Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

⁶ Рекох: »Е да су ми крила као у голуба,
    одлетео бих и био на миру!
⁷ Далеко бих одлепршао,
    у пустињи боравио. Села
⁸ Похитао бих у своје склониште
    од вихора и олује.«

⁹ Говор им збркај, Господе, језике им расколи,
    јер насиље и кавгу видим у граду.
¹⁰ Дању и ноћу круже његовим зидинама.
    У њему су неправда и мука,
¹¹ у њему је пропаст;
    тлачење и превара не одлазе му с улица.

¹² Да ме увредио непријатељ,
    то бих поднео.
Да се дигао на мене онај ко ме мрзи,
    од њега бих се сакрио.
¹³ Али то си учинио ти, човек као ја,
    мој пријатељ, кога тако добро знам,
¹⁴ с којим сам водио присне разговоре
    док смо код Дома Божијег ходали међу мноштвом.

¹⁵ Нека их заскочи смрт,
    нека живи сиђу у Шеол,
    јер зло им је у дому и срцу.

⁸ »Само питај раније нараштаје
    и сазнај шта су њихови очеви научили.
⁹ Јер, ми смо од јуче и ништа не знамо
    и само су сенка наши дани на земљи.
¹⁰ Зар те они неће поучити и објаснити ти?
    Зар неће из срца изнети речи?
¹¹ Зар папирус расте где нема мочваре?
    Зар трска буја без воде?
¹² Још зелена и непосечена,
    пре сваке друге биљке увене.
¹³ Тако је и са свима који забораве Бога,
    тако пропада нада безбожника.
¹⁴ Крхко је његово уздање,
    паукова кућа његов је ослонац.
¹⁵ Наслони ли се на њу, она попушта,
    ухвати ли се за њу, она се руши.
¹⁶ Он је као заливена биљка на сунцу:
    по врту шири своје младице,
¹⁷ корењем је хрпу стења преплела
    и тражи место међу камењем.
¹⁸ А кад је с њеног места ишчупају,
    место је се одриче говорећи:
    ‚Никад те не видех.‘
¹⁹ Живот јој се гаси,
    а из тла друге биљке расту.
²⁰ Не, Бог не одбацује беспрекорнога,
    нити снажи руку зликоваца.
²¹ Још ће ти он смехом испунити уста
    и усне прекрити радосним клицањем.
²² Твоји ће непријатељи обући срамоту
    и нестаће шатори злих.«