Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
116 Ја волим Господа, јер је чуо мој глас
и преклињања моја;
2 пригнуо је ухо своје к мени
и докле живим ја ћу да му вапим!
12 Чиме Господу да узвратим
за све његово добро према мени?
13 Чашу ћу спасења да подигнем,
Господње ћу име да призовем!
14 Завете своје извршићу Господу
пред целим његовим народом.
15 Скупоцена је у очима Господњим
смрт његових верних.
16 О, Господе, ја сам слуга твој!
Твој сам слуга, син твоје слушкиње,
са мене си расково окове!
17 Принећу ти жртву захвалницу
и призваћу ја име Господње!
18 Завете своје извршићу Господу
пред целим његовим народом;
19 у двориштима Дома Господњег,
усред тебе, о, Јерусалиме.
Славите Господа!
Исак и Ревека
24 Авра̂м је био већ стар и добро одмакао у годинама. Господ га је био благословио у свему.
2 Авра̂м рече најстаријем слузи у свом дому, под чијом управом је била сва његова имовина: „Стави руку под моје бедро, 3 да те закунем Господом, Богом неба и земље, да моме сину нећеш довести за жену једну од ћерки Хананаца међу којима живим, 4 него да ћеш отићи у моју земљу, у мој родни крај, те довести жену за мог сина Исака.“
5 Слуга рече Авра̂му: „А шта ако жена неће да пође у ову земљу? Треба ли да се вратим и поведем твога сина у земљу из које си ти дошао?“
6 Авра̂м му одговори: „Пази да не одведеш тамо мога сина! 7 Господ, Бог небески, који ме је извео из дома мога оца и из моје родне земље, ми је говорио и заклео се самим собом, рекавши: ’Твоме потомству ћу дати ову земљу.’ Он ће послати анђела пред тобом, па ћеш довести оданде жену за мог сина. 8 А ако жена неће да пође с тобом, онда те моја заклетва више не обавезује. Само пази да тамо не водиш мога сина.“
9 Тада је слуга ставио руку под Авра̂мово бедро, па му се заклео да ће учинити што му је Авра̂м рекао.
35 Дакле, истог оног Мојсија кога су одбацили рекавши: ’Ко је тебе поставио за главара и судију над нама?’, Бог је сада послао као владара и избавитеља преко анђела који му се указао у грму. 36 Он их је извео оданде, чинећи чуда и знаке у египатској земљи, на Црвеном мору и у пустињи током четрдесет година.
37 То је онај исти Мојсије који је рекао Израиљцима: ’Бог ће вам подићи пророка од ваше браће, као што сам ја.’ 38 Он је био на сабору у пустињи, а анђео је говорио с њим и с нашим прецима на гори Синај; он је примио речи живота и предао их нама.
39 Међутим, наши преци нису хтели да га послушају, него су га одбацили и својим се срцем вратили у Египат. 40 Рекли су Арону: ’Направи нам богове који ће ићи пред нама, јер не знамо шта се догодило са оним Мојсијем који нас је извео из Египта.’ 41 Тих дана су направили кип телета и принели му жртву, веселећи се ономе што су својим рукама направили. 42 Тада се Бог окренуо од њих, и препустио их да служе небеској војсци, баш као што је записано у Књизи пророка̂:
’Мени ли сте приносили житне жртве и приносе
у пустињи четрдесет година,
о, доме Израиљев?!
43 Не, него сте носили Молохов шатор
и звезду бога вашег Рефана;
ликове које сте начинили да им се клањате.
Зато ћу вас изгнати и даље од Вавилона.’
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.