Chronological
Порука Египту
46 Реч Господња која је дошла пророку Јеремији за народе:
2 За Египат, за војску цара Египта, фараона Нехаона, што је на реци Еуфрат у Харкемису и коју је поразио Навуходоносор, цар Вавилона. А то је било четврте године Јосијиног сина Јоакима, цара Јуде.
3 „Поређајте штитове и мале и велике!
Спремите се за битку!
4 Упрегните коње!
Узјашите коњаници!
Заузмите положај са кацигама!
Углачајте копља
и оклопе на себе!
5 Је л’ ја то видим да су престрављени
и да су потиснути уназад?
Њихови су ратници разбијени,
повлаче се, беже и не враћају се.
Ужас одасвуд
– говори Господ.
6 Не дај брзом да побегне,
ни ратнику да се спасе.
На северу, поред реке Еуфрат,
ће се спотакнути и пасти.
7 Ко је тај што попут Нила плави
и водом својом надолази као река?
8 Египат плави попут Нила
и као река водом надолази.
И још каже: ’Надоћи ћу, преплавићу земљу,
разорићу град и све који у њему живе.’
9 Пропните се, коњи!
Јуришајте, бојна кола!
Ратници нека искораче: и Куши и Фути са штитовима
и Лудеји с луковима.
10 То је дан који припада Господу, Богу над војскама,
дан освете, да се освети својим душманима.
Мач ће их прождирати док се не засити,
напиће се њихове крви,
јер ће жртва за Господа, Бога над војскама,
бити у северној земљи крај реке Еуфрат.
11 Попни се у Галад и купи мелем,
о, девице, ћерко египатска!
Узалуд су ти мелеми бројни,
јер за тебе нема излечења.
12 Народи су чули за твоју срамоту
и твога се плача испунила земља,
јер се ратник о ратника спотиче
и обојица падају.“
13 Реч коју је Господ објавио пророку Јеремији о походу Навуходоносора, цара Вавилона, и о нападу на Египат:
14 „Најави у Египту, прогласи у Мигдолу,
у Нофу и Тафнесу прогласи.
Реци: ’Постави се и спреми се
јер мач прождире унаоколо!’
15 Зашто су полегли твоји ратници?
Нису се одржали јер их је Господ гурнуо.
16 Многе је спотакнуо
и они падају један на другога,
па говоре: ’Устанимо и вратимо се
нашем народу и у свој родни крај
пред мачем тлачитељевим.’
17 И народ ће тамо назвати фараона,
цара Египта: ’Галамџија
коме је прошло време!’
18 Живота ми мога – говори цар,
Господ над војскама му је име –
доћи ће као Тавор међу планинама
и као Кармил поред мора.
19 Спремај себи пртљаг за изгнанство,
становнице, ћерко египатска.
Јер ће Ноф постати руина,
опустеће од становника.
20 Египат је прелепа јуница,
а обади са севера долазе и долазе.
21 Плаћеници су његови усред њега
као товна телад.
Окренуће се и побећи ће заједно,
неће остати на положајима.
Јер стиже на њих дан њихове пропасти,
време њихове казне.
22 Он сикће као змија
што је одмигољила
јер они долазе у снази,
долазе на њега са секирама као дрвосече.
23 Посећи ће му шуму
– говори Господ –
ако је и непрегледна.
Више их је него скакаваца
што им нема броја.
24 Биће осрамоћена ћерка Египта
и предана у руке народа са севера.“
25 Овако каже Господ над војскама, Бог Израиља: „Ево, ја ћу да казним Амона у Нои, фараона, Египат и његове богове, његове цареве и фараона и оне што се у њега поуздају. 26 Даћу их у руке оних који им раде о глави, у руке Навуходоносора, цара Вавилона, и у руке његових слугу. А након тога ће га населити као у старим временима – говори Господ.
27 А ти се не плаши, слуго мој Јакове!
