Chronological

Истребљење идолопоклоника

9 Тада је повикао у моје уши јаким гласом, говорећи: „О, ви, погубитељи града, приступите сваки с разорним оружјем у руци!“ ² Уто дођоше шесторица људи из правца Горњих врата, која су окренута ка северу. Сваки је имао смртоносно оружје у руци. Један од њих је био обучен у лан, а за појасом је имао писарски прибор. Дошли су и стали поред бронзаног жртвеника.

³ Тада се Слава Бога Израиљевог подигла с херувима на коме је била и отишла према прагу Дома. Господ довикну ономе што је био обучен у лан, који је за појасом имао писарски прибор, ⁴ и рече му: „Прођи кроз град, кроз Јерусалим, и стави знак на чела људи који уздишу и стењу због свих гадости које се чине у њему.“

⁵ А другима је рекао на моје уши: „Следите га кроз град и убијајте. Не жалите и не показујте милост. ⁶ Побијте старце, младиће и девојке, децу и жене; истребите их, али не дирајте ниједног човека који на себи има знак. Почните од мог Светилишта.“ Почели су од старешина пред Домом.

⁷ Он им рече: „Оскрнавите Дом, напуните двориште побијенима, па изађите.“ Они су изашли и почели да убијају по граду. ⁸ Док су их убијали, ја сам остао са̂м. Тада сам пао ничице и завапио: „Ах, Господе Боже, зар ћеш побити све што је остало од Израиља изливајући свој гнев на Израиљ?“

⁹ Он ми одговори: „Кривица дома Израиљевог и Јуде је веома велика. Земља је пуна крви, а град се испунио опакошћу. Јер они кажу: ’Господ је напустио земљу; Господ не види.’ ¹⁰ Стога се ни ја нећу сажалити нити смиловати, него ћу им платити по њиховим путевима.“

¹¹ Тада се вратио онај човек обучен у лан, који је за појасом имао писарски прибор, и донео вест: „Извршио сам све што си ми заповедио.“

Божија слава напушта Јерусалим

10 Затим сам погледао, и гле, на своду који је био над главама херувимима појавило се нешто као камен сафир, по изгледу слично престолу. ² Тада рече човеку обученом у лан: „Уђи између точкова испод херувима, испуни шаке ужареним угљем који је између херувима и проспи га на град.“ Он уђе на моје очи.

³ Херувими су стајали с десне стране Дома кад је тај човек ушао. Облак је испунио унутрашње двориште. ⁴ Тада се подигла слава Господња с херувима према прагу Дома; Дом се испунио облаком, а двориште се напунило светлошћу славе Господње. ⁵ Звук крила херувима се чуо до дворишта, као глас Свемоћног кад говори.

⁶ Кад је заповедио обученом у лан: „Узми огањ између точкова, између херувима, донеси га и стани поред точка“, ⁷ један херувим је пружио руку између херувима према огњу који је био између херувима, понео га и ставио га у шаке човека обученог у лан. Овај га је узео и изашао. ⁸ Тада се испод крила херувима појавила нешто као човечија рука.

⁹ Кад сам погледао, видео сам четири точка поред херувима, по један точак поред сваког херувима. Точкови су по изгледу били слични камену хрисолиту. ¹⁰ Четири од њих су били сличног изгледа, као да је један точак био унутар другог. ¹¹ Кад су ишли, сваки је могао да се креће у сва четири правца, а да се притом не окреће. Наиме, ишли су тамо куда се глава окретала, не окрећући се у кретању. ¹² Цело њихово тело: леђа, руке, крила и точкови, сва њихова четири точка, била су пуна очију свуда унаоколо. ¹³ Ја сам чуо да се ови точкови зову „Вртложни точкови.“ ¹⁴ Сваки херувим је имао четири лица. Прво лице је било херувимско, друго лице је било људско, треће лице је било лавље, а четврто лице је било орловско.

¹⁵ Потом су се херувими узнели. То су била иста бића која сам видео на реци Хевару. ¹⁶ Док су херувими ишли, точкови су ишли уз њих, а кад су херувими махали својим крилима да се подигну од земље, точкови се нису одвајали од њих. ¹⁷ Када би се зауставили, зауставили би се и точкови; када би се подизали, подизали би се и точкови, јер је дух бића био у њима.

