Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
116 Ја волим Господа, јер је чуо мој глас
и преклињања моја;
2 пригнуо је ухо своје к мени
и докле живим ја ћу да му вапим!
12 Чиме Господу да узвратим
за све његово добро према мени?
13 Чашу ћу спасења да подигнем,
Господње ћу име да призовем!
14 Завете своје извршићу Господу
пред целим његовим народом.
15 Скупоцена је у очима Господњим
смрт његових верних.
16 О, Господе, ја сам слуга твој!
Твој сам слуга, син твоје слушкиње,
са мене си расково окове!
17 Принећу ти жртву захвалницу
и призваћу ја име Господње!
18 Завете своје извршићу Господу
пред целим његовим народом;
19 у двориштима Дома Господњег,
усред тебе, о, Јерусалиме.
Славите Господа!
10 Слуга је узео десет камила свога господара, и понео сваковрсна добра свога господара. Онда је устао и кренуо у Арам-Нахарајим, у Нахоров град. 11 Код бунара, изван града, је пустио камиле да полежу. Било је вече, време кад жене долазе да захватају воду.
12 Онда се помолио: „О, Господе, Боже мога господара Авра̂ма, изађи ми данас у сусрет и искажи милост моме господару Авра̂му. 13 Ево, стојим овде код извора, а ћерке мештана долазе да захватају воду. 14 Рећи ћу једној девојци: ’Спусти свој крчаг да се напијем.’ Ако она одговори: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле’, нека она буде та коју си одредио за твога слугу Исака. По томе ћу знати да си исказао милост моме господару.“
15 Он још није био дорекао молитву, кад дође Ревека, која се родила Ватуилу, сину Мелхе, жене Авра̂мовог брата Нахора, носећи крчаг на рамену. 16 Девојка је била предивног изгледа, девица коју мушкарац није дотакао. Сишла је к извору, напунила крчаг, па се вратила горе.
17 Слуга јој тада потрча у сусрет и рече јој: „Дај ми, молим те, мало воде из твог крчага!“
18 Она му одговори: „Пиј, господине!“, па је хитро спустила крчаг на руку и дала му да пије.
19 Кад га је напојила, рекла је: „Налићу и твојим камилама да се напоје.“ 20 Брзо је излила крчаг у појило, па се пожурила к бунару да поново захвати воде. Затим је напојила све његове камиле. 21 Човек ју је ћутке посматрао, не би ли сазнао да ли је Господ учинио његов пут успешним или није.
22 Кад су се камиле напојиле, човек је узео златну гривну за њен нос тешку пола шекела[a], а за њене руке две златне наруквице тешке десет шекела[b]. 23 Слуга јој тада рече: „Реци ми, молим те, чија си ћерка? Има ли у кући твога оца места за нас да преноћимо?“
24 Она одговори: „Ја сам ћерка Ватуила, сина кога је Мелха родила Нахору.“ 25 Још му је рекла: „Код нас има пуно сламе и сточне хране, а има и места да се преноћи.“
26 Човек се тада поклонио и пао ничице пред Господом, 27 говорећи: „Нека је благословен Господ, Бог мога господара Авра̂ма, што није ускратио своју милост и верност моме господару. Господ ме је довео право у кућу рођака мога господара!“
28 Девојка је онда отрчала и испричала све ово у кући своје мајке. 29 Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван је отрчао напоље, ка човеку код студенца. 30 Чим је видео гривну и наруквице на рукама своје сестре, и кад је чуо речи његове сестре Ревеке: „Овако ми је говорио тај човек“, отишао је к човеку који је стајао код камила на студенцу. 31 Рекао му је: „Дођи, благословени од Господа! Зашто стојиш напољу? Ја сам већ спремио кућу и место за камиле.“
32 Човек је дошао у кућу и растоварио камиле. Лаван је онда дао сточне хране и сламе камилама, а слузи и људима који су били с њим је донео воде да оперу ноге. 33 Кад је поставио пред њега да једе, слуга рече: „Нећу јести док не кажем што имам да кажем.“
Лаван му рече: „Говори онда!“
34 Слуга је почео да прича: „Ја сам Авра̂мов слуга. 35 Господ је обилато благословио мога господара, те је постао богат. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слугу и слушкиња, камила и магараца. 36 Сара, жена мога господара, му је родила сина у његовој старости, коме је дао сву своју имовину. 37 Мој ме је господар заклео, рекавши: ’Не узимај за жену моме сину неку девојку од Хананејаца, у чијој земљи живим. 38 Него иди к породици мога оца, к мојој родбини, да нађеш жену за мога сина.’
