Book of Common Prayer
Асафова поучна песма.
78 О, народе мој, послушај поуку моју
и речима мојих уста ухо приклоните!
2 Мој говор биће у причи,
објавићу загонетке од давнина.
3 Оно што смо чули, оно што смо научили
и што су нам стари наши испричали;
4 то нећемо да кријемо од њихове деце.
Објавићемо новом нараштају хвале Господње,
његову силу и чудеса која је учинио.
5 Он је у Јакову учврстио сведочанство,
Израиљу је дао Закон
и заповедио нашим прецима
да их предају својим потомцима,
6 да би нови нараштај знао,
деца што ће се родити,
па кад одрасту да то пренесу деци својој;
7 да се у Бога поуздају,
да дела Божија не заборављају
и заповести његове да извршавају.
8 Да не буду ко њихови стари,
нараштај бунтовни,
непослушно поколење несталнога срца
и духа коју није веран Богу.
9 Јефремовци су били луковима наоружани
али су побегли на дан боја!
10 Нису одржали савез са Богом,
одбили су да поступе по његовом Закону.
11 Заборавили су његова дела,
чудеса његова која им је показао.
12 А он је пред њиховим прецима учинио чудо,
у египатској земљи, у области Соан.
13 Море је разделио и провео их,
воде је усправио да су попут зида.
14 Дању их је водио облаком
и светлошћу ватре целе ноћи.
15 Стене је у пустињи расцепио,
обилно их напојио као из дубина.
16 Брзаке им је извео из раселине стене,
учинио да им воде као реке теку.
17 А они су му упорно грешили,
пркосили Свевишњем у пустињи;
18 у срцима кушали су Бога,
извољевали тражећи храну.
19 Приговарали су Богу и рекли:
„Кадар ли је Бог да у пустињи простре трпезу?!
20 Јесте, стену је ударио,
потекла је вода и потоци се разлили.
Али кадар ли је да нам да̂ и храну,
да свој народ месом снабде?“
21 Зато се Господ разјарио када је то чуо,
па је пожар плануо на Јакова
и гнев је букнуо на Израиљ;
22 јер у Бога веровали нису,
нису се поуздали да ће да их спасе.
23 И он је заповедио облацима
и отворио одгоре врата небеска,
24 да их запљусне мана,
даде им жито са неба да једу.
25 И сви су јели хлеб моћника,
обиље хране им је послао.
26 Довео је источни ветар са небеса,
донео је јужни ветар снагом својом.
27 Месом их је ко прашином засуо
и крилатим птицама као морским песком.
28 Дао је да падају по њиховом табору,
око њихових шатора.
29 И они су јели, најели се до ситости,
јер он им је дао како су жудели.
30 Али још их жудња није прошла
и још им је храна у устима била,
31 када се гнев Божији дигао на њих.
И он поби њихове најјаче
и обори младиће Израиља.
32 И поред тога опет су грешили,
нису веровали његовим чудима.
33 Узалудне дане им је прекратио
и невољом наглом њихове године.
34 А кад их је убијао, тражили су га
и враћали се, за Богом чезнули.
35 Тада би се присетили да им је Бог био стена,
Бог Свевишњи њихов Откупитељ!
36 Али би га устима варали
и лагали језицима својим.
37 Срцем му нису били одани,
нису били верни његовом савезу.
38 Ипак, он се смиловао,
кривицу им опраштао
и није их уништио.
Упорно је суспрезао гнев свој,
љутњу своју није подстицао.
39 Сећао се да су тело,
да су дах што испарава
и што се не враћа.
40 А како су се често бунили у пустињи
и жалостили га у пустари!
41 Упорно су искушавали Бога,
вређали су Светитеља Израиљевог.
42 Нису се сећали његове руке
и дана када их је откупио од тлачитеља,
43 када је у Египту знакове своје извео
и чудеса своја у области Соан.
44 Реке је њихове у крв претворио,
а њихови се потоци нису могли пити.
45 На њих је послао комарце, да их уједају,
жабе да их упропасте.
46 Усеве њихове даде гусеницама
и скакавцима сав труд њихов.
47 Градом им је стукао винограде,
а смоквике сланом.