Не страхуј, Израиљу,
јер те ја спасавам издалека;
из земље њиховог изгнанства враћам твоје потомке.
И Јаков ће се вратити, биће спокојан
и сигуран јер га нико неће плашити.
28 Не плаши се, слуго мој Јакове
– говори Господ – јер сам ја с тобом.
Ја ћу да истребим све народе
где сам те расејао,
али тебе нећу да истребим.
Тебе ћу праведно да покарам
и нећу те оставити некажњеног.“
Порука Филистејцима
47 Реч Господња која је дошла пророку Јеремији за Филистејце, пре него је фараон ударио на Газу:
2 Овако каже Господ:
„Ево, дижу се воде са севера,
постају бујични потоци и плаве земљу
и све што је у њој,
град и оне што живе у њему.
И свако ће да завапи,
закукаће сваки становник земље.
3 Од топота копита њихових ждребаца,
од вреве њихових кола
и праска точкова њихових
ни очеви се, немоћни од страха
неће вратити по своју децу;
4 због дана што долази
да сатре све Филистејце,
да истреби Тиру и Сидону
све преживеле помоћнике.
Јер Господ ће да похара Филистејце,
остатак острва Кафтор[a].
5 Оћелавиће Газа!
Опустошиће Аскалон!
О, остаче њихове долине,
докле ћеш себе парати?
6 ’Јао, мачу Господњи,
колико се још примирити нећеш?!
Прибери се, у корице усучи се
и остани миран.’
7 Како да се примири
када му је Господ заповедио?
За Аскалон и за обалу морску,
тамо га је он одредио.“
Порука Моаву
48 Овако каже Моаву, Господ над војскама, Бог Израиља:
„Јао Нававу, јер ће се опустошити!
Киријатајим ће се посрамити и поробити;
посрамиће се утврђење и развалити.
2 Неће се више Моав дичити
јер му зло спремају у Есевону:
’Хајде да га истребимо као народ.’
А и ти, Мадмане, ћеш ућутати,
јер мач на тебе креће.
3 Чује се врисак из Оронајима.
Пустошење, разарање велико!
4 Моав је сломљен
и чује се плач његове нејачи.
5 На успону луитском
пењаће се непрестано плачући,
и слушаће вапај разарања
на падини Оронајима.
6 Бежите! Животе спасавајте
и будите ко грм смреке у пустињи.
7 Зато што се поуздајеш у своја дела
и у благо своје, и ти ћеш бити поробљен.
И Хамос[b] ће отићи у ропство,
његови свештеници и његови главари заједно.
8 Затирач ће проћи од града до града
и ниједан неће измаћи.
Пропашће долина
и висораван ће бити уништена
како је казао Господ.
9 Дајте крила Моаву да полети,
да оде из својих градова
што ће постати рушевине
без становника у њима.
10 Проклет свако ко немарно ради Господњи посао!
Проклет онај што од крви мач свој устеже!
11 Спокојан и сигуран је био Моав
од своје младости,
као талог непретакан из бурета у буре.
У изгнанство није ишао,
укус и мирис му се нису мењали.
12 Зато, ево долазе дани
– говори Господ –
када ћу им послати претакаче
да их преточе у своју бурад,
а да испразне њихове крчаге
и скрше их.
13 Осрамотиће се Моавци због Хамоса
као што се због Ветиља,
своје узданице, осрамотио дом Израиљев.
14 Како можеш да говориш: ’Ратници смо,
битке смо јунаци!’?
15 Моав је похаран, градови му освојени,
а најбољи младићи његови сишли су на клање
– говори цар, Господ над војскама му је име.
16 Близу је, долази пропаст Моава.
Жури, не застаје његово зло.
17 Жалите га, сви ви око њега,
сви што знате за његово име.
Па кажите: ’Жезло моћи, жезло славоносно –
како га сломише!’
18 Спусти се из части своје,
на тло седи исушено, становнице,
ћерко девонска.
Онај што је похарао Моав
успиње се к теби
да и твоја утврђења скрши.
