Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Песма поклоничка.
126 Кад је Господ прогнанике на Сион враћао,
било нам је као да сањамо!
2 Уста су нам праскала од смеха,
језик нам је клицао
када се међу народима причало:
„Њима је Господ велико дело учинио!“
3 Господ нам је велико дело учинио
и како смо само раздрагани били!
4 О, Господе, срећу нашу ти поврати
ко брзаке на испуцалу земљу!
5 Они који са сузама сеју,
жању са клицањем.
6 Плачући иде човек
и зобницу са семеном носи,
али ће се вратити сигурно,
и клицаће, своје снопље
док буде носио!
Сарина смрт и погреб
23 Сара је живела стотину двадесет седам година. 2 Умрла је у Киријат-Арви, то јест у Хеврону у хананској земљи. Авра̂м је жалио за Саром и нарицао за њом.
3 Затим је Авра̂м устао с места где је лежала његова покојница, и обратио се Хетитима: 4 „Странац сам и придошлица међу вама. Продајте ми земљиште за гроб код вас, да бих могао да отпремим и сахраним своју покојницу.“
5 Хетити одговорише Авра̂му: 6 „Чуј нас, господине. Ти си кнез Божији међу нама. Стога сахрани своју покојницу у нашем најбољем гробу; нико од нас ти неће ускратити свој гроб да у њега сахраниш своју покојницу.“
7 Авра̂м је на то устао и дубоко се поклонио становницима земље, Хетитима. 8 Затим им је рекао: „Ако се, дакле, слажете да отпремим своју покојницу и сахраним је код вас, заузмите се за мене код Ефрона, сина Цохарова, 9 да ми прода пећину у Макпели што је у његовом власништву. Она се налази на крају његовог имања. Нека ми је пред вама прода за пуну цену, да бих имао гроб у свом власништву.“
10 Ефрон је седео међу Хетитима. Тада Ефрон, Хетит, одговори Авра̂му, да га чују Хетити својим ушима – све старешине што су дошле код градских врата: 11 „Никако, господине! Послушај ме: дајем ти и њиву и пећину на њој. Дајем[a] ти је пред својим народом; сахрани своју покојницу.“
12 Авра̂м се дубоко поклонио народу те земље. 13 Авра̂м тада рече Ефрону, да народ те земље чује на своје уши: „Саслушај ти сада мене. Платићу ти новцем за ту пољану. Прими то од мене, да могу тамо да сахраним своју покојницу.“
14 Ефрон одговори Авра̂му: 15 „Чуј ме, мој господине. Земљиште вреди четири стотине сребрних шекела[b]. Шта је то за тебе и мене? Само ти сахрани своју покојницу.“
16 Авра̂м се сложио с Ефроном, па му је избројaо новац који је Ефрон тражио у присутности свих Хетита: четири стотине шекела сребра трговачке мере.
17 Тако је Ефронова пољана у Макпели, што је насупрот Мамрији, са пећином, стаблима, и свим што је било на њиви, 18 прешла у Авра̂мово власништво у присутности Хетита – свих старешина што су дошле пред градска врата. 19 Након тога је Авра̂м сахранио своју жену Сару у пећини на пољани Макпела што је насупрот Мамрије (код Хеврона) у земљи Хананској.
3 Пошто нисмо могли више да издржимо, сложили смо се да би било најбоље да останемо у Атини. 2 К вама смо, пак, послали Тимотеја, нашег брата и Божијег сарадника у проповедању Радосне вести Христове, да вас учврсти и ободри у вашој вери, 3 да се нико не поколеба у овим невољама. Ви, наиме, сами добро знате да смо одређени за њих. 4 И заиста, када смо били код вас, унапред смо вам говорили да ће вас снаћи невоље, и као што знате, тако је и било.
5 Зато сам, не могавши више да издржим, послао Тимотеја да ме обавести о вашој вери, да вас како Кушач није навео да подлегнете искушењу, јер би тада наш труд био узалудан.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.