заборавиш Господа, који те је извео из Египта, из куће ропства.
13 Бој се Господа, Бога свога, њему служи и његовим се именом заклињи. 14 Не идите за другим боговима, божанствима народа који вас окружују, 15 да не плане гнев Господа, Бога твога, и истреби вас с лица земље. Јер Господ, Бог ваш, који је међу вама, љубоморни је Бог. 16 Не искушавајте Господа, Бога свога, као што сте га искушавали код Масе. 17 Предано држите заповести Господа, Бога свога, његове прописе и уредбе које ти је дао. 18 Чини што је праведно и добро у његовим очима, да ти буде добро и да запоседнеш добру земљу коју је Господ обећао твојим оцима, 19 терајући све твоје непријатеље пред тобом, као што је Господ рекао.
20 А када те, данас – сутра, твој син упита: ’Шта значе прописи, уредбе и правила које нам је заповедио Господ, Бог наш?’, 21 ти му реци: ’Некада смо били фараонови робови у Египту, али нас је Господ извео из Египта снажном руком. 22 Господ је на наше очи чинио велике и страшне знакове и чудеса против Египта, против фараона и против целог његовог дома. 23 Извео нас је оданде, да нас доведе и да нам земљу за коју се заклео нашим оцима. 24 Господ нам је заповедио да вршимо све ове уредбе, како бисмо се бојали Господа, Бога свога, и да би нам било добро у све дане, те да сачувамо животе, као што је то данас. 25 Ово ће бити наша праведност: да држимо и вршимо све ове заповести пред Господом, Богом нашим, као што нам је он заповедио.’
Поучна песма Етан Езраита.
89 О милости Господњој ја довека певам;
устима својим верност твоју разглашавам
нараштају сваком!
2 Јер рекао сам: „Довека је милост чврста,
верност ти је постављена у небеса.“
3 А ти: „Савез сам склопио са изабраником својим,
заклео се свом слузи Давиду:
4 ’Потомство ћу твоје довека да учврстим,
твој ће престо да потраје кроз поколење свако!’“ Села
5 О, Господе, небеса славе чудеса твоја
и твоју верност у збору светих!
6 Јер ко је тај на небу да је Господу налик,
да је као Господ међу синовима Божијим?
7 Бог је величанствен на сабору светих,
страшнији је од свих што га окружују.
8 Господе, Боже над војскама,
ко је попут тебе моћан Господ?
Верношћу си својом обавијен.
9 Ти управљаш морем поноситим,
ти му спушташ таласе немирне.
10 Скршио си Раву као да је заклан,
душмане си своје растерао силом руке своје.
11 Твоја су небеса, баш као и земља;
свет и оно што га чини ти си поставио.
12 Југ и север ти си начинио,
и Тавор и Ермон твом имену кличу.
13 Мишица је твоја јака, рука ти је моћна,
десница је твоја подигнута.
14 Твог престола темељи су праведност и правда;
милост и истина иду испред твога лица.
15 Благо народу коме је клицање знано,
који живи у светлости лица твога, о, Господе!
16 Имену се твоме они поваздан радују,
праведношћу твојом они се уздижу.
17 Јер ти си слава њихове јакости,
наклоношћу твојом наш се рог[a] уздиже.
18 Јер наш је штит од Господа,
наш је цар од Светитеља Израиљевог.
19 Тада си у виђењу говорио
свом верном народу и рекао:
„Своју помоћ дао сам јунаку,
изабраног из народа дигох.
20 Нашао сам Давида, слугу свога,
уљем својим светим помазао сам га.
21 На њему ће моја рука да почива,
мишица ће моја да га јача.
22 Неће га варати непријатељ,
неће му наудити неправедник.
23 Изломићу пред њим душмане његове,
и потући оне што га мрзе.
24 Моја верност и милост моја биће са њим,
у моје ће се име подићи рог његов.
25 Његову ћу руку дигнути на море
и на реке десницу његову.
26 А он ће ме звати: ’Оче мој, Боже мој,
Стено мог спасења!’
27 А ја ћу га поставити за прворођеног,
за најузвишенијег међу царевима земље.
28 Довека ћу му очувати милост своју
и свој ћу савез да учврстим са њим.
29 Довека ћу да учврстим потомство његово,
престо његов биће док је дана небу.
30 А ако синови његови мој Закон напусте
и не живе по мојим уредбама;
31 ако прекрше одредбе моје
и заповести моје не држе;
32 казнићу им преступе шибом
и кривицу ударцима.
33 Али милост своју никад нећу да им узмем,
верност своју нећу да порекнем.
34 Нећу да погазим свој савез,
нећу да порекнем оно што устима обећо сам.
35 Једном сам се заклео Давиду светошћу својом
и порећи нећу!
36 Потомство ће његово довека да траје
и преда мном попут сунца престо његов;
37 као месец заувек ће потрајати,
попут неба сведок верни.“ Села
38 А сада си га свргнуо, згрозио се
и разјарио на свог помазаника;
39 Порекао си савез са слугом својим,
у прашини му круну оскрнавио.
40 Зарушио си му све зидине
и утврђења му у руине претворио.
41 Харају га сви што путем прођу,
комшијама својим постао је ругло.
