Book of Common Prayer

³ У Господа се уздај и чини добро,
    пребивај на земљи и верношћу напасај се.
⁴ Радуј се у Господу
    и даће ти по жељама срца твога.

⁵ Господу препусти пут свој,
    поуздај се у њега и он ће учинити:
⁶ праведност ће твоју попут светла да изведе,
    и правду твоју попут поднева.

⁷ Умири се пред Господом,
    ишчекуј га са стрпљењем;
не жести се на онога што му добро иде на његовом путу,
    на човека који сплиће сплетке.

⁸ Од јарости суздржи се
    и гнева се окани;
не жести се,
    то само зло доноси.
⁹ Јер, зликовце ће истребити,
    а земљу ће наследити они што Господа очекују.

¹⁰ Још само мало,
    и зликовца више неће бити;
помно ћеш да гледаш по његовом месту,
    а њега неће бити.
¹¹ Понизни ће наследити земљу,
    радоваће се због обиља мира.

¹² Зликовац сплеткари против праведника,
    и зубима својим шкргуће на њега.
¹³ А Господ му се смеје,
    јер види да дан његов стиже.

¹⁴ Зликовци су мач исукали,
    лук су свој натегнули;
да оборе сиромаха и убогог,
    да закољу људе праведних путева.
¹⁵ Срце ће им мач пробости,
    њихов лук ће бити сломљен.

¹⁶ Боље је и мало праведниково
    него благо зликоваца многих.
¹⁷ Јер, снага ће зликоваца бити поломљена,
    а праведне Господ потпомаже.

¹⁸ Господу су знани дани беспрекорних,
    наследство њихово остаје довека.
¹⁹ У времену лошем неће се стидети,
    и сити ће бити у данима глади.

²⁰ А зликовци ће пропасти;
    душмани Господњи биће као пашњаци најбољи –
    окончаће, у диму ће окончати.

²¹ Зликовац позајмљује и не враћа,
    а праведник је дарежљив и даје.
²² Јер, они које он благослови,
    наследиће земљу;
а које он прокуне,
    биће истребљени.

²³ Од Господа су човекови кораци,
    и на путу његовом он ужива.
²⁴ Па ако и падне, он одбачен неће бити,
    јер му Господ руку држи.
²⁵ Био сам млад, сада сам стар,
    и нисам видео праведника напуштеног,
    ни његове потомке да просјаче хлеба.
²⁶ Дарежљив је поваздан, позајмљује,
    потомство му је блажено.

²⁷ Од зла се одврати, чини добро
    и живећеш довека.
²⁸ Јер Господ воли правду и своје верне неће напустити,
    довека ће бити сачувани;
    а потомци зликоваца биће истребљени.
²⁹ Праведни ће земљу да наследе,
    пребиваће на њој трајно.

³⁰ Мудрост зборе уста праведнога
    и језик му објављује правду.
³¹ У срцу му је Закон Бога његовога,
    кораци му се не клизају.

³² Зликовац праведника вреба
    и настоји да га убије.
³³ Али његовој га руци Господ препустити неће;
    када му се суди, осудити га неће.

³⁴ Чекај на Господа,
    пута се његовога држи;
да те узвиси, да наследиш земљу
    и гледаш када се зликовци буду истребили.

³⁵ Видео сам зликовца бездушног,
    грана се као домаће стабло зелено.
³⁶ Али прошао је; погледао сам,
    а њега нема;
потражио сам га,
    и нисам га пронашао.

³⁷ Посматрај онога без мане, гледај у честитога;
    јер будућност припада миротворцу.
³⁸ Сви ће преступници бити разорени,
    истребљење је будућност зликоваца.

³⁹ Од Господа је спасење праведних,
    у време невоље он им је тврђава.
⁴⁰ Господ им помаже,
    он их избавља;
од зликоваца избавља их,
    спасава их јер у њему уточиште траже.

³ Са Темана долази Бог
    и Светитељ са Горе Фарана. Села^[a]
Величанство његово покрива небеса,
    а слава његова земљу испуњава.
⁴ Његово светло блиста,
    а у руци му је двокрака муња,
    где је скровиште снаге његове.
⁵ Пред њим помор иде,
    а пошаст га све у стопу прати.
⁶ Када стане, тад се земља тресе;
    кад погледа, народи поскачу;
растресу се вечити врхови
    и слежу се брда древна,
    јер древни су путеви његови.
⁷ Видео сам тугу под шаторима Кушана,
    подрхтавају шаторски застори земље мадијанске.

⁸ О, Господе, јеси ли на реке гневан?
    Гневиш ли се ти на реке
    или си на море јаростан?
Ево, јездиш на коњима
    својих бојних кола спасења.
⁹ Разоткривен и видно је постављен лук твој,
    реч заклетве твоје шиба. Села
А реке браздају земљу.
¹⁰     Гледају те, грче се планине,
куљају бујичне воде,
    бездан се јавља хуком својим
    и руке своје високо диже.

¹¹ Сунце и месец мирују у свом пребивалишту,
    умину на светло стрела твојих
    и на блесак сјаја твога копља.
¹² Ти у љутњи земљу газиш,
    у јарости ти народе вршеш.
¹³ Излазиш због спасења свог народа,
    због спасења помазаника свога дробиш главара зликовачког дома,
    разоткриваш од пете до врата. Села
¹⁴ Њиховим копљима пробадаш главара њихових ратника,
    а они јуришају да нас здробе,
и ликују као кад у потаји
    прождиру сиромаха.
¹⁵ Ти газиш по мору коњима својим
    и пене се велике воде.

¹⁶ И ја сам то чуо и стомак ми се згрчио,
    од тог звука ми задрхташе усне,
трулеж ми се увуче у кости,
    а колена ми заклецаше.
Смирићу се све до дана невоље
    што долази на народ који нас напада.
¹⁷ Ако смоква и не пропупи,
    ако нема на чокоту плода;
изневери ли труд око маслине,
    не роде ли поља храном,
нестане ли стадо из тора
    и ишчезне стока из обора,
¹⁸ у Господу ја ћу да ускликнем
    и веселим се у Богу мог спасења!