Chronological
Порука Амону
49 За Амонце овако каже Господ:
„Зар Израиљ нема децу?
Зар Израиљ нема наследника?
Зашто је онда Малхом[a] заузео Гад
и његов народ пребива у тамошњим градовима?
2 Зато, ево, долазе дани
– говори Господ –
узвикнућу Рави
синова Амонових бојни поклич.
Постаће пуста рушевина,
насеља ће јој ватром спалити,
а Израиљ ће да заузме
оно што су њему заузели
– овако каже Господ.
3 Закукај, Есевоне, јер је Гај опустошен;
запомажите, насеља Равина,
опашите кострет, жалите,
тумарајте међу зидинама,
јер ће Малхом у изгнанство.
Отићи ће заједно са својим свештеницима
и својим главарима.
4 Зашто се хвалиш долинама?
Долине су твоје потопљене,
о, ћерко одметничка,
што се хвалиш својим благом:
’Ко ће да удари на мене?’
5 Ево, на тебе пуштам страхоту
од свих око тебе
– говори Господ Бог над војскама –
на све стране све ће протерати,
а бегунце неће имати ко да окупи.
6 Али после овога ћу вратити изгнане синове Амонове
– говори Господ.“
Порука Едому
7 За Едомце овако каже Господ над војскама:
„Зар нема више мудрости у Теману?
Зар је ишчезао савет мудраца
и зар су покварили њихову мудрост?
8 Бежите! Окрените се,
у дубине настаните, становници Дедана.
Пропаст на Исава доносим,
време када ћу га казнити.
9 И берачи грожђа да ти дођу,
пабирке зар не би оставили?
Да лопови харају те ноћу,
зар понели не би колико им треба?
10 Али ја ћу да оголим Исава,
да откријем скривена му места,
а он себе да сакрије неће моћи.
Уништићу му потомство, браћу, суседе
и више га неће бити.
11 Остави своју сирочад и ја ћу их сачувати живе;
удовице твоје нека се у мене поуздају.“
12 Јер овако каже Господ: „Ево, из чаше ће зацело пити и они којима није суђено да пију, па зашто би сасвим казне ти поштеђен био? Бићеш кажњен и зацело ћеш и ти пити. 13 Јер собом се заклињем – говори Господ – рушевина и ругло, пустош и клетва постаће Восора; и сви њени градови ће постати руине довека.“
14 Од Господа сам чуо вести
и гласник је послан међу народе:
„Окупите се! Ударите на њега!
Устаните у бој!“
15 „Јер, ево, учинио сам те незнатним међу народима
и презреним међу људима.
16 Страховитост те је твоја обманула
и охолост твога срца,
ти што живиш у раселини стене,
становниче горских висина.
Све и да као орао своје гнездо у висине свијеш,
стровалићу те ја и оданде
– говори Господ.
17 Едом ће постати пустош,
и свако ко поред њега прође ужаснут ће бити,
и звиждаће због свих рана његових.
18 Као кад су опустошени Содома и Гомора
и околни градови –
каже Господ –
тамо нико пребивати неће,
неће бити потомака људи.
19 Гле, као лав што скаче из јорданског честара
на пашњак плодан,
ја ћу Едом потерати одатле у трену.
И ко год да је изабрани, ту ћу га ставити.
Јер, ко је као ја и ко ће против мене?
Ко је тај пастир који ће изаћи пред мене?“
20 Зато чујте намере Господње што их је за Едом намерио,
и његове науме што је за Теманце наумио:
стварно ће одвући најмлађе из стада,
опустошиће стварно због њих пашњак њихов.
21 А од праска пада њиховога потрешће се земља;
вапај њиховога гласа ће се чути до Црвеног мора.
22 Гле, као орао се диже и обрушава се,
крила своја шири над Восором!
А срце ће едомских ратника
онога дана бити као срце породиље.
Порука Дамаску
23 О Дамаску:
„Осрамотиће се и Амат и Арфад
због гласова лоших што су чули.
Истопи их стрепња;
на мору је лоше, нема му спокоја!
24 Клонуло је срце у Дамаску.
Окренуо се да бежи.
Ужас га је обузео,
немир и болови су га спопали
као породиљу.
25 Како то да није напуштен град славе,
град радости моје?!
26 Зато ће да попадају његови младићи по његовим трговима;
настрадаће тога дана сви људи ратници
– говори Господ над војскама.
27 Ја ћу ватром да запалим зидине Дамаска
и она ће да сагори Вен-Ададове дворове.“
Порука Кедру и Асору
28 О Кедру и о царствима Асора које је освојио Навуходоносор, цар Вавилона:
„Овако каже Господ:
Устаните и идите у Кедар
и сатрите источне народе!