48 Стоку им је граду изложио
и њихова говеда муњама.
49 Послао је на њих врелину свог гнева,
срџбу и јарост,
невољу и чету анђела пропасти.
50 Свом је гневу стазу припремио
и живот им од смрти поштедео није,
живот им је помору предао.
51 Побио је све првенце у Египту,
прве од мушких у шаторима Хамовим.
52 Свој је народ извео ко овце,
водио их попут стада кроз пустињу.
53 Водио их је сигурно и плашили се нису,
а њихове душмане је преплавило море.
54 Тада их је довео на своје свето тло,
на ову гору, освојену његовом десницом.
55 Пред њима је отерао народе,
доделио им је размерено наследство
и настанио племена Израиља
по њиховим шаторима.
56 Али они су поново искушавали
и бунили се против Бога Свевишњега,
прописе његови нису држали.
57 Окренули су се, изневерили попут очева својих,
издали су као лук сломљени.
58 Изазивали су га својим жртвеним бреговима,
чинили га љубоморним својим идолима.
59 Бог је то чуо, разјарио се
и сасвим одбацио Израиљ,
60 па је напустио Пребивалиште у Силому,
стан који је подигао међу људима.
61 Тако је ропству препустио снагу своју
и своју красоту рукама душмана.
62 И народ је свој он предао мачу
јер се разјарио на своје наследство.
63 Његове младиће прождрала је ватра,
па су му девице ко уседелице.
64 Од мача су му свештеници пали,
а удовице их ожалиле нису.
65 Пробуди се тада Господ ко да је спавао,
као јунак којега је савладало вино!
66 Душмане је своје назад одвукао
и довека их осрамотио.
67 Јосифов је шатор одбацио,
племе Јефремово није изабрао,
68 већ је изабрао Јудино племе
и гору Сион коју заволи!
69 И ту је подигао Светилиште своје, високо ко небо,
попут земље довека га учврстио.
70 Изабрао је свог слугу Давида,
узео га је од стада оваца.
71 Довео га је од оваца дојилица да напаса Јакова, његов народ
и Израиљ, његово наследство.
72 И он им је Пастир био по честитости свога срца,
водио их је својим умешним рукама.
Исак у Герару и Вир-Савеји
26 У земљи је завладала глад, другачија од оне што је била у Авра̂мово време. Зато је Исак отишао у Герар, к филистејском цару, Авимелеху. 2 Господ му се указао и рекао му: „Не иди у Египат, него пребивај у земљи у коју те ја упутим. 3 Борави у овој земљи и ја ћу бити с тобом, те ћу те благословити. А теби и твоме потомству даћу сву ову земљу, да извршим заклетву којом сам се заклео твоме оцу Авра̂му. 4 Твоје потомство ћу умножити као звезде на небу и дати му све ове крајеве. Преко твог потомства биће благословени сви народи на земљи, 5 зато што је Авра̂м послушао мој глас, и покоравао се мојим заповестима, одредбама и законима.“ 6 Исак се тада населио у Герару.
12 Исак је сејао у тој земљи, и те му је године уродило стоструко. Господ га је благословио, 13 па се човек обогатио. Богатство му се све више увећавало, док није постао веома богат. 14 Стекао је и стада оваца и говеда, те много слугу, тако да су му Филистејци завидели. 15 Зато су Филистејци затрпали све бунаре што су их слуге његовог оца Авра̂ма ископале – у време његовог оца Авра̂ма, напунивши их земљом.
16 Тада Авимелех рече Исаку: „Иди од нас, јер си постао много моћнији од нас!“
17 Исак је отишао оданде и поставио шатор у Герарској долини, где се и населио. 18 Исак је поново ископао бунаре који су били ископани у време његовог оца Авра̂ма, а што су их по његовој смрти затрпали Филистејци. Бунарима је дао иста имена која им је дао његов отац.
