Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Мојсијева смрт

34 С моавских пољана, Мојсије се попео на брдо Навав, на врхунац Фасге, насупрот Јерихону. Одатле му је Господ дао да види целу земљу: Галад све до Дана, ² цело Нефталимово подручје, земљу Јефремову и Манасијину, сву Јудину земљу до Западног мора, ³ Негев са околином Јерихонске долине, и Палмов град до Соара.

⁴ Господ му рече: „Ово је земља за коју сам се заклео Авра̂му, Исаку и Јакову, рекавши: ’Твоме потомству ћу је дати.’ Теби сам дозволио да је видиш својим очима, али тамо нећеш ући.“

⁵ Мојсије, слуга Господњи, умре тамо, у земљи моавској, по речи Господњој. ⁶ Он га је сахранио тамо, у долини, у земљи моавској, насупрот Вет-Фегору. До дана данашњег нико није сазнао где је његов гроб. ⁷ Мојсију је било стотину двадесет година кад је умро. Око му није ослабило, нити га је снага напустила. ⁸ Израиљци су тридесет дана оплакивали Мојсија на моавским пољанама. Тако су се завршили дани оплакивања и жаљења за Мојсијем.

⁹ Исус, син Навинов, је био испуњен духом мудрости јер је Мојсије положио своје руке на њега. Израиљци су га слушали и чинили како је Господ заповедио Мојсију.

¹⁰ У Израиљу се више није појавио пророк као Мојсије, кога је Господ познавао лицем у лице. ¹¹ Њега је Господ послао у Египат да учини све оне знакове и чудеса против фараона, његових дворана и целе његове земље, ¹² путем његове моћне руке и страшних дела, које је Мојсије учинио на очи целог Израиља.

Књига Четврта

Псалми 90–106

Молитва Мојсија, човека Божијега.

Павлова служба у Солуну

2 Знате и сами, браћо, да наш долазак к вама није био узалудан. ² Него, иако смо претходно у Филипима претрпели и били злостављани, што и сами знате, ипак смо вам, охрабрени од Бога, навестили Божију Радосну вест, упркос снажном противљењу. ³ Према томе, ми вас не бодримо из заблуде, лукавства или из нечистих намера, ⁴ већ зато што нас је Бог прокушао и поверио нам да проповедамо Радосну вест. Стога ми не удовољавамо људима, већ Богу који испитује наша срца.

⁵ Бог је сведок да вам никада нисмо приступили ласкањем нити прикривеном похлепом, а то ви и сами знате. ⁶ Од људи нисмо тражили славе, ни од вас, ни од других. ⁷ И премда смо могли да се послужимо својим угледом као Христови апостоли, међу вама смо били нежни као мајка која храни и негује своју децу. ⁸ Тако пуни љубави за вас, били смо спремни не само да вам навестимо Радосну вест Божију, већ и да дамо своје животе за вас, јер смо вас заволели.

Највећа заповест

³⁴ Када су фарисеји видели да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, ³⁵ а један од њих, зналац Светог писма, упита га, с намером да га искуша: ³⁶ „Учитељу, која је заповест највећа у Закону?“ ³⁷ Исус му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим.’ ³⁸ Ово је највећа и најважнија заповест. ³⁹ Друга је једнако важна: ’Воли ближњега свога као самога себе. ⁴⁰ На овим двема заповестима почива сав Закон и Пророци.“

Христос – Давидов Син и Господ

⁴¹ Када су се фарисеји окупили, Исус их упита: ⁴² „Шта мислите о Христу? Чији је он син?“

Они му одговоре: „Давидов.“

⁴³ Он их упита: „Како га онда Давид, посредством Духа, назива Господом кад говори:

⁴⁵ Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“

⁴⁶ Нико није могао да му одговори ни речи, и нико се од тада није усудио да га пита било шта.