29 Узеће и њихове шаторе и њихова стада,
њихове шаторске засторе и све њихове ствари;
њихове ће камиле узети за себе
и викаће на њих:
’Ужас одасвуд!’
30 Бежите, утеците одмах,
у дубине се настаните, становници Асора
– говори Господ –
јер је за вас осмислио науме,
намерио се на вас Навуходоносор, цар Вавилона.
31 Устаните! Идите кротком народу
што спокојно живи
– говори Господ –
без врата и без крила на њима,
и живе сами.
32 Њихове ће камиле постати плен,
а обиље њихове стоке грабеж;
и ја ћу их развејати сваким ветром, те што избријавају зулуфе;
са свих страна ћу донети пропаст њихову на њих
– говори Господ.
33 Асор ће постати јазбина шакала,
пустош довека.
Тамо нико пребивати неће,
потомака људи неће бити.“
Порука Еламу
34 Реч Господња која је дошла пророку Јеремији за Елам, на почетку владавине Седекије, цара Јуде:
35 Овако каже Господ над војскама:
„Ево, ломим лук Еламов,
њихову највећу снагу.
36 На Елам доводим четири ветра,
са четири стране небеске.
Развејаћу их свим овим ветровима
и неће бити народа
у који неће отићи развејани из Елама.
37 Поразићу Елам пред њиховим непријатељима
и пред онима што им раде о глави.
Пропаст доносим на њих,
жар свог гнева
– говори Господ –
послаћу за њима мач
све док их не истребим.
38 Престо свој у Еламу поставићу,
цара тамошњег и главаре истребићу
– говори Господ.
39 Али вратићу изгнанике еламске
у последњим данима
– говори Господ.“
Порука Вавилону
50 Реч коју је руком пророка Јеремије Господ објавио о Вавилону и о земљи халдејској:
2 „Објавите међу народима и прогласите;
подигните заставу,
прогласите и не сакривајте.
Реците: ’Освојен је Вавилон,
осрамоћен је Вил
и Меродах[b] је скршен.
Осрамоћени су њихови идоли
и сломљени њихове одурни ликови.’
3 Јер против њега долази народ са севера
који ће му опустошити земљу.
Тамо неће бити потомака људи, а ни стоке,
јер ће побећи и отићи.
4 У тим данима и у то време
– говори Господ –
доћи ће заједно Израиљци и Јудејци.
Ићи ће плачући и Господа, Бога свога тражиће.
5 Питаће за пут за Сион, лице своје ће к њему окренути:
Прионимо уз Господа
и вечни савез који се неће заборавити.
6 Мој је народ сад постао стадо изгубљено,
на грех су их заводили њихови пастири.
Заводили су га по горама,
ишли од брда до брда.
Заборавили су своје почивалиште.
7 Прождире их свако ко их нађе,
а њихови душмани говоре: ’Ми за ово нисмо криви!
Они су згрешили Господу, пребивалишту правде;
Господу, нади њихових отаца.’
8 Бежите из Вавилона
и из земље халдејске!
Изађите и будите као јарац предводник.
9 Ево, ја подижем и доводим на Вавилон
збор народа великих из северне земље.
Постројиће се према њему
и оданде га заробити.
Стреле су им као у ратника што децу одводи
и који се не враћа без плена.
10 Халдеја ће плен постати,
а они што је плене чиниће то колико им је по вољи
– говори Господ.
11 Јер ви сте се радовали, ви сте и ликовали
док сте пленили моје наследство.
Ритали сте се ко јуница по пропланку,
њиштали сте ко обесни коњи.
12 Ваша је мајка јако посрамљена,
зацрвенела се она што вас роди.
Ево, последња међу народима
је као дивљина, пустош и пустара.
13 Због гнева Господњег тамо се не живи,
сва ће бити опустошена.
И свако ко поред Вавилона прође ужаснут ће бити
и звиждаће због свих рана његових.
14 Постројте се на Вавилон свуд унаоколо!
Гађајте га, чето с луковима,
не штедите стреле јер је Господу згрешио!
15 Покличем сад против њега свуд унаоколо!
Руке диже, куле му падају,
строваљене зидине његове
јер ово је Господња освета.
Осветите се:
као што је он чинио, тако њему учините.
16 Истребите сејача из Вавилона
и онога што о жетви замахује српом.
Нека се од мача тлачитељског
свако у свој народ врати,
нека свако својој земљи бежи.
17 Израиљ је овца отерана
коју су лавови потерали.
