Chronological
4 „Ако се вратиш, о, Израиљу
– говори Господ – мени се врати;
и ако склониш своје гадости од мене
нећеш лутати.
2 Заклињаћеш се:
’Тако ми живог Господа!’
у истини, у правди и у праведности.
И благословиће се њиме народи[a]
и њиме ће се хвалити.“
3 Говори Господ Јудејцима и Јерусалиму:
„Узорите своје неузорано тло
и не сејте у трње!
4 Обрежите се Господу
и уклоните обреске са својих срца –
о, Јудејци и становници Јерусалима –
да се не би као ватра обрушио мој гнев
и распламтео се, а никог нема да гаси због зала ваших дела.
Пропаст са севера
5 Објавите у Јуди и у Јерусалиму, најавите и реците:
’Затрубите у трубу по земљи!’
Испуните је повицима и реците:
’Окупимо се!
Хајдемо у утврђене градове!’
6 Подигните заставу према Сиону.
Бежите и не стајте!
Јер ја са севера доносим пропаст
и велико разарање.“
7 Подигао се лав из свог шипражја,
затирач народа је кренуо
и изашао из свог места,
да ти земљу претвори у пустош.
А твоји градови ће пасти у руине
без становника.
8 Зато опашите кострет,
жалите и кукајте,
јер се од нас није окренуо
пламен Господњег гнева.
9 „И тог ће дана – говори Господ –
да нестане срчаности у цару и у главарима.
Свештеници ће се ужаснути,
а пророци пренеразити.“
10 А ја сам рекао: „Јао, Господе Боже, заиста си сасвим заварао овај народ и Јерусалим говорећи: ’Мир вам припада’, а ево мач је дошао до грла.“
11 У то ће се време рећи овом народу и Јерусалиму: „Зажарени пустињски ветар са оголелих висова дуваће на ћерку мог народа, али не да развеје и очисти. 12 Ветар прејак за све то долази за мене, па ћу сада и ја да им објавим судове.“
13 Види! Као облаци он се ваља,
као олуја су бојна кола његова
и коњи су му од орлова бржи.
Тешко нама! Пропадосмо!
14 Опери од зла своје срце – о, Јерусалиме – да би био спасен.
Докле ће у теби да остају мисли твојих злодела?
15 Јер глас објављује из Дана,
најављује невољу из горја Јефремових.
16 „Обзнаните народима.
Ево, најавите Јерусалиму:
’Војници опсадници долазе из далеке земље,
да буче покличима против Јудиних градова.
17 Као стражари на пољу га нападају, опседају га
јер се против мене побунио
– говори Господ.
18 Твоји путеви и твоја дела
су ти донели ово.
Ово је твоја злоба –
горко је
и до срца ти је проникло.’“
19 Моја утроба! Моја утроба!
Превијам се јер ми срце уздише.
А моје срце неће да ћути
јер је звук трубе који си чула, душо моја,
бојни поклич.
20 Јављају о разарању за разарањем,
јер су сву земљу опустошили.
Напречац су опустошили моје шаторе
и за час моје завесе.
21 Докле ћу да гледам заставу
и да слушам звук трубе?
22 „Баш је луд мој народ јер ме не познаје.
Они су будаласта, неуразумљена деца.
Вешти су да чине зло
а не знају да чине добро.“
23 Кад сам погледао по земљи –
пустош и празнина.
И на небо –
остало без свога светла.
24 Погледао сам брда – а она се тресу;
и све узвишице – и оне се љуљају.
25 Погледао сам – а оно нема ни човека,
и све су небеске птице одлетеле.
26 Погледао сам – плодна долина је била као пустиња;
и сви њени градови су били оборени пред Господом
и пред пламеном његовог гнева.
27 Јер говори Господ:
„Пустош ће бити по свој земљи,
али нећу да је сасвим уништим.
28 Због овога ће земља да тугује
и небо ће горе да поцрни.
Рекао сам, одлучио сам и нећу се покајати.
Не повлачим се од тога.“
29 Од поклича коњаника и стрелаца
бежи сав град.
Људи се завлаче у честаре
и веру се по кршевима.
Сваки град је напуштен
и у њима нико не пребива.
30 А ти – о, похарана – шта ти радиш?
Макар се и облачиш у скерлет,
китиш се златним накитом
и бојама бојиш своје очи –
узалуд се улепшаваш.
Презрели су те твоји љубавници
и траже ти главу.
31 Чујем: звучи као жена у боловима,
као врисак првороткиње глас је ћерке сионске.