19 Копајући у долини, Исакове слуге нађу извор питке воде. 20 Због тога су се герарски пастири посвађали са Исаковим пастирима говорећи: „То је наша вода!“ Тај извор су назвали Есек[a], зато што су се свађали с њим. 21 Онда су ископали други бунар, али су се посвађали и због овог. Зато су назвали бунар Ситна[b]. 22 Оданде се преселио и ископао други бунар. Око овога се нису свађали. Зато га је назвао Ровот[c], рекавши: „Господ нам је дао простор да се умножимо на земљи.“
23 Оданде је отишао у Вир-Савеју. 24 Исте ноћи му се Господ указао у сну и рекао му: „Ја сам Бог твога оца Авра̂ма. Не бој се, јер ја сам с тобом. Благословићу те и умножити твоје потомство због мога слуге Авра̂ма.“
25 Исак је тамо подигао жртвеник и призвао име Господње. Тамо постави свој шатор, а његове слуге ископају бунар.
26 Тада му из Герара дође Авимелех са својим саветником Охозатом и Фихолом, заповедником војске. 27 Исак им рече: „Зашто сте дошли к мени кад ме мрзите и кад сте ме отерали од себе?“
28 Они одговорише: „Увидели смо да је Господ с тобом. Зато смо рекли: ’Хајде да се закунемо једни другима, и склопимо савез између себе.’ 29 Ти нама нећеш чинити зла, као што ни ми тебе нисмо дирали. Напротив, чинили смо ти само добро и у миру те испратили. На крају, ти си од Господа благословени.“
30 Исак им је онда приредио гозбу, па су јели и пили. 31 Кад су ујутро устали, заклели су се једни другима. Исак их онда испрати и они оду у миру. 32 Тог дана дођу Исакове слуге и известе га о бунару који су ископали. Рекли су му: „Нашли смо воду!“ 33 Тај бунар су назвали Савеја. Зато се тај град све до данас зове „Вир-Савеја“[d].
17 Слушајте своје вође и покоравајте им се, јер они бдију над вашим душама као они који ће полагати рачун за њих. Зато гледајте да то чине с радошћу, а не с уздисањем, јер вам то не би било на корист.
18 Молите се за нас. Ми смо, наиме, уверени да имамо чисту савест, будући да настојимо да се у свему добро владамо. 19 Утолико вас више молим да чините ово, да бих вам се што брже вратио.
20 А Бог мира, који је извео из мртвих великог Пастира оваца, Господа нашег Исуса, запечативши вечни савез његовом крвљу, 21 нека вас оспособи за свако добро дело тако да чините његову вољу, те да он чини међу вамa што је њему угодно, посредством Исуса Христа, коме вечна слава од сад и довека. Амин.
Завршна реч и поздрав
22 Молим вас, браћо, да прихватите ову реч охрабрења, коју сам укратко написао.
23 Знајте да је наш брат Тимотеј ослобођен. Ако ускоро дође, посетићу вас заједно с њим.
24 Поздравите све ваше вође и све свете. А вас поздрављају верујући из Италије.
25 Милост нека је са свима вама. Амин.
53 Тада сваки оде својој кући.[a]
Жена ухваћена у прељуби
8 Исус, пак, оде на Маслинску гору. 2 Ујутро је Исус поново дошао у храм. Сав народ се окупио око њега. Он је сео и почео да их учи. 3 А фарисеји и зналци Светог писма доведу неку жену ухваћену у прељуби и поставе је у средину. 4 Затим су рекли Исусу: „Учитељу, ова жена је ухваћена у самом чину прељубе. 5 Мојсије нам је у Закону заповедио да такве жене каменујемо. Шта ти кажеш на то?“ 6 То су рекли да би га навели да изусти нешто због чега би га оптужили.
Али Исус се сагнуо и почео да пише нешто прстом по тлу. 7 Како су га они непрестано салетали питањима, Исус се исправи и рече им: „Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу.“ 8 Онда се поново сагнуо и писао по тлу.
9 Кад су ови то чули, почеше један по један да одлазе, почевши од најстаријих до последњих. Исус је тако остао са̂м са оном женом која је стајала у средини. 10 Исус се затим усправи и упита је: „Жено, где су они? Зар те нико од њих није осудио?“ 11 „Нико, Господе!“ – одговори жена. Исус јој рече: „Ни ја те не осуђујем. Иди и од сада не греши више!“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.