19 На пут стани и посматрај, становнице,
ћерко Ароира.
Човека што бежи и жену избеглу ти упитај:
’Шта се догодило?’
20 Моав је осрамоћен јер је срушен.
Вапите, плачите
и објавите у Арнону
да је Моав похаран.
21 Суд долази на висораван,
на Олон, на Јасу и Мифат;
22 на Девон, на Навав и Вет-Девлатаим;
23 на Киријатајим, на Вет-Гамул и на Вет-Меон;
24 на Кериот и на Восору,
на све градове моавске земље који су далеко и који су близу.
25 Сломљена је Моавова сила,
поломљена рука је његова
– говори Господ.“
26 Опијте га,
јер је себе над Господом уздигао.
Али ваљаће се Моав у избљувку своме
и постаће прича другима за подсмех.
27 Није ли и теби Израиљ био прича за подсмех,
као лопов ухваћени,
па вртиш главом
кад о њему причаш?
28 Напустите градове и живите у врлетима,
становници Моава.
Постаните као голуб што се гнезди
у високој раселини.
29 За Моавов смо понос чули,
за понос велики, за његову охолост,
за његову осорност и хвалисање,
и за гордост његовог срца.
30 „Знам ја – говори Господ –
обест његову.
Лажно је његово хвалисање
и лажима ништа неће да постигне.
31 Кукам зато за Моавом,
плачем за свима њима, Моавцима.
Јечим за људима у Кир-Ересу.
32 Плакаћу за тобом више, лозо сивамска,
него што сам плакао за Јазиром.
Младице твоје су биле пружене до мора,
све до мора јазирског.
А сада се на твоје, тек пристигло летње воће,
и на бербу твоју, устремио затирач.
33 Нестали су радост и весеље
из воћњака и из земље моавске.
Учинио сам да нестане вина из каца,
да газилац не гази грожђе у каци радујући се.
Биће вриске,
али не од радости.
34 Од Есевона до Елеалије и Јасе
се чује нарицање,
вичу од Соара до Оронајима и Еглат-Селисија
јер су се исушиле воде нимримске.
35 Истребићу у Моаву
– говори Господ –
оног што жртвује по узвишицама
и оног који ка̂ди својим боговима.
36 За Моавом као фрула јеца срце моје.
За људима Кир-Ереса као фрула јеца срце моје,
зато што је настрадало оно што су стекли.
37 Све су главе оголеле
и све браде обријане.
Све су руке избраздане,
а кострет је на бедрима.
38 На свим крововима Моава
и на његовим трговима
само жалопојке,
јер сам скршио Моав
као крчаг који нико неће
– говори Господ.“
39 Жалиће: „О, како је скршен!
Како је Моав окренуо главу јер је посрамљен.
Постао је Моав прича за подсмех
и ужасавање свим местима унаоколо.“
40 Јер овако каже Господ:
„Ево, као орао се обрушава
и крила своја шири над Моавом.
41 Кериот је освојен,
утврђења опкољена,
а срце ће моавских ратника
онога дана бити као срце породиље.
42 Моав ће истребљен бити као народ,
јер је себе над Господом уздигао.
43 Чекају те страхота,
јама и замка, становниче Моава!
– говори Господ.
44 Ко утекне од страхоте,
у јаму ће пасти;
ко се из јаме извуче,
у замку ће се ухватити!
Јер ја сам тај што на Моав доносим
годину њихове казне
– говори Господ.
45 У сенци су Есевона
застали бегунци онемоћали,
јер је пожар кренуо од Есевона
и пламен из самога Сихона,
да прогута чело Моавово
и теме бунтовницима.
46 Јао теби, Моаве!
Пропашће Хамосов народ!
Синове ће твоје одвести у ропство
и твоје ћерке у изгнанство.
47 Али вратићу изгнанике моавске
у последњим данима
– говори Господ.“
Довде је суд над Моавом.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.