Book of Common Prayer
Давидов.
26 Оправдај ме, Господе,
јер сам живео у недужности,
у Господа сам се поуздао,
поколебао се нисам.
2 Истражи ме, Господе, искушај ме,
испитај ми и нутрину и срце.
3 Ход свој управљам по твојој истини,
јер ми је твоја милост пред очима.
4 Ја не седим с лажљивцима,
с лицемерима се ја не дружим.
5 Ја мрзим збор зликоваца,
с опакима нећу ни да седнем.
6 Руке перем у својој невиности,
и идем око твог жртвеника, Господе,
7 да гласно уздигнем глас хвалоспева,
и другима причам о свим твојим чудима.
8 Волим, Господе, Пребивалиште твоје,
место у коме пребива твоја слава.
9 Не погуби моју душу с грешницима,
ни мој живот с људима крволочним;
10 на рукама је њима безакоње,
а десница пуна им је мита.
11 А ја ћу ходати у недужности;
откупи ме, смилуј ми се!
12 Моја нога стоји на равном месту:
на зборовима благосиљаћу Господа.
Давидов.
28 К теби, Господе, вапим, стено моја,
не буди глув према мени,
да неуслишен не будем
као они што у раку силазе.
2 Почуј глас мога преклињања
кад завапим к теби,
кад подигнем руке своје
к твом најсветијем месту.
3 Не одведи ме с опакима,
с онима који чине безакоње.
Они причају благо с ближњима својим,
а у срцу злоба им почива.
4 Врати им по делима њиховим,
и по њиховим злим поступцима.
Плати им по делима руку њихових,
ти им врати што су заслужили.
5 Пошто не маре за дела Господња,
нити за дела руку његових,
срушиће их, подићи их неће.
6 Нека је благословен Господ,
јер је чуо глас мога преклињања.
7 Господ је моја снага и мој штит,
у њега се поуздаје моје срце.
Он ми је помогао, па ми кличе срце,
својом песмом даваћу му хвале.
8 Господ је снага свом народу,
тврђава спасења свом помазанику.
9 Спаси свој народ! Благослови своје наследство!
Напасај га и носи заувек!
Хоровођи. Слуге Господњег Давида.
36 Преступ проговара из срца опаког,
за страх Божији очи му не знају.
2 Јер он ласка себи
и очима својим не налази своју кривицу да би је мрзео.
3 Злобне су и заводљиве речи његових уста,
престао је да показује мудрост, да чини добро.
4 Он злобу смишља на постељи својој,
предао се путу неваљалом,
зла се не одриче.
5 О, Господе, милост ти је до небеса,
а верност ти је до облака.
6 Праведност је твоја попут горе Божије,
а твоја је правда дубина голема.
Ти, Господе, чуваш и људе и звери.
7 Како је скупоцена милост твоја, Боже,
потомци људи у сенци крила твојих уточиште налазе.
8 Сите се изобиљем твога Дома,
напајаш их реком твојих добара.
9 Јер у теби је врело живота,
у твом светлу ми видимо светло.
10 Милост своју пружи онима који те познају,
и праведност своју онима срца честитога.
11 Нога поносита нек ми не прилази,
рука зликоваца нек ме не протера.
12 Ено, падоше они који раде злобно,
срушени су и дићи се неће моћи.
Хоровођи, за Једутуна. Псалам Давидов.
39 Зарекох се: „Пазићу на пут свој да не згрешим језиком,
држаћу узде на устима, све док је опаки преда мном.“
2 Занемех, заћутах, чак ни што је добро не рекох,
али бол мој само жешћи поста.
3 Запалило се срце у мени,
у мислима мојим плануо је огањ,
те ја проговорих својим језиком:
4 „Објави ми, Господе, мој свршетак
и колика је дужина мојих дана,
да бих знао како сам пролазан.
5 Ето, дао си ми дане не дуже од педља,
и век је мој као ништа пред тобом;
сваки човек, наизглед сигуран,
тек је дашак. Села
6 Баш као сенка човек пролази;
узалуд се кида и скупља богатство,
а не зна ко ће га побрати.
7 Чему сада да се надам, Господе?
Моја нада је у теби.
8 Избави ме од свих мојих преступа,
не дај да будем на подсмех безумнику.
9 Ја сам нем, не отварам уста,
јер ти си то са̂м учинио.
10 Уклони свој бич од мене,
изгибох од силине руке твоје!
11 Кад опоменама караш човека због греха,
као мољац растачеш што му је најдраже;
да, сваки човек је тек дашак. Села
12 Послушај, Господе, моју молитву и чуј мој вапај,
не оглуши се о моје сузе,
јер као дошљак код тебе пребивам, као сви преци моји.
