Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Chronological

Read the Bible in the chronological order in which its stories and events occurred.
Duration: 365 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
Књига пророка Јеремије 14-17

Суша, глад, рат

14 Јеремији је дошла од Господа порука о суши:

„Јуда плаче.
    Градови јој пропадају,
а они леже по земљи у црно завијени.
    Плач Јерусалима се разлеже.
Моћници шаљу своје слуге по воду,
    али када они стигну до чатрња,
    воде нема.
А онда се враћају празних посуда,
    посрамљени и збуњени,
    покривених глава.
Тло је испуцало,
    јер нема кише у земљи,
ратари су посрамљени
    и покривају своје главе.
И кошута се оланила у пољу
    и напустила младо,
    јер нема траве.
Дивљи магарци стоје по оголелим висовима
    и као шакали дахћу.
Исколачили су очи
    јер нема паше.“

Наше кривице сведоче против нас.
    А ти ипак, Господе, делуј ради свога имена,
јер су многа наша отпадништва.
    Против тебе смо сагрешили!
Надо Израиљева,
    Спаситељу његов у часу невоље!
Зашто си попут дошљака у земљи
    и путника што би тек успут да преноћи?
Зашто си као сметен човек,
    као јунак немоћан да спасе?
А ти си међу нама, о, Господе,
    и твоје је име призвано на нас.
    Не напуштај нас!

10 Ево шта каже Господ овом народу:

„Они баш воле да лутају,
    не спутавају у томе кораке своје.
И Господ их није прихватио
    и сада се сећа њихових кривица
    и казниће њихове грехе.“

11 Господ ми је рекао: „Не моли се за добро овог народа. 12 Постиће они, али ја нећу слушати њихов вапај. Жртвоваће они свеспалнице и житне жртве, али ја их нећу прихватити. Докрајчићу их мачем, глађу и помором.“

13 А ја сам узвратио: „О, Господе Боже! Ево пророци им говоре: ’Рат и глад нећете гледати! Неће вас то задесити! Јер ја ћу да вам дам сигуран мир на овом месту.’“

14 Господ ми је одговорио: „Ти пророци пророкују лаж у моје име! Ја их нисам послао и нисам их овластио. Нисам им објавио лажно виђење и обмањивачку гаталицу, јер то они пророкују по свом срцу. 15 Зато овако каже Господ о тим пророцима који пророкују у моје име. Ја их нисам послао да вам кажу: ’Рат и глад вас неће задесити у овој земљи.’ Скончаће ти пророци и од рата и од глади! 16 А народ коме је пророковано ће од рата и глади бити побацан по улицама Јерусалима. Неће бити кога да их сахрани – њих, њихове жене, њихове синове и њихове ћерке – и ја ћу по њима да излијем њихову злобу.

17 И ову ћу поруку још да им кажем:

’Роне сузе очи моје
    и ноћу и дању без престанка,
јер је девица мог народа
    разорена великим разарањем.
    Јако је рањена.
18 Ако одем у поље –
    тамо мачем поклани!
Ако одем у град –
    тамо од глади болесни!
И пророк и свештеник
    тумарају земљом и ништа не схватају.’“

19 Зар си Јуду сасвим одбацио?
    Да ли ти је Сион души мрзак?
Зашто су нас ударио
    и нема нам оздрављења?
Надали смо се миру –
    а ничег доброга;
и времену оздрављења –
    а оно страва!
20 Господе, ми смо свесни наше опакости
    и кривице наших предака,
    јер смо ти згрешили.
21 Не презри нас због свог имена!
    Не понизи престо своје славе.
Сети се свог савеза са нама
    и немој га раскинути.
22 Да ли неки од идола других народа шаљу кишу?
    А небеса зар дају пљускове?
Зар ниси то ти, Господе наш Боже?
    Ти све то чиниш
    и ми те жељно ишчекујемо.

15 Господ ми је рекао: „Ако би Мојсије и Самуило стали пред мене не би се моја душа приклонила овом народу. Отерај их од мене! Нека иду. А ако ти кажу: ’А где да идемо?’, ти им одговори: ’Овако каже Господ:

У смрт, ко је за смрт;
под мач, ко је за мач;
у глад, ко је за глад;
у изгнанство, ко је за изгнанство.’

Навалићу на њих четири ствари – говори Господ – мач што убија, псе што тргају, птице небеске и звери земаљске што прождиру и тамане. Учинићу их призором грозоте за сва царства света због Јудиног цара Манасије, сина Језекијиног, због оног што је урадио у Јерусалиму.