Она сопће и шири руке:
„Тешко мени јер сам изнурена,
и мој је живот у рукама убица!“
Нико није праведан
5 „Протрчите по трговима Јерусалима.
Гледајте, посматрајте,
тражите по улицама:
да ли ћете пронаћи човека,
иједног који поступа по правди и који тежи верности,
па да опростим граду.
2 ’Тако ми живог Господа!’, ако тако и говори народ,
заправо се лажно заклињу.“
3 О, Господе, не траже ли твоје очи верност?
Ти си их ударао, али нису попустили;
докрајчио си их, али су одбили да прихвате карање.
Окаменили су своје образе да су тврђи него стена
и одбијају да се врате.
4 Ја сам рекао: „Баш су сиромаси,
и баш су лудо поступили
јер не познају Господњи пут
и прописе Бога свога.
5 И себи сам рекао да ћу ићи великашима,
па ћу њима да говорим,
јер они познају Господњи пут и прописе Бога свога.“
Али су и они сложно скршили јарам
и изломили окове.
6 Зато ће их напасти шумски лав,
пустињски вук ће их опустошити
и рис ће вребати код њихових градова.
И свако ко изађе од њих биће растргнут у комаде,
јер су многи њихови преступи
и бројна су њихова отпадништва.
7 „И како ћу све то да ти опростим?
Твоја су ме деца оставила
и заклела се лажним боговима.
Ја сам их наситио,
а они су учинили прељубу
и журили у кућу блуднице.
8 Они су као угојени, једри ждрепци,
па сваки рже за женом свог ближњег.
9 Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?
10 Идите међу редове његове лозе и искидајте их,
али не чините потпуно уништење.
Одстраните посечене лозице
јер не припадају Господу.
11 Јер су ме сасвим изневерили
дом Израиљев и дом Јудин
– говори Господ.“
12 Лагали су о Господу
јер су рекли: „Није он такав!
Неће нас да задесе ни зло ни мач,
а ни глади нећемо видети!
13 Пророци су постали попут ветра
јер реч није у њима,
па нека им тако и буде учињено.“
14 Зато говори Господ Бог над војскама:
„Зато што су тако изјавили,
ево, моје ћу речи у твојим устима да претворим у ватру,
а овај народ у дрва, па ће их прогутати.
15 Ево, доводим на тебе народ издалека,
доме Израиљев – говори Господ.
То је крепак народ, древни народ,
народ чији језик не разумеш шта год да говоре.
16 Тоболац им је попут гроба отворен
и сви су ратници.
17 Прогутаће ти и летину и храну.
Прогутаће ти синове и ћерке.
Прогутаће ти стада и крда.
Прогутаће ти вино и смокве.
Разориће ти мачем утврђене градове
у које си се уздао.
18 Али тих дана – говори Господ – нећу те сасвим сатрти. 19 Јер тада ћете упитати: ’Зашто нам чини све то Господ, наш Бог?’ А ти ћеш им одговорити: ’Као што сте напустили мене и служили туђим боговима у својој земљи, тако ћете сада да служите туђинцима у земљи која није ваша.’
20 Најавите ово у дому Јаковљевом
и објавите у Јуди. Реците:
21 ’Чујте сад ово, луди и неразумни народе,
који има очи, а не види
и који има уши, а не чује!
22 Зар се мене не бојите? – говори Господ.
Не дрхтите ли од мене
који сам вечном уредбом поставио песак за границу мору,
и оно га не прелази?
Ако се и усталаса,
оно се не излива;
таласи му хуче,
али се не преливају.’
23 Али овај народ има срце пркосно и одметничко,
скренули су и удаљили се.
24 Нису рекли од срца:
’Сад се бојмо Господа, нашег Бога
који нам даје рану и позну кишу на време,
који нам чува седмице одређене за жетву.’
25 Ваше су кривице све ово ускратиле
и ваши су греси задржали ово добро.
26 Јер се у мом народу налазе зликовци
што вребају као птичари из заседе,
што постављају замке да хватају људе.
27 И као што је кавез пун птица,
тако су њихове куће пуне преваре.
Зато су постали силни и награбили су блага.
28 Угојени су и углађени.
Они претерују у злу, не маре за право сиротиње,
напредују, не суде за право сиромаха.
29 Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?
30 Грозота и страхота
се догађају по земљи.
31 Пророци пророкују лаж
и свештеници владају по своме,
а мој народ све то воли!
