Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

Авра̂м и три тајанствена посетиоца

18 Господ се указао Авра̂му код храстова Мамрије док је овај седео на улазу у шатор током дневне жеге. ² Авра̂м подигне поглед и угледа три човека како стоје недалеко од њега. Чим их је угледао, потрчао је с улаза у шатор њима у сусрет. Онда се поклонио до земље ³ и рекао: „Господе, ако сам стекао наклоност пред тобом, немој мимоићи мене, свога слугу. ⁴ Нека се донесе мало воде: оперите ноге и одморите се под овим дрветом. ⁵ Донећу хлеба да се окрепите, пре него што продужите својим путем. Јер навратили сте к своме слузи.“

Они одговорише: „Учини како си рекао.“

⁶ Авра̂м је пожурио Сари у шатор и рекао: „Брзо узми три мере^[a] брашна, умеси погаче и испеци их!“

⁷ Авра̂м онда пожури говедима, ухвати младо и угојено теле, па га преда момку да га брже зготови. ⁸ Онда је узео масло, млеко и оно теле које је зготовио, па је све то изнео пред оне посетиоце. А он са̂м је стајао пред њима, под дрветом, док су они јели.

⁹ Онда су га упитали: „Где је твоја жена Сара?“

Авра̂м одговори: „Ено је у шатору.“

¹⁰ Господ рече: „Заиста ћу се вратити к теби догодине у ово време, и ево, твоја жена Сара ће имати сина.“

Сара је то слушала на улазу у шатор који је био иза њега. ¹¹ И Авра̂м и Сара су већ били остарели и у одмаклим годинама. У Саре је, наиме, било престало што бива у млађих жена. ¹² Сара се на то насмејала у себи рекавши: „Зар ћу сада искусити радост, кад сам већ увенула, а мој господар остарео?“

¹³ Господ рече Авра̂му: „Зашто се смејала твоја жена Сара и говорила: ’Зар ћу сада родити кад сам већ остарела?’ ¹⁴ Зар је за Господа ишта немогуће? Да, вратићу се к теби догодине у ово време и Сара ће имати сина.“

¹⁵ Уплашивши се, Сара је порицала: „Не, нисам се смејала!“

Али Господ јој рече: „Јеси, смејала си се.“

Исаково рођење

21 Господ је благословио Сару, и учинио јој као што је обећао. ² Сара је затруднела и родила Авра̂му сина у његовој старости, у време кад је Бог рекао. ³ Своме сину кога му је родила Сара, Авра̂м је дао име Исак. ⁴ Авра̂м је обрезао свога сина Исака кад му је било осам дана, као што му је Бог заповедио. ⁵ Авра̂му је било стотину година кад му се родио син Исак.

⁶ Тада Сара рече: „Бог ме је заиста засмејао, а и свако ко чује о овоме смејаће се.“ ⁷ Додала је још: „Ко би икада рекао Авра̂му да ће му Сара дојити децу? Јер родила сам му сина у његовој старости.“

5 Пошто смо, дакле, оправдани вером, у миру смо с Богом посредством нашег Господа Исуса Христа. ² Његовим посредством смо вером стекли приступ к овој милости у којој сада живимо, те се хвалимо надом да ћемо учествовати у Божијој слави. ³ Ипак, не хвалимо се само тиме, већ и нашим невољама, знајући да невоља изграђује постојаност, ⁴ постојаност прекаљеност, а прекаљеност наду. ⁵ Ова нада не разочарава, јер је Бог излио своју љубав у наша срца Духом Светим који нам је дат. ⁶ Јер, док смо још били немоћни, Христос је у право време умро за безбожне. ⁷ Наиме, једва да би ко умро за праведника, премда би се неко и одважио да умре за доброг човека. ⁸ Али, Бог је показао своју љубав према нама тиме што је Христос умро за нас док смо још били грешници.

Много посла, а мало радника

³⁵ Исус је пролазио кроз све градове и села. Поучавао је народ у њиховим синагогама, објављивао Радосну вест о Царству и лечио сваку болест и сваку немоћ. ³⁶ Кад је видео толики народ, сажалио се над њим, јер су били изнурени и ојађени као овце без пастира. ³⁷ Тада Исус рече својим ученицима: „Жетве је много, а мало радника. ³⁸ Стога се молите Господару жетве да пошаље раднике на своју жетву.“

Мисија дванаесторице апостола

10 Исус је позвао својих дванаест ученика и дао им власт да истерују нечисте духове и да лече сваку болест и сваку немоћ. ² А ово су имена дванаест апостола: први Симон, прозвани Петар, и његов брат Андрија, Јаков Заведејев и његов брат Јован, ³ Филип и Вартоломеј, Тома и Матеј порезник, Јаков Алфејев и Тадеј, ⁴ Симон Хананејац и Јуда Искариот, који је издао Исуса.

⁵ Ову Дванаесторицу је Исус послао и наложио им: „Не идите к незнабошцима и не улазите у самарјанске градове. ⁶ Идите радије изгубљеним овцама дома Израиљевог. ⁷ Кад путујете проповедајте ово: ’Приближило се Царство небеско.’ ⁸ Болесне лечите, мртве ускрсавајте, губаве чистите, зле духове изгоните! Бесплатно сте примили, бесплатно и дајите.

⁹ Не опремајте своје појасеве ни златним, ни сребрним, ни бакреним новцем. ¹⁰ Ни торбу на пут не носите, ни два пара одеће, ни обуће, ни штап, јер радник заслужује своју храну.

¹¹ А када улазите у неко село, распитајте се ко у њему хоће да вас прими. Ту останите све док не дође време да одете. ¹² Улазећи у ту кућу, поздравите укућане. ¹³ И ако та кућа хоће да вас прими, нека ваш мир буде над њом. Ако ли кућа неће да вас прими, нека се ваш мир врати к вама. ¹⁴ А ако вас неко не прими или не послуша ваших речи, изађите из те куће или из тог града и отресите прашину са својих ногу. ¹⁵ Заиста вам кажем да ће земљи содомској и гоморској бити лакше на Судњи дан него оном граду.

Чекају вас прогонства!

¹⁶ Ево, ја вас шаљем као овце међу вукове. Стога, будите мудри као змије и безазлени као голубови. ¹⁷ Чувајте се људи, јер ће вас предавати судовима и бичевати вас по својим синагогама. ¹⁸ И пред владаре и цареве ће вас водити због мене, да посведочите њима и многобошцима. ¹⁹ А када вас буду предали, не брините се шта ћете говорити, јер ће вам у тај час бити дано шта да кажете. ²⁰ Нећете, наиме, ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас.

²¹ Брат ће брата предати да се погуби и отац своје дете, устаће деца на своје родитеље и убијаће их. ²² Сви ће вас мрзети ради мог имена, али ко истраје до краја, биће спасен. ²³ Када вас буду прогонили у једном граду, ви бежите у други. Заиста вам кажем: Син Човечији ће доћи пре но што ви довршите своје послање по Израиљевим градовима.