13 Одврати свој поглед од мене, да одахнем,
пре него што одем и не буде ме више.“
Агурове приче
30 Поруке Агура, Јекајевог сина,
пророштво овог човека казано Итилу,
Итилу и Укалу.
2 „Елем, ја сам простији од било кога
и немам памети људске;
3 нисам се поучио мудрости
и знање Светог немам.
4 Ко се то успео на небеса па сишао?
Ко је сабрао ветар у шаке своје?
Ко је то увио воде у плашт?
Ко је поставио све земљине крајеве?
Како му је име
и како му се син зове,
знаш ли?
24 Четири су створа малена на земљи,
а опет су преко мере учињена мудрим:
25 мрави, нејак народ,
али лети себи припремају храну;
26 дамани, нејак народ,
али дом свој на стенама праве;
27 скакавци, иако без цара,
ал’ сви лете у поретку;
28 гуштер, иако га с обе руке хваташ,
ено га у одајама царским.
29 Три су створа корака поносног
и четири што отмено газе:
30 лав, од свих звери јачи, ни пред чим не узмиче;
31 петао када се шепури,
јарац
и цар са војском поред себе.
32 Ако си будаласт био себе уздижући,
ако ли си сплеткарио,
руку на уста стави.
33 Јер када се млеко бућка, настаје масло;
и када се нос истрља, крв процури;
а када бес ускипи, то доноси свађу.“
Праведност по вери – не по делима
3 Уосталом, браћо моја, радујте се у Господу! Мени заиста не пада тешко да вам исто пишем, а то је и ради ваше постојаности.
2 Чувајте се паса, чувајте се неваљалих радника, чувајте се сакаћења. 3 Ми смо, наиме, право „обрезање“, ми који Духом Божијим служимо Богу и поносимо се Христом Исусом, а не поуздајемо се у тело, 4 премда са̂м могу да се поуздам у тело.
Ако неко мисли да може да се поузда у тело, ја могу још више. 5 Обрезан сам седмога дана, од рода сам Израиљева, из Венијаминовог племена, Јеврејин од Јевреја, у погледу Закона био сам фарисеј, 6 у својој ревности прогонио сам Цркву, по праведности прописаној Законом био сам беспрекоран.
7 Али оно што ми је некада било добитак, то сад, Христа ради, сматрам губитком. 8 Шта више, ја све сматрам губитком ради спознања мога Господа Христа Исуса, које све надилази. Због њега сам све изгубио и све сматрам за смеће, да бих Христа добио 9 и са њиме се нашао, немајући своје праведности од вршења Закона, него праведност која се вером у Христа стиче, праведност од Бога, која долази од вере, 10 да бих упознао њега и силу његовога ускрсења, и суделовао у његовим патњама, наликујући њему у његовој смрти, 11 да бих, некако, досегао ускрсење из мртвих.
Исус пред Пилатом
28 Рано ујутро су Исуса одвели од Кајафе у преторијум. Јудејске вође нису ушле у преторијум, да не би постали обредно нечисти уочи пасхалне вечере. 29 Пилат изађе пред њих и упита: „За шта оптужујете овог човека?“
30 „Зар бисмо га довели пред тебе да није починио злочин?“ – одговорише му они. 31 Пилат им рече: „Узмите га, па му судите по вашем Закону!“
Јудејске вође му одговорише: „Ми никог не смемо да погубимо.“
32 Ово се догодило да се испуне Исусове речи, које је изрекао да би наговестио каквом ће смрћу умрети.
33 Пилат се онда вратио у преторијум и позвао Исуса. Питао га је: „Јеси ли ти Цар јудејски?“
34 Исус одговори: „Питаш ли то тек тако или су ти други говорили о мени?“
35 Пилат одговори: „Зар сам ја Јеврејин? Твој народ и водећи свештеници су те предали мени. Шта си учинио?“
36 Исус одговори: „Моје Царство не припада овом свету. Када би моје Царство припадало овом свету, моји поданици би се борили да не будем предан Јеврејима. Међутим, моје Царство није одавде.“
37 Тада га Пилат упита: „Шта, дакле? Јеси ли цар?“
„Ти кажеш да сам Цар – одговори му Исус. Ја сам се родио и дошао на свет да бих сведочио за истину. Свако ко је од истине, слуша мој глас.“
38 Пилат упита: „Шта је истина?“ Рекавши ово, Пилат је поново изашао пред јудејске вође и рекао им: „Ја не налазим никакву кривицу на њему!
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.