Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Десет заповести
20 И Бог изговори све ове речи:
2 „Ја сам Господ, Бог твој, који сам те извео из земље египатске, из куће ропства.
3 Немој имати друге богове осим мене.
4 Не прави себи идола, ни обличја од било чега што је горе на небесима, или доле на земљи, или у води под земљом.
7 Не узимај узалуд име Господа, Бога свога, јер Господ не опрашта ономе који узалуд изговара његово име.
8 Сећај се дана суботњег и посвећуј га. 9 Шест дана ради и обављај све своје послове.
12 Поштуј свога оца и своју мајку, да би ти се продужили дани на земљи коју ти даје Господ, Бог твој.
13 Не убиј!
14 Не чини прељубе!
15 Не кради!
16 Не сведочи лажно против ближњега свога!
17 Не пожели кућу ближњега свога, ни жену његову, ни слугу његовог, ни слушкињу његову, ни вола његовог, ни магарца његовог, нити ишта што припада твоме ближњему.“
18 Сав народ је био сведок грмљавине и севања, сви су чули глас трубе и видели[a] како се гора дими. Дрхтали су и стајали подаље. 19 Онда су рекли Мојсију: „Ти нам говори, а ми ћемо слушати. Нека нам Бог не говори више, иначе ћемо умрети!“
20 „Не бојте се – одговори Мојсије народу – Бог је дошао да вас испита, те да побуди свој страх у вама, како не бисте грешили.“
Хоровођи. Псалам Давидов.
19 Небеса причају о слави Божијој,
небо објављује дело руку његових.
2 Један дан другом дану јавља,
а ноћ ноћи преноси сазнање.
3 Нема говора, нема ни језика,
где се глас њихов није зачуо.
4 Глас је целом одјекнуо земљом,
речи су им до накрај света стигле.
Сунцу је на небу шатор разапео,
5 па оно као женик из собе излази,
весело као јунак што трчи по путу.
6 Излазак му је на једном крају неба,
а ход му је до његовог краја;
нема скривања од његове јаре.
7 Закон је Господњи беспрекоран – обнавља душу,
поуздано је сведочанство Господње – умудрује лаковерног.
8 Праведне су одлуке Господње – веселе срце;
без мане су судови Господњи – просветљују очи.
9 Чист је страх Господњи – траје довека;
истинити су судови Господњи – праведни су сви заједно.
10 Пожељнији од злата, злата жеженог,
слађи су од меда што тече из саћа.
11 Њима се твој слуга опомиње,
ко њих чува велику награду прима.
12 Ко ће разазнати своје погрешке?
Очисти ме и од оних скривених.
13 И од вољних греха чувај слугу свога;
не дозволи да овладају мноме.
Тада ћу ја бити без кривице,
и недужан за велики преступ.
14 Нека речи мојих уста и мисли мога срца,
теби буду угодне, Господе, стено моја, откупитељу мој.
4 премда са̂м могу да се поуздам у тело.
Ако неко мисли да може да се поузда у тело, ја могу још више. 5 Обрезан сам седмога дана, од рода сам Израиљева, из Венијаминовог племена, Јеврејин од Јевреја, у погледу Закона био сам фарисеј, 6 у својој ревности прогонио сам Цркву, по праведности прописаној Законом био сам беспрекоран.
7 Али оно што ми је некада било добитак, то сад, Христа ради, сматрам губитком. 8 Шта више, ја све сматрам губитком ради спознања мога Господа Христа Исуса, које све надилази. Због њега сам све изгубио и све сматрам за смеће, да бих Христа добио 9 и са њиме се нашао, немајући своје праведности од вршења Закона, него праведност која се вером у Христа стиче, праведност од Бога, која долази од вере, 10 да бих упознао њега и силу његовога ускрсења, и суделовао у његовим патњама, наликујући њему у његовој смрти, 11 да бих, некако, досегао ускрсење из мртвих.
12 Ја, наиме, нисам то већ постигао, нити сам већ дошао до савршенства, али се упрежем, како бих се домогао тога ради чега се Христос Исус домогао мене. 13 Браћо, не мислим да сам се већ домогао тога, али једно чиним: заборављам оно што је за мном, и сежем ка ономе што је преда мном, 14 трчим према циљу, ка награди на коју нас Бог по Христу Исусу позива на небесима.
Прича о злим виноградарима
33 Послушајте другу причу. Био неки домаћин који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао. 34 Када се приближило време да виноград роди, домаћин пошаље слуге да узму његов део рода од виноградара.
35 Али, виноградари ухвате његове слуге, те једног претуку, другог убију, а трећег каменују. 36 Домаћин пошаље друге слуге, више него први пут, али виноградари и са овима поступе једнако. 37 Напослетку, домаћин пошаље виноградарима свога сина мислећи: ’Мог сина ће поштовати.’
38 Али виноградари, када видеше сина, рекоше међу собом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо па ћемо имати његово наследство!’ 39 Затим га ухватише, избацише из винограда и убише.
40 Када, дакле, дође власник винограда, шта ће учинити оним виноградарима?“ 41 Они му одговорише: „Злочинце ће побити без милости, а виноград ће изнајмити другим виноградарима који ће му давати урод у време када дозри.“
42 Исус им рече: „Зар никада нисте читали у Писму:
’Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони.
Од Господа ово беше
и то је дивно у нашим очима’?
43 Зато вам кажем да ће вам се одузети Царство Божије и даће се народу који доноси род. 44 И ко падне на овај камен, разбиће се, а на кога он падне, здробиће га.“
45 Када су водећи свештеници и фарисеји чули ову причу, схватили су да то он о њима говори. 46 И гледали су да га ухвате, али су се бојали народа који га је сматрао пророком.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.