Али шта ћете на крају да радите?!
Јерусалим под опсадом
6 Бежи и склањај се из Јерусалима,
народе Венијаминов!
У Текуји затруби у трубу,
а у Вет-Керему ватром дајте знак,
јер се са севера надвија пропаст
и велико разарање.
2 Разорићу лепушкасту и размажену ћерку сионску!
3 Њој долазе пастири са својим стадима,
око ње подижу шаторе
и сваки ће да пасе по свом делу.“
4 „Позивајте на бој против ње!
Устанимо и кренимо на њих усред бела дана.
Јао нама! Дан измаче
и вечерње сенке су се издужиле.
5 Устанимо и кренимо
да јој по ноћи разоримо дворове!“
6 Јер говори Господ над војскама:
„Сеците стабла
и наспите бедем против Јерусалима.
Град ће тај да одговара
због тлачења што је свуд по њему.
7 Као што бунар чува хладну воду
тако и он чува зло своје.
Насиље и пустош се чују у њему,
а преда мном стално болест су и ране.
8 Поучи се, Јерусалиме,
да се не би од тебе одвојила моја душа,
да те не бих претворио у опустошену земљу
у којој нико не борави.“
9 Говори Господ над војскама:
„Темељно ће као лозу попабирчити
остатак Израиљев.
Врати своју руку
као берач грожђа над младицу.“
10 Коме да говорим, да упозоравам,
а да чују?
Ево, необрезано им је ухо
и не могу да са пажњом чују.
Ево, Господња се реч за њих претворила у ругло
и у њој не уживају.
11 Пун сам гнева Господњег,
изнурило ме је да га задржавам.
„Излиј га по деци на улици
и на скуп младића.
И мужа и жену ће захватити,
и старе и времените.
12 Њихове ће се куће предати другима,
баш као и поља и жене,
јер ја ћу подићи своју руку
на становнике земље
– говори Господ.
13 Баш сви, од малог па до великог међу њима
грабе непоштени добитак.
Од пророка па до свештеника,
баш сви варају.
14 Они мом народу
олако лече прелом причајући:
’Мир! Мир!’
А нема мира.
15 Јесу ли се застидели зато што су учинили гадост?
Баш се нимало нису застидели
и не знају за стид.
Зато ће пасти међу оне што падају
и у часу када их казним биће саплетени
– говори Господ.“
16 Овако каже Господ:
„Станите на путеве, гледајте
и питајте за стазе од давнина.
Па који је пут добар, идите њиме,
и нађите спокој својим душама.
Али они рекоше: ’Нећемо да идемо!’
17 Стражаре сам поставио над вама:
’Пазите на звук трубе!’
Али су ми они рекли: ’Нећемо да пазимо!’
18 Зато слушајте, народи,
и познај, заједницо, шта је с њима:
19 Послушај земљо!
Ево доносим пропаст на овај народ,
плод самих њихових сплетки.
Јер за моје речи нису марили
и мој су Закон презрели.
20 Шта ће мени тамјан што долази из Саве
и цимет из далеке земље?
Не прихватам ваше свеспалнице.
И у осталим жртвама не уживам.“
21 И зато каже Господ:
„Ево, даћу овом народу камење спотицања,
па ће се спотицати о њих.
Настрадаће и очеви и синови, сусед и његов пријатељ.“
22 Ево како говори Господ:
„Гле, народ долази
из северне земље!
Велики ће народ бити подигнут
из најдаљих земљиних крајева.
23 Они држе лук и копље.
Окрутни су и немилосрдни,
а глас им хучи као море.
Јашу коње спремни као ратник
против тебе, ћерко сионска.“
24 Чули смо о њима глас
и руке су нам клонуле,
обузели су нас зебња
и бол као породиљу.
25 Не излази у поље
и не иди путем,
јер је ужас одасвуд
и мач непријатељев.
26 Ћерко мог народа, опаши кострет
и ваљај се у пепелу.
Жали као за јединцем, горко плачи
јер ће ненадано доћи на нас затирач.
27 „Поставио сам те као испитивача метала међу мој народ,
као утврђење, да испиташ
и опробаш њихов пут.
28 Сви су они најгори одметници,
иду па клевећу.
Они су од бронзе и гвожђа,
сви су затирачи.
29 Мехови се запалише од врелине
и ватра је спалила олово.
Залуд неко претапа и кали,
јер зликовце не може да одвоји.
30 ’Сребро одбачено’, зваће се,
јер их је Господ одбацио.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.