¹⁸ Затим се слава Господња подигла с прага Дома и зауставила се над херувимима. ¹⁹ И док сам гледао, херувими су замахнули крилима и подигли се са земље. Точкови су били уз њих кад су отишли. Зауставили су се код улаза источних врата Дома Господњег. Над њима је била слава Бога Израиљевог.

²⁰ Била су то иста бића која сам видео под Богом Израиљевим на реци Хевару. Тако сам схватио да су то херувими. ²¹ Свако је имало четири лица и четири крила. Испод крила су имала нешто као људске руке. ²² Лица су им била као она лица која сам видео на реци Хевару. И свако се кретало напред.

Суд над израиљским вођама

11 Онда ме је Дух подигао и донео ме до источних врата Дома Господњег, која су окренута према истоку. Тамо, на улазу врата, било је двадесет пет људи. Међу њима сам видео народне кнезове Јазанију, сина Азуровог, и Фелатију, сина Венајиног. ² Он ми рече: „Сине човечији, ово су људи који смишљају безакоње и који дају зле савете у овом граду. ³ Они говоре: ’Није сад време да се граде куће. Овај је град лонац, а ми смо месо.’ ⁴ Зато, пророкуј против њих, пророкуј, сине човечији.“

⁵ Дух Господњи се спусти на мене и рече ми: „Говори Господ: ’Знам шта кажете, доме Израиљев, знам ја мисли вашег срца. ⁶ Побили сте много људи у овом граду, улице сте напунили убијенима.’

⁷ Стога, говори Господ Бог: ’Они које сте побили и нагомилали у њему, они су месо, а овај град је лонац. ⁸ Ви се бојите мача, а ја ћу баш мач довести на вас – говори Господ Бог. ⁹ Истераћу вас из њега и предати вас у руке туђинцима и извршити суд над вама. ¹⁰ Падаћете од мача по свим крајевима Израиљевим; ја ћу вам судити. Тада ћете знати да сам ја Господ. ¹¹ Овај град неће бити ваш лонац, нити ћете бити месо у њему; ја ћу извршити суд над вама по свим крајевима Израиљевим. ¹² Тада ћете знати да сам ја Господ; јер нисте следили моје одредбе, нити сте извршавали моје прописе, него сте вршили прописе народа око вас.’“

¹³ Док сам ја пророковао, Фелатија, син Венајин, паде мртав. Ја падох ничице и гласно завапих: „О, Господе Боже, зар ћеш истребити што је остало од Израиља?“

Обећање о повратку Израиља

¹⁴ Тада ми дође реч Господња: ¹⁵ „Сине човечији, твоја браћа, твоја браћа и твоја родбина и сав дом Израиљев, су они о којима су становници Јерусалима рекли: ’Они су далеко од Господа; нама је земља дана у наследство.’

¹⁶ Стога говори Господ Бог: ’Удаљио сам их међу народе и расејао их по земљама. Ипак, само сам им на кратко био Светилиште у земљама где су отишли.’

¹⁷ Зато реци: ’Говори Господ Бог: скупићу вас из народа, сабраћу вас из земаља међу које сте били расејани, и дати вам земљу Израиљеву.’

¹⁸ А када дођу тамо, уклониће из ње све своје гадне идоле и све своје гнусности. ¹⁹ И даћу им једно срце, и ставићу у њих нови дух. Извадићу камено срце из њихових тела и дати им срце од меса, ²⁰ како би следили моје одредбе, чували моје прописе и вршили их. Тада ће бити мој народ, а ја ћу бити њихов Бог. ²¹ А онима чија срца следе њихове гадне идоле и гнусности, свалићу казну на њихову главу – говори Господ Бог.“

²² Тада су херувими раширили своја крила с точковима поред себе. Над њима је била слава Бога Израиљевог. ²³ Потом се Слава Господња подигла из средишта града, и зауставила се над гором источно од града. ²⁴ А мене је Дух понео и довео ме у виђењу – Духом Божијим – к изгнаницима у Халдеји.