39 Ја сам онда упитао свога господара: ’А шта ако жена неће да пође са мном?’
40 Он ми одговори: ’Господ, чији пут следим, послаће свог анђела с тобом, и учинити твој пут успешним, па ћеш довести жену за мога сина од моје родбине, из породице мога оца. 41 Заклетве ћеш бити разрешен кад одеш к мојој родбини. Ако ти они не дају девојку, онда те моја заклетва више не обавезује.
42 Данас, кад сам дошао код извора, рекао сам Господу: ’О, Господе, Боже мога господара Авра̂ма, ако ти је по вољи, молим те учини успешним пут на који сам кренуо. 43 Ево, стојим код извора и девојци која дође да црпи воду, рећи ћу: ’Дај ми да попијем мало воде из твога крчага.’ 44 Ако она каже: ’Пиј! Извући ћу воде и за твоје камиле’, то ће бити она коју је Господ одредио за сина мога господара.
45 Ја још нисам био дорекао молитву у себи, кад ето Ревеке са крчагом на рамену. Сишла је к извору да захвати воде. Ја јој рекох: ’Дај ми, молим те, да пијем!’
46 Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле.’ Ја сам пио, а она је напојила камиле.
47 Онда сам је упитао: ’Чија си ти ћерка?’
Она одговори: ’Ћерка сам Ватуила, кога је Нахору родила Мелха.’
Тада сам јој ставио гривну на нос, а наруквице на њене руке. 48 Затим сам пао ничице пред Господом и благословио Господа, Бога мога господара Авра̂ма, који ме је водио правим путем да узмем ћерку брата мога господара за његовог сина. 49 А сад, реците ми ако намеравате да искажете милост и верност моме господару; ако не намеравате, и то ми реците, тако да знам хоћу ли поћи на десно или на лево.“
50 Тада Лаван и Ватуило одговоре: „Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо рећи ни да ни не. 51 Ево, Ревека је ту: узми је и иди, па нека буде жена твоме господару, како је Господ рекао.“
52 Кад је Авра̂мов слуга чуо ове речи, поклонио се Господу лицем до земље.
Чисто и нечисто
7 Једном приликом, дођу фарисеји и неки зналци Светог писма из Јерусалима и окупе се око Исуса. 2 Они су видели да неки од његових ученика једу неопраним рукама, односно, да их нису опрали по обреду. 3 Наиме, фарисеји, као и сви Јевреји, не почињу да једу пре него што брижљиво оперу руке, држећи се тако предања старих. 4 Они, такође, не једу оно што су купили на пијаци док то не оперу. Они држе и много другог што им је предано, као прање чаша, лонаца, и бакарног посуђа.
5 Фарисеји и зналци Светог писма упиташе Исуса: „Зашто твоји ученици не следе предање старих, него једу неопраним рукама?“
6 Исус им одговори: „Добро је пророковао Исаија о вама лицемерима, јер је написано:
’Овај народ ме поштује уснама,
али му је срце далеко од мене.
7 Узалуд је њихова побожност;
њихово учење научене су заповести људске.’
8 Ви сте напустили заповест Божију и држите се од људи установљених предања.“
9 Исус настави: „Вама одговара да укидате Божију заповест да бисте се држали својих уредаба. 10 Јер Мојсије је рекао: ’Поштуј свога оца и своју мајку’ и: ’Ко наружи свога оца или мајку, нека се погуби.’ 11 А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним јесте да принесем корван за тебе“’ (то јест, жртвени принос Богу); 12 онда му више не дозвољавате да се стара о својим родитељима. 13 Ви, тако, укидате реч Божију ради вашег предања које сте пренели, а радите и много других сличних ствари.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.