Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Невера Израиљаца – златно теле
32 Кад је народ видео да Мојсије дуго не силази с горе, сабрао се око Арона и рекао му: „На ноге! Направи нам бога[a] који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило са оним Мојсијем који нас је извео из Египта.“
2 Арон им одговори: „Поскидајте златне наушнице са ушију својих жена, синова и ћерки, па их донесите к мени.“ 3 Сав народ је поскидао златне наушнице са својих ушију и донео их Арону. 4 Овај је то затим узео од њих, растопио злато у калупу и од тога направио кип телета. Народ рече: „Ево, твојих богова, Израиљу, који су те извели из египатске земље!“
5 Кад је Арон то видео, саградио је пред њим жртвеник и објавио: „Сутра је празник Господу!“ 6 Следећег јутра су устали, принели жртву свеспалницу и приступили са жртвама мира. Онда је народ поседао да једе и пије, и устао да се забавља.
7 Тада Господ рече Мојсију: „Иди и сиђи, јер се искварио твој народ, који си извео из земље египатске! 8 Брзо су скренули с пута који сам им заповедио. Излили су себи кип телета, клањали му се и принели му жртве. И још су говорили: ’Ово је бог твој, Израиљу, који те је извео из Египта!’“
9 Господ настави: „Видим да је овај народ тврда врата. 10 Зато ме пусти сада да искалим свој гнев на њима и да их побијем. Онда ћу од тебе учинити велики народ.“
11 Тада Мојсије стаде да преклиње Господа, свога Бога: „Зашто, Господе, да искаљујеш свој гнев на твој народ који си извео из Египта великом силом и моћном руком? 12 Зашто да Египћани кажу: ’Са злом их је намером извео, да их побије у горама, и истреби их с лица земље’? Одврати свој пламтећи гнев и одустани од невоље којом хоћеш да удариш свој народ! 13 Сети се својих слугу Авра̂ма, Исака и Израиља, којима си се заклео самим собом, рекавши им: ’Умножићу ваше потомство као звезде на небу, и сву ову земљу коју сам вам обећао даћу вашем потомству, да заувек постане њихово наследство.’“ 14 И Господ је одустао од несреће, коју је намеравао да свали на свој народ.
106 Славите Господа!
Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека.
2 Ко ће да искаже силна Господња дела,
да му сву славу разгласи?
3 Благо онима што се држе правде,
онима што увек поступају праведно.
4 Сети ме се, о, Господе,
када си милостив свом народу;
у спасењу своме
и мене се сети;
5 да видим напредак твојих изабраних,
да се радујем у радости народа твога
и хвалим се са твојим наследством.
6 Згрешили смо као преци наши;
учинили смо неправду, скривили смо!
19 На Хориву излили су теле,
клањали се ливеном идолу;
20 заменули су Славу своју
за лик вола који пасе траву!
21 Заборавили су Бога, свог избавитеља,
који је у Египту велика учинио дела;
22 чудеса у Хамовој земљи
и страхоте на Црвеном мору.
23 Рекао је да би их истребио,
да његов изабраник Мојсије
није стао пред њега у процеп,
и одвратио његов разорни гнев.
4 Зато, браћо моја вољена и жељена, радости моја и венче мој, тако чврсто стојте у Господу, вољени.
2 Еводију и Синтиху молим да се слажу у Господу. 3 Да, молим и тебе, прави друже, да им помогнеш у томе, јер су ми оне помагале у објављивању Радосне вести, заједно са Климентом и осталим мојим сарадницима. Њихова имена су записана у Књизи живота.
4 Увек се радујте у Господу! И поново ћу рећи: радујте се у Господу! 5 Нека ваша благост буде позната свим људима. Господ је близу! 6 Не брините се ни за шта, него у свему молитвом и искањем са захвалношћу изнесите своје молбе Богу, 7 и Божији мир који превазилази сваки људски разум сачуваће ваша срца и ваше мисли у Христу Исусу.
8 Уосталом, браћо, мислите о свему што је истинито, што је честито, што је праведно, што је чисто, што је љубазно, што је на добром гласу, што је часно, што је хвале вредно. 9 Чините оно што сте од мене научили, примили, чули или видели, и Бог мира биће са вама.
Прича о свадбеној гозби
22 Исус им је поново говорио у причама. Рекао је: 2 „Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина. 3 Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође.
4 Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’
5 Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином. 6 Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили. 7 Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио.
8 Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне. 9 Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’ 10 Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију.
11 Кад је цар ушао да види званице, угледао је једног човека који није био свечано одевен за свадбу. 12 Цар му рече: ’Пријатељу, како си ушао овамо а ниси одевен како приличи за свадбу?’ Човек занеми.
13 Тада цар рече својим слугама: ’Свежите му ноге и руке па га избаците у таму најкрајњу.’ Онде ће бити плач и шкргут зуба. 14 Много је званих, али је мало изабраних.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.