Тада је виђење које сам имао отишло од мене. ²⁵ Изгнаницима сам испричао све што ми је Господ показао.

Симбол изгнанства

12 Дође ми реч Господња: ² „Сине човечији, ти пребиваш усред одметничког дома, који има очи да види, али не види, има уши да чује, али не чује; јер одметнички су они дом.

³ А ти, сине човечији, спреми себи ствари за изгнанство и по дану, на њихове очи, пођи у изгнанство. Пођи у изгнанство из свога места и на њихове очи иди у друго место, не би ли како увидели да су одметнички дом. ⁴ Изнеси своје ствари по дану, на њихове очи, као изгнаничке ствари. Увече, на њихове очи, изађи као они што иду у изгнанство. ⁵ На њихове очи прокопај зид и прођи кроз њега. ⁶ Изнеси их по мраку, на њихове очи, носећи их на рамену. Покриј своје лице да не видиш земљу, јер сам те поставио за знак дому Израиљевом.“

⁷ Учинио сам како ми је заповеђено. Изнео сам своје ствари по дану, као изгнаничке ствари, а увече сам својим рукама прокопао зид. Изашао сам по тами, на њихове очи, носећи своје ствари на рамену.

⁸ Ујутро ми дође реч Господња: ⁹ „Сине човечији, зар те дом Израиљев, тај одметнички дом, није питао: ’Шта то радиш?’

¹⁰ Ти им реци: ’Говори Господ Бог: ово је пророштво за кнеза у Јерусалиму и за сав дом Израиљев, који је у њему.’ ¹¹ Реци:

’Ја сам знак за вас; како сам ја учинио, тако ће бити учињено њима, кад оду и изгнанство као робље.’

¹² Кнез који је међу њима носиће по мраку своје ствари на рамену, па ће изаћи. Прокопаће зид да би изашао, и покриће лице да не би видео земљу. ¹³ А ја ћу бацити мрежу преко њега, те ће се ухватити у моју замку. Затим ћу га довести у Вавилон, у земљу Халдејаца, али је он неће видети; умреће тамо. ¹⁴ А оне што су око њега, његове помоћнике и сву његову војску, ја ћу расејати на све стране; исукаћу мач и гонити их.

¹⁵ И знаће да сам ја Господ, кад их расејем међу народе, и разаспем по земљама. ¹⁶ Ипак, неке од њих ћу сачувати од мача, глади и заразе, да би причали народима међу које буду доспели о својим гадостима. Тада ће знати да сам ја Господ.“

¹⁷ Дође ми опет реч Господња: ¹⁸ „Сине човечији, једи свој хлеб с дрхтањем, и пиј воду са страхом и бригом. ¹⁹ Реци народу земље: ’Говори Господ Бог, становницима Јерусалима у израиљској земљи: свој ће хлеб јести с бригом, и своју воду пити с ужасом, јер ће им земља опустети и остати без ичега због насиља његових становника. ²⁰ И знаће да сам ја Господ, кад градови буду похарани, а земља се претвори у пустош.’“

Нема одлагања

²¹ И дође ми реч Господња: ²² „Сине човечији, каква је то изрека коју имате за земљу Израиљеву? Јер кажете: ’Дани одмичу, а свако виђење пропада!’ ²³ Стога им реци: ’Говори Господ Бог: ја ћу ућуткати ову изреку и више је неће користити у Израиљу.’ Реци им: ’Примакли су се дани да се свако виђење испуни. ²⁴ И неће више бити лажних виђења ни заводљивих прорицања у дому Израиљеву. ²⁵ Јер кад ја, Господ, изрекнем што изрекнем, реч ће се испунити без одлагања. Наиме, у ваше ћу дане, о, доме одметнички, изрећи реч и испунити је – говори Господ Бог.’“

²⁶ Дође ми реч Господња: ²⁷ „Сине човечији, ево дом Израиљев говори: ’Виђење које он види односи се на далеке дане; он то пророкује за далека времена.’

²⁸ Зато им реци: ’Овако каже Господ Бог: неће се више одлагати ни једна од мојих речи које сам рекао; све што сам рекао, то ће се испунити – говори Господ Бог.’“