О, Јерусалиме, ко ће да ти се смилује?!
    Ко ће да те пожали
    и ко да ти сврати и упита те за здравље?
Ти си мене напустио – говори Господ –
    устукнуо си,
а ја ћу замахнути руком на тебе
    и разорићу те.
    Уморило ме је да ти попуштам.
Развејаћу их вилама на вратима земље.
    Побићу децу мом народу,
сатрћу их јер се не кају
    због својих путева.
Више него морског песка
    биће преда мном удовица,
мајки младића против којих ћу довести
    затирача усред дана.
Учинићу да се изненада на њих
    стровале мука и ужас.
Клонула је она што је седморо родила,
    дах је испустила,
сунце јој је зашло још за дана.
    Посрамљена је, зацрвенела се,
а њихов остатак ћу дати мачу њихових непријатеља
    – говори Господ.“
10 Куку мајко, што си ме родила!
    Човек сам неслоге,
    човек око ког се гложи цела земља!
Нит’ сам позајмљивао, нит’ су ми позајмљивали,
    а сваки ме проклиње.

11 Господ одговори:

„Ослободићу те заиста за твоје добро.
    Заиста ћу дати да те непријатељ моли
    у време погрома и у време невоље.
12 Сломи ли ко гвожђе,
    гвожђе са севера и бронзу[a]?

13 Твоја добра и имања твоја
    дајем као плен, у бесцење,
за све твоје грехе
    по свим твојим границама.
14 Предаћу те непријатељима твојим
    у земљи коју не знаш,
да им служиш;
    јер мој гнев је ватру запалио
    и против тебе она букти.“

15 О, Господе, ти знаш, ти ме се сети.
    Сети ме се и освети се за мене онима што ме киње.
Не дај да ме збрише спорост твога гнева.
    Ти знаш да за тебе трпим ругло.
16 Твоје речи су се нашле и ја сам их појео!
    Твоје речи су постале радост и весеље моме срцу!
Јер, твоје је име призвано на мене,
    о, Господе, Боже над војскама!
17 Ја не седим у друштву весељака
    и не веселим се.
Седим са̂м, баш због руке твоје,
    јер си ме јарошћу преплавио.
18 Зашто моме болу нема краја?
    Зашто мојој рани нема лека, што одбија да буде излечена?
А ти си ми стварно као поток непостојан,
    вода што пресуши.

19 И зато овако каже Господ:

„Ако се вратиш, излечићу те
    и преда мном ћеш стајати.
И ако раздвојиш вредно од безвредног
    бићеш као моја уста.
И они ће се окретати теби
    али ти не смеш да се окрећеш к њима.
20 Направићу од тебе
    утврђени бронзани зид за народ овај.
Бориће се против тебе,
    али те неће надвладати.
Јер ја сам с тобом
    да те спасем и избављам
        – говори Господ.
21 Избавићу те из руку зликоваца!
    Из шака свирепих откупићу те!“

Дан пропасти

16 Дошла ми је реч од Господа и поручила: „Не жени се! Синове и ћерке не подижи на овом месту. Јер ево шта каже Господ за синове и ћерке рођене на овом месту, за мајке што их рађају и за очеве њихове од којих се рађају у овој земљи: Помреће од смртоносних зараза, неоплакани и несахрањени биће гнојиво поврх земље. Докрајчиће их мач и глад, а лешеви њихови ће бити храна птицама небеским и земаљским зверима.

Јер овако каже Господ: не улази у кућу ожалошћених и не иди да наричеш. Не показуј да тих их је жао јер сам узео свој мир и милост и милосрђе од њих, од народа овог – говори Господ. Помреће и велики и мали у овој земљи. Неће их сахранити, неће жалити за њима, нико се неће резати и нико бријати главу за њима. Неће им уделити хлеб, ожалошћеног за покојником неће утешити, неће им дати да пију из чаше утехе за оцем и мајком.

И не улази у кућу где је весеље, да са њима седиш, да једеш и пијеш! Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиљев: ево, на ваше ћу очи, још за ваше време, баш на овом месту да ућуткам звук весеља, цику радовања и повик младожење и невесте.

10 А када најавиш овом народу све ове речи, они ће ти рећи: ’А због чега је Господ објавио све ово велико зло против нас? Која је наша кривица? Који је наш грех којим смо згрешили Господу Богу нашем?’ 11 Ти им одговори: ’Зато што су ме напустили ваши преци – говори Господ – ишли су за другим боговима, служили им и клањали им се. А мене су напустили и мој Закон нису држали. 12 А ви сте још гора зла починили него они! Ето, свако живи по самовољи свог злог срца и не слуша ме. 13 Истераћу вас зато из ове земље у земљу коју нисте знали ни ви ни ваши преци. Служићете другим боговима и ноћу и дању, а ја вам се нећу сажалити.’

14 Зато долазе дани – говори Господ – кад се више неће говорити: ’Жив био Господ који је извео израиљски народ из египатске земље!’ 15 Него: ’Жив био Господ који је извео израиљски народ из северне земље и из свих земаља у које их је изагнао!’ Јер ја ћу их вратити у њихову земљу коју сам дао њиховим прецима.

