Book of Common Prayer
Песма. Псалам. Потомака Корејевих. Хоровођи. Жалосно. Пева се наизменично. Поучна песма Емана Езраита.
88 О, Господе, Боже мог спасења,
и дању и ноћу ја пред тобом вапим!
2 Нек пред тебе дође молитва моја,
моме преклињању ти ухо приклони!
3 Душа ми је препуна очаја,
Свету мртвих живот ми све ближи.
4 У друштву сам оних што иду у раку,
ја сам као човек који снаге нема;
5 положен сам међу мртве,
попут мртвих што леже у гробу,
као они које више не спомињеш
и што су далеко од твоје помоћи.
6 Ти си ме положио у најдубљу раку,
у тамне дубине.
7 Срџба твоја на мене је легла
и плаве ме сви таласи твоји. Села
8 Од мене си одвојио пријатеље моје,
гадним си ме њима учинио;
сада сам спутан, напоље не могу!
9 Очи су ми усахле од беде.
Призивам те сваког дана,
о, Господе, теби ширим руке своје!
10 Зар ћеш чуда за мртве да чиниш?
Хоће ли покојни устати да те славе? Села
11 Да ли се у гробу твоја милост разглашава,
и верност твоја у трулежу мртвих?
12 Па зар се у тами зна за чуда твоја,
за праведност твоју у земљи заборава?
13 А ја тебе, о, Господе, призивам у помоћ;
молитва се моја јутром подиже до тебе.
14 Господе, зашто ме одбацујеш?
Зашто своје лице од мене сакриваш?
15 Ојађен сам, од младости близу смрти;
очајан сам, натоварен ужасима твојим.
16 Срџба твоја ме је прегазила,
страхоте ме твоје уништиле.
17 Окружише ме попут воде поваздан,
наваљују једнодушно на ме.
18 Вољене и блиске од мене си уклонио
и ја сада другујем са тамом.
91 У заклону Свевишњег ко пребива,
у сенци Свемоћног тај почива!
2 Господу ћу рећи:
„Мој заклоне и тврђаво моја!
Мој Боже у кога се уздам.“
3 Јер он ће те избавити
из птичарске омче
и помора кобног.
4 Својим перјем покриће те,
сакрићеш се под његова крила;
штит и бедем истина је његова.
5 Страхоте ноћне нећеш се плашити,
а ни стреле која дању лети;
6 ни помора што се мраком шуња,
ни заразе што коси у подне.
7 Поред тебе хиљада ће пасти,
теби здесна и десет хиљада,
а теби се приближити неће!
8 Само ћеш рођеним очима да гледаш,
над опаким видећеш освету.
9 Зато што си у Господу, у уточишту моме,
у Свевишњем пребивалиште себи нашао
10 зло те задесити неће,
и ни близу твог шатора пошаст прићи неће.
11 Јер он ће заповедити својим анђелима
да те чувају на свим твојим путевима.
12 Они ће те понети на својим рукама,
да ногом не би о камен запео.
13 Изгазићеш и лава и змију,
прегазићеш лавића и гују.
14 „Избавићу га јер ми је привржен;
на висину, у заклон га стављам,
јер познаје моје име.
15 Он ће мене звати, а ја ћу му се одазвати;
бићу са њим у невољи да га спасем
и учиним часним.
16 Животом дугим ћу га наситити,
даћу му да види избављење моје.“
Псалам. Песма за дан суботњи.
92 Баш је добро хвалити Господа,
твом имену певати, Свевишњи;
2 милост твоју ујутру јављати,
сваке ноћи верност твоју;
3 лиром са десет струна
и харфином мелодијом!
4 Јер ти си ме, о, Господе,
обрадово делом својим;
кличем труду руку твојих.
5 Како су велика дела твоја, о, Господе!
Како су дубоки науми твоји.
6 Човек без памети не зна
и безумник ово не разуме;
7 Кад зликовци ничу као трава
и кад сваки злотвор цвета,
то је да би заувек пропали!
8 А ти си довека узвишен, о, Господе!
9 О, Господе, ено твојих душмана;
ено твојих душмана, гину,
и сви што злобно раде биће одувани.
10 Ти си мој рог уздигао као у бивола,
помазан сам свежим уљем.
11 Очима гледам по зидинама мојим
оне што се против мене дижу;
ушима својим слушам злотворе.
12 Као палма грана се праведник,
као кедар расте на Ливану!
13 Посађени у Дому Господњем
цветаће у двориштима Бога нашег.
14 Биће плодоносни и када остаре,
једри и зелени биће;
15 и јављаће: праведан је Господ, стена моја,
неправде у њему нема!
