Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

ז Зајин

¹⁰ А кад те Господ, Бог твој, уведе у земљу за коју се заклео твојим оцима, Авра̂му, Исаку и Јакову, да ће је дати теби – у добре и велике градове које ниси градио; ¹¹ у куће пуне сваковрсних добара, које ниси напунио; на ископане бунаре, које ниси копао, у винограде и маслињаке, које ниси садио, па се сит наједеш – ¹² пази да не заборавиш Господа, који те је извео из Египта, из куће ропства.

¹³ Бој се Господа, Бога свога, њему служи и његовим се именом заклињи. ¹⁴ Не идите за другим боговима, божанствима народа који вас окружују, ¹⁵ да не плане гнев Господа, Бога твога, и истреби вас с лица земље. Јер Господ, Бог ваш, који је међу вама, љубоморни је Бог. ¹⁶ Не искушавајте Господа, Бога свога, као што сте га искушавали код Масе. ¹⁷ Предано држите заповести Господа, Бога свога, његове прописе и уредбе које ти је дао. ¹⁸ Чини што је праведно и добро у његовим очима, да ти буде добро и да запоседнеш добру земљу коју је Господ обећао твојим оцима, ¹⁹ терајући све твоје непријатеље пред тобом, као што је Господ рекао.

²⁰ А када те, данас – сутра, твој син упита: ’Шта значе прописи, уредбе и правила које нам је заповедио Господ, Бог наш?’, ²¹ ти му реци: ’Некада смо били фараонови робови у Египту, али нас је Господ извео из Египта снажном руком. ²² Господ је на наше очи чинио велике и страшне знакове и чудеса против Египта, против фараона и против целог његовог дома. ²³ Извео нас је оданде, да нас доведе и да нам земљу за коју се заклео нашим оцима. ²⁴ Господ нам је заповедио да вршимо све ове уредбе, како бисмо се бојали Господа, Бога свога, и да би нам било добро у све дане, те да сачувамо животе, као што је то данас. ²⁵ Ово ће бити наша праведност: да држимо и вршимо све ове заповести пред Господом, Богом нашим, као што нам је он заповедио.’

Завера против Исуса

⁴⁵ Тада су многи Јевреји, који су дошли код Марије и видели шта је Исус учинио, поверовали у њега. ⁴⁶ Међутим, неки од њих су отишли к фарисејима и рекли им шта је Исус учинио. ⁴⁷ Тада су водећи свештеници и фарисеји сазвали Велико веће и рекли:

„Шта да радимо? Овај човек чини многе знаке! ⁴⁸ Ако га пустимо да настави овако, сви ће поверовати у њега. Тада ће доћи Римљани и уништити нам храм, а народ побити.“

⁴⁹ Један од њих, Кајафа, који је те године био Првосвештеник, рече им: „Ништа ви не знате! ⁵⁰ Зар не схватате да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ изгине?“

⁵¹ Међутим, он то није рекао са̂м од себе. Пошто је био Првосвештеник за ту годину, он је прорекао да Исус мора да умре за јудејски народ, ⁵² и не само за тај народ, него и за друге народе, како би сву расејану децу Божију окупио у једно. ⁵³ Стога су тог дана одлучили да га убију.

⁵⁴ Зато се Исус није више јавно појављивао међу Јеврејима, него је отишао одатле у крај близу пустиње, у град који се зове Јефрем. Тамо је боравио са ученицима.

⁵⁵ Ближио се јудејски празник Пасха, па су многи људи из својих крајева дошли у Јерусалим, да би се подвргли обреду очишћења пре Пасхе. ⁵⁶ Тада су тражили Исуса и, стојећи у храму, говорили једни другима: „Шта мислите? Хоће ли доћи на празник?“ ⁵⁷ Наиме, водећи свештеници и фарисеји су издали наредбу да ко год дозна где је Исус, дојави да га ухвате.