Први лав, цар асирски,
га је прождерао;
а овај задњи, Навуходоносор,
цар Вавилона, му је кости оглодао.“
18 Зато овако каже Господ над војскама, Бог Израиља:
„Ево, казнићу цара Вавилона у његовој земљи
као што сам казнио цара Асирије.
19 Вратићу Израиљ на његову пашу,
да пасе по Кармилу, по Васану,
по Јефремовом горју и по Галаду
док му се душа не напасе.
20 У тим данима и у то време
– говори Господ –
неће бити кривице на Израиљу
која се тражи,
и неће бити греха на Јуди
који се тражи;
јер ја опраштам онима који су остатак.
21 На мератајимску земљу[c] изађи
и на становнике Фекода.
Побиј их, изручи за њима све клетом уништењу
– говори Господ –
и учини све како сам ти заповедио.
22 Бојни поклич и разарање велико
су по земљи!
23 Како је пресечен и сломљен
маљ читаве земље!
Како је Вавилон постао ругло
међу народима!
24 Замку сам ти поставио
и ти си се ухватио, Вавилоне.
Ти и не знаш да си разоткривен
и ухваћен јер си против Господа заратио.“
25 Господ је отворио своју оружарницу
и изнео оружје своје јарости,
јер то у халдејској земљи
је подухват Господа, Бога над војскама.
26 На њу дођите са свих крајева,
отворите њене житнице
и згрните је на гомиле!
Изручите је клетом уништењу
да јој нико не преживи!
27 Покољите све њене насилнике као бикове,
на клање их поведите!
Јао њима, јер стиже њихов дан,
време њихове казне!
28 Глас бегунаца и избеглих из вавилонске земље
јавља по Сиону
о освети Господа, нашег Бога,
о освети за његов Дом.
29 „Окупи стрелце на Вавилон,
утабори чету с луковима
против њих свуда унаоколо.
Нека нико не побегне.
Узврати му по делима његовим,
према свему што је учинио ти му учини,
јер се понео дрско против Господа,
против Свеца Израиљева.
30 Зато ће да попадају његови младићи по његовим трговима;
настрадаће тога дана сви људи ратници
– говори Господ.
31 Ево, долазим на тебе, о, дрзниче
– говори Господ Бог над војскама –
јер је дошао твој дан
и време да те казним!
32 Посрнуће дрзник, пашће,
а нико га подигнути неће.
Запалићу ватру у његовим градовима
да прогута све унаоколо.“
33 Овако каже Господ над војскама:
„Потлачени су заједно народ Израиља
и народ Јуде.
Сви њихови тлачитељи су их зграбили,
одбијају да их ослободе.
34 Али је јак њихов Откупитељ!
’Господ над војскама’ му је име.
Он ће их бранити у њиховој парници
да земљи да спокој,
а неспокој свим становницима Вавилона.
35 Мач на Халдејце
– говори Господ –
и на све становнике Вавилона,
на његове главаре и мудраце његове!
36 Мач на лажне пророке –
нека буду будале.
Мачем на њихове ратнике –
нека се ужасну.
37 Мач на њихове коње, на њихова кола
и на све који су међу њима, а мешаног су порекла.
Постаће као жене!
Мач на њихове ризнице –
нека буду оплењене.
38 Суша водама његовим!
Нека пресуше,
јер је то земља идола
од чијег ужаса лудо раде.
39 Зато ће у њему боравити звери пустињске са хијенама,
и нојеви ће се настанити.
Он довека неће бити насељен,
од колена до колена биће ненастањен.
40 Као кад је Бог опустошио Содому и Гомору
и околне градове
– говори Господ –
тамо нико пребивати неће,
неће бити потомака људи.
41 Гле, народ долази са севера!
Велики народ и цареви многи
биће подигнути из најдаљих земљиних крајева.
42 Они држе лук и копље.
Окрутни су и немилосрдни,
а глас им хучи као море.
Јашу коње спремни као ратник
против тебе, ћерко вавилонска.
43 Чуо је о њима глас цар Вавилона
и руке су му клонуле,
обузели су га зебња
и бол као породиљу.
44 Гле, као лав што скаче из јорданског честара
на пашњак плодан,
ја ћу их потерати одатле у трену.
И ко год да је изабрани, ту ћу га ставити.
Јер, ко је као ја и ко ће против мене?
Ко је тај пастир који ће изаћи пред мене?“
45 Зато чујте намере Господње што их је за Вавилон намерио,
и његове науме што је за земљу халдејску наумио:
стварно ће одвући најмлађе из стада,
опустошиће стварно због њих пашњак њихов.
46 Од повика „Освојен је Вавилон“ потрешће се земља
и вапај ће се чути међу народима.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.