16 Ево, послаћу много рибара – говори Господ – да их лове. А након тога послаћу многе ловце да их лове по свакој планини, по сваком брду и у раселинама стена. 17 Јер мој је поглед над свим њиховим путевима. Они нису сакривени преда мном, а ни кривице њихове нису сакривене од мојих очију. 18 Прво ћу двоструко да намирим њихове кривице и њихове грехе јер су моју земљу оскрнавили лешевима њихових гадости, њиховим гнусностима су испунили моје наследство.“

19 О, Господе, снаго моја и тврђаво моја!
    Уточиште моје у дану невоље.
К теби ће доћи народи
    са крајева света па ће рећи:
„Стварно су наши преци имали лажне богове, ништавила,
    и у њима баш никакве користи није било!
20 Хоће ли човек да за себе прави богове,
    а они нису Бог?“

21 „Зато ћу, ево, ја сада да им обзнаним,
    да им обзнаним своју моћну руку,
па ће знати да је моје име Господ!
17 Јудин је грех записан гвозденим пером,
    урезан дијамантским шиљком
на плочу њиховог срца
    и на рогове ваших жртвеника.
Деца њихова размишљају
    о њиховим жртвеницима и Аштартиним ступовима,
под зеленим дрвећем
    на високим брдима.
А ти што се пењеш на планину у пољу:
    твоје добро и сва имања твоја
дајем као плен,
    и твоје узвишице за грех
    по свим твојим границама.
И ти са̂м ћеш да изгубиш наследство
    које сам ти дао.
Учинићу да робујеш својим непријатељима
    у земљи коју не знаш,
јер си запалио ватру мога гнева
    и довека она букти.“

Овако каже Господ:

„Проклет је човек у човека што се узда,
    снагу своју што у телу тражи,
    а од Господа окреће срце своје!
Биће као грм у пустињи
    што и не зна кад му добро дође.
Тавориће у безводној пустари,
    у слатини где нико не живи.

Благословен је човек што се узда у Господа
    и коме је Господ узданица!
Он ће бити као дрво посађено поред вода,
    што корење пружа ка живоме току.
Припека кад дође, оно се не боји;
    лишће му зелено кроз годину целу.
Од суше не стрепи,
    плода увек има.

Срце је варљиво више од свег другог.
    Непоправљиво је,
    и ко ће га знати!

10 Ја, Господ, испитујем срце,
    нутрину проверавам;
па свакоме дајем по његовом путу,
    а и према плоду од његових дела.

11 Као јаребица што се леже, али не излеже,
    онај је што благо непоштено згрће:
на пола му живота блага више нема,
    а он на своме крају испада будала.“

12 Престо славе од давнина узвишен,
    место је нашег Светилишта.
13 Надо Израиљева, Господе,
    постидеће се сви који те оставе.
Они који су се окренули од мене у прашину биће уписани,
    јер су оставили Господа,
    извор свежих вода.

14 Излечи ме, Господе, да будем излечен!
    Спаси ме да и спасен будем,
    јер си ти моја слава!
15 Гле њих, говоре ми:
    „Где је реч Господња?
    Хајде, нек се збуде!“
16 Ја се нисам устезао да ти пастир будем, да за тобом идем.
    Прижељкивао ти нисам тај дан несносни.
    И ти знаш шта су моје усне рекле у присуству твоме.
17 Не буди ми ти на ужас,
    јер си моје уточиште у дану пропасти!
18 Нек се стиде моји гонитељи,
    а не ја да се стидим.
Нека они буду заплашени,
    а не ја да заплашен будем.
Сручи на њих дан пропасти
    и сломи их двапут јачим сломом.

Субота – посвећени дан

19 Господ ми је овако рекао: „Иди и стани на Врата синова народа, кроз која улазе Јудини цареви и кроз која излазе, и на сва врата Јерусалима. 20 Реци им: ’Чујте реч Господњу, о, цареви Јудини и сва Јудо и сви становници Јерусалима који улазите кроз ова врата! 21 Овако каже Господ: чувајте животе своје па не носите робу у суботу и не уносите је на јерусалимска врата. 22 Ни из својих кућа не износите робу у суботу и не радите никаквог посла. Посветите суботу као што сам заповедио вашим прецима. 23 Али они нису послушали и нису пригнули своје ухо. Тврдоглави су постали, нису слушали и нису прихватили карање. 24 Али, будете ли ме пажљиво слушали – говори Господ – и суботом не будете носили робу кроз градска врата, већ посветите суботу и не радите никакав посао: 25 тада ће на градска врата улазити цареви и кнезови, који седе на престолу Давидовом, на бојним колима и на коњима – они, њихови главари, сви Јудејци и сви становници Јерусалима. А град ће овај остати довека. 26 И доћи ће из Јудиних градова, сви што су око Јерусалима, из Венијаминове земље, из равнице, са брда и из Негева они што доносе свеспалнице, жртве, житне жртве и тамјан, и они што доносе захвалнице у Дом Господњи. 27 Али ако ме не послушате – да посветите суботу, да не носите робу и пролазите кроз јерусалимска врата у суботу – запалићу ватру на његовим вратима да прогута дворове Јерусалима, и неће се угасити.’“

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.