Исак шаље Јакова к Лавану
46 Ревека се затим обрати Исаку: „Живот ми се смучио због ових Хетиткиња! Ако се и Јаков ожени једном од жена ове земље, Хетиткињом, шта ће ми онда живот!“
28 Исак позва свога сина Јакова и благослови га. Онда му заповеди: „Не узимај себи за жену неку од хананских девојака. 2 Спреми се и пођи у Падан-Арам, у дом Ватуила, оца твоје мајке, и тамо узми себи за жену једну од ћерки Лавана, брата твоје мајке. 3 А Бог Свемоћни нека те благослови и учини те родним и бројним, тако да постанеш скуп народа. 4 Нека ти подари Авра̂мов благослов, па нека твоје потомство заузме земљу у којој боравиш као дошљак, земљу коју је Бог дао Авра̂му!“
Јаковљев сан у Ветиљу
10 А Јаков оде из Вир-Савеје и запути се у Харан. 11 Кад је дошао до неког места, зауставио се да преноћи, јер је сунце било зашло. Узео је један камен с оног места, ставио га под главу, па легао. 12 Уснио је сан: лестве стоје на земљи, а врх им допире до неба, и анђели Божији пењу се и силазе по њима. 13 На њима је, горе,[a] стајао Господ. Он рече: „Ја сам Господ, Бог твога претка Авра̂ма и Бог Исаков. Земљу на којој лежиш даћу теби и твоме потомству. 14 Твојих ће потомака бити као праха земаљског; раширићеш се на запад, исток, север и југ. Преко тебе и твога потомства ће бити благословена сва племена на земљи. 15 Ево, ја сам с тобом: чуваћу те где год пођеш и довешћу те натраг у ову земљу. Нећу те оставити, него ћу извршити што сам ти рекао.“
16 Јаков се ту пробуди од сна и рече: „Заиста је Господ на овом месту, а ја то нисам знао!“ 17 Сав престрашен рекао је: „Како је страшно ово место! Није то ништа друго него ли Дом Божији, а ово су врата небеска.“
18 Јаков устане ујутро, узме онај камен што га је ставио под главу, усправи га као стуб и на њега излије уље. 19 То место је назвао „Ветиљ“[b]. Тај град се раније звао Луз.
20 Јаков се ту заветовао, рекавши: „Ако Бог буде са мном и сачува ме на овом путу којим идем, да̂ ми хлеба за јело и одеће да се облачим, 21 и у миру се вратим у дом свога оца и Господ се као Бог мој покаже, 22 онда ће овај камен што сам га поставио као стуб, бити Дом Божији. А од свега што ми будеш дао, теби ћу давати једну десетину.“
Дужности према властима
13 Сваки човек нека се покорава државним властима. Јер ниједна власт не постоји без Божијег допуштења; Бог је поставио постојеће власти. 2 Према томе, ко се супротставља власти, противи се ономе што је Бог уредио, а који се томе противе, биће осуђени. 3 Владари, наиме, не представљају страх за оне који чине добро, него за оне који чине зло. Ако не желиш да се бојиш власти, чини добро, па ће те власт похвалити. 4 Јер, власт служи Богу за твоје добро. Ако чиниш зло, бој се, јер власт не носи мач без разлога. Она је Божији слуга, извршилац казне над оним који чини зло. 5 Стога се треба покоравати властима, не само да би се избегла казна, него и ради савести. 6 Због тога и плаћате порезе, јер они који раде на томе, Божије су слуге. 7 Плаћајте свакоме што дугујете: порез ономе коме дугујете порез, царину ономе коме дугујете царину; поштовање ономе коме дугујете поштовање, и част ономе коме дугујете част. 8 Никоме ништа не дугујте, осим да волите једни друге. Јер онај који воли другога, испунио је Божији Закон. 9 Наиме, заповести: „Не чини прељубе, не убиј, не укради, не пожели туђе“, и било која друга, своде се на ову једну: „Воли ближњега свога као самога себе.“ 10 Љубав не наноси зло ближњему. Према томе, љубав је испуњење Закона.
11 Чините ово, јер знате у каквом времену живимо. Дошао је час да се пробудите из сна, јер сад нам је спасење ближе него онда када смо узверовали. 12 Ноћ је на измаку, а дан се назире. Стога, одбацимо од себе дела која припадају тами и опашимо се оружјем светлости. 13 Живимо како приличи животу по дану, не у банчењима и пијанкама, не у разврату и похотама, не у свађи и зависти, 14 него обуците се у Господа Исуса Христа. И не удовољавајте пожудама бринући се за тело.
33 Они му одговорише: „Ми смо Авра̂мово потомство. Никада никоме нисмо робовали. Како то мислиш: ’Постаћете слободни?’“
34 Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем, свако ко чини грех, роб је греху. 35 Роб не припада породици заувек, а син припада породици заувек. 36 Стога, ако вас Син ослободи, тада ћете бити стварно слободни. 37 Знам да сте Авра̂мово потомство. Ипак, гледате да ме убијете, јер не прихватате моју реч. 38 Ја говорим оно што сам видео код свог Оца, а ви чините оно што сте чули од свог оца.“
39 Они му одговорише: „Наш отац је Авра̂м.“
Исус им рече: „Да сте Авра̂мова деца, ви бисте чинили Авра̂мова дела. 40 Ви сада гледате да ме убијете, мене који сам вам рекао истину коју ми је Бог рекао. Авра̂м тако шта није чинио. 41 Ви чините оно што ваш отац чини.“
Они му рекоше: „Ми нисмо ванбрачна деца. Бог је наш једини Отац.“
42 Исус им рече: „Када би Бог био ваш Отац, ви бисте ме волели, јер ја сам дошао од Бога и сад сам овде. Нисам дошао по својој вољи, него ме је он послао. 43 Зашто не разумете оно што говорим? Зато што не можете поднети да слушате моју реч. 44 Ђаво је ваш отац и ви хоћете да удовољавате његовим жељама. Он је одувек убица људи и у истини се није задржао, јер у њему нема истине. Кад говори лаж, он показује своје право лице, јер је лажљивац и отац свих лажи. 45 Ја вам говорим истину и зато ми не верујете. 46 Ко од вас може да докаже да чиним грех? Ако говорим истину, зашто ми не верујете? 47 Ко је од Бога, тај слуша шта му Бог говори. Ви не слушате зато што нисте од Бога.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.