Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
1 Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
Силно си велик, ГОСПОДЕ, Боже мој.
У сјај и величанство си обучен,
2 светлошћу као плаштом огрнут.
Небеса разастиреш као завесу,
3 на водама над небом полажеш греде
својих горњих одаја.
Од облакâ правиш своја кола
и на крилима ветра путујеш.
4 Ветрове чиниш својим гласницима,
огњене пламенове својим слугама.
5 Земљу си на њене темеље поставио –
довека се неће пољуљати.
6 Океаном[a] си је покрио као одећом,
воде су стајале над планинама.
7 Ти запрети водама, и оне побегоше,
на звук твога грома хитро утекоше.
8 Уздигоше се планине, спустише долине
до места које си им одредио.
9 Водама си поставио границу
коју не смеју да пређу,
да више не прекрију земљу.
24 Колико је много твојих дела, ГОСПОДЕ!
Сва си их учинио у мудрости.
Пуна је земља твојих створења.
35 Нека грешници нестану са земље
и нека више не буде опаких.
Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
Алилуја!
39 »Зар ти ловиш плен лавици
и глад лавовима утољујеш
2 кад се шћућуре у свом брлогу
или кад вребају из грмља?
3 Ко гаврану набавља храну
кад му птићи вапију до Бога
и без хране тумарају унаоколо?
4 »Да ли знаш време кад се дивокоза кози?
Да ли гледаш кад кошута младе излеже?
5 Да ли бројиш колико месеци носе?
Да ли знаш у које време се омладе?
6 Шћућуре се и излегу своје младе,
и окончају им се порођајне муке.
7 Младунци им јачају и расту у дивљини;
оду од мајке и не враћају се.
8 »Ко је дивљем магарцу дао слободу?
Ко му је развезао споне?
9 Пустару сам му дао за дом
и слане равнице за постојбину.
10 Он се смеје градској вреви,
гоничев повик не чује.
11 Тумара брдима, својим пашњацима,
и било какво зеленило тражи.
12 »Зар ће дивљи биво пристати да ти буде слуга?
Зар ће крај твојих јасала преноћити?
13 Можеш ли га уздама задржати уз бразду?
Зар ће за тобом дрљати долове?
14 Можеш ли се ослонити на њега
јер му је снага велика?
Зар ћеш му тешке послове препустити?
15 Можеш ли се поуздати у њега
да ће ти вратити жито
и довући ти га на гумно?
16 »Нојева крила радосно лепршају,
иако нису као родина крила и перје.
17 Он полаже јаја на земљи
и оставља их да се греју у песку,
18 не марећи што их нога може згазити
или дивља животиња згњечити.
19 Он са својим птићима поступа грубо,
као да нису његови;
није га брига ако му је труд био узалуд,
20 јер га Бог није обдарио мудрошћу,
нити му је уделио умности.
21 Али, када крила рашири за трк,
смеје се коњу и јахачу.
22 »Зар ти дајеш снагу коњу?
Зар му ти врат украшаваш гривом?
23 Зар ти чиниш да скаче као скакавац,
да страх утерује поносним фрктањем?
24 Копитом жестоко удара, радујући се у својој снази,
и у окршај јури.
25 Смеје се страху, ничег се не боји,
пред мачем не узмиче.
26 На сапима му тоболац звекеће
и блиставо копље и сулица.
27 У махнитом узбуђењу земљу раскопава;
не може да стоји мирно кад се овнујски рог огласи.
28 На звук рога зафркће: ‚Ха!‘
Издалека већ нањуши мирис битке
и вику заповедникâ и бојни поклич чује.
29 »Зар кобац помоћу твоје мудрости лети
и према југу шири крила?
30 Зар орао по твом налогу лети ка висовима
и на високом месту гнездо свија?
31 На литици станује и на њој ноћи,
хридина му је тврђава.
32 Одатле вреба на своју храну,
очи му је надалеко опазе.
33 Птићи му се крвљу госте,
и где год шта угине, ето и њега.«
34 Онда ГОСПОД рече Јову:
35 »Зар ће исправљати Свесилнога
онај ко се с њим препире?
Нека одговори Богу онај ко га оптужује!«
36 А Јов одговори ГОСПОДУ:
37 »Да, недостојан сам – како да ти одговорим?
Руку стављам преко уста.
38 Говорио сам једном, нећу више одговарати,
двапут, али више нећу.«
Ко је највећи?
24 Међу њима настаде и препирка око тога којег од њих треба сматрати највећим.
25 Тада им Исус рече: »Цареви господаре својим народима, и они који имају власт над њима себе зову добротворима. 26 Али ви немојте тако. Него, највећи међу вама треба да буде као најмлађи, и онај који влада као онај који служи. 27 Јер, ко је већи: онај за трпезом или онај који служи? Зар није онај који је за трпезом? А ја сам међу вама као онај који служи. 28 Ви сте они који су истрајали са мном у мојим искушењима. 29 Зато вам у наследство дајем Царство као што га је Отац дао мени, 30 да једете и пијете за мојом трпезом у мом Царству и да седите на престолима и судите дванаест племена Израелових.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International