42 Дигао си десницу душмана његових,
крвника његовог ти чиниш веселим.
43 Још си му оштрицу мача отупио,
у боју му помогао ниси.
44 Његов сјај си окончао,
срушио му престо у прашину.
45 Скратио си дане младости његове
и загрнуо га срамотом. Села
46 О, Господе, докле ћеш се крити?
Довека ти срџба као ватра букти?
47 Присети се дужине мог живота.
Зар узалуд створио си све потомке људи?
48 Ко је човек који је живео, а да смрти угледао није?
Из руку Света мртвих ко је живот избавио? Села
49 О, Господе, где су твоја милосрђа давна
којима си се у верности својој заклео Давиду?
50 Сети се, о, Господе, срамоћења својих слугу,
која носим у недрима од народа многих!
51 Господе, њима су нас срамотили противници твоји;
њима су срамотили кораке твог помазаника.
52 Благословен довека да је Господ!
Амин! Амин!
Пропаст земље едомске
34 Приступите, пуци, да чујете;
и народи, слушајте!
Нека чује земља и што је испуњава,
свет и све што по њему расте.
2 Јер се разјарио Господ на све пуке,
расрдио се против све војске њихове;
изручио их је,
предао их је покољу.
3 Њихови побијени леже,
и од лешева њихових смрад се подиже,
и крв њихова горја натапа.
4 И расула се сва војска небеска,
и небеса се савијају као свитак,
и сва војска њихова клоне,
као што клоне лист на лози,
као што клоне на стаблу смоквину.
5 „Јер мач мој се натопио на небесима.
Гле, на Едом он се спушта,
и на народ коме сам одредио да судим.“
6 Мач за Господа напуњен је крвљу,
подмазан је лојем;
крвљу од јагањаца и јараца,
лојем с бубрега овнујских,
јер Господ има жртву у Восори,
и велико клање у земљи едомској.
7 И с њима ће се то спустити
на биволе и на волове с јунцима.
И земља њихова ће се крвљу натопити,
и прашина њихова лојем омастити,
8 јер Господ има дан за одмазду,
годину да се намире рачуни за Сион.
9 И превратиће се потоци њезини у смолу,
и прашина њена у сумпор,
и земља ће њена бити смола у пламену,
10 неће се гасити ни ноћу ни дању,
дим њен ће се дизати довека.
Од колена до колена лежаће пустош засвагда.
Никад више нико њоме пролазити неће.
11 Њу ће запосести буљина и јеж,
у њој ће боравити ушара и гавран.
И он ће на њој растегнути
мерну траку за пустош
и висак за празнину.
12 Њено племство тамо неће бити, царством да га зову,
и сви њени заповедници биће уништени.
13 По здањима њеним прорастаће трње,
по тврђавама њеним коприва и чкаљ,
те ће постати јазбина за шакале,
лежај за нојеве женке.
14 Тамо ће се срести дивље мачке с хијенама,
и длакавци ће дозивати један другог;
тамо ће се сместити ноћница-вештица
и наћи ће себи почивалиште;
15 тамо ће се гнездити гуја,
полагаће своја јаја,
лежаће на њима,
излећи ће их у сену свом;
тамо ће такође слетати јастребови
један за другим.
16 Истражујте у Књизи Господњој, и читајте:
Ниједно од њих недостајати неће,
мужјак женки неће зафалити,
зато што су уста моја
тако заповедила,
и Дух његов
тако их је сакупио;
17 зато што је он за њих бацио жреб,
и његова рука им је одмерила земљу:
они ће је поседовати довека,
њу ће настањивати од колена до колена.
Виђење Божије славе
4 Након тога сам видео: гле, отворена врата на небу. Глас сличан звуку трубе који сам раније чуо кад је говорио са мном, рече ми: „Попни се овамо и показаћу ти шта треба да се догоди после овога.“
2 Истог трена ме Дух обузе, те угледах на небу престо и некога како седи на њему. 3 Тај што је седео на престолу био је као драги камен, као јаспис и сард, а око престола је била дуга боје смарагда. 4 Престо је окруживало двадесет четири престола на којима су седеле двадесет четири старешине обучене у бело, са златним крунама на својим главама. 5 Из престола су избијале муње; чули су се гласови и грмљавина. Испред престола горело је седам буктиња, а то су седам Божијих духова. 6 Испред престола је још било нешто као стаклено море, слично кристалу.
У средини, око престола, стајала су четири бића пуна очију спреда и страга. 7 Прво биће било је слично лаву, друго је било слично телету, треће је имало људски лик, а четврто је било слично орлу у лету. 8 Свако од четири бића имало је по шест крила, пуних очију са спољне и унутрашње стране. Они и дан и ноћ без престанка говоре:
„Свет, свет, свет
је Господ Бог, Сведржитељ,
који је био, који јесте и који ће доћи.“
9 А кад су бића дала част, славу и захвалност ономе који је седео на престолу, који живи од сад и довека, 10 падоше ничице двадесет четири старешине пред оним који је седео на престолу, па се поклонише ономе који живи од сад и довека. Своје круне ставише пред престо, говорећи:
11 „Достојан си, Господе, Боже наш,
да примиш славу, част и силу,
јер ти си створио све,
и твојом је вољом настало и било створено.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.