Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Јов
23 Тада Јов одврати:
2 »И данас ми је јадиковка чемерна;
тешка је његова рука упркос мом јецању.
3 О, кад бих бар знао где да га нађем!
Кад бих у његово пребивалиште могао да одем!
4 Свој случај бих изложио пред њим
и своја уста напунио доказима.
5 Сазнао бих шта би ми одговорио
и разумео речи које ми је упутио.
6 Да ли би с великом силом расправљао са мном?
Не, он би попустљив био према мени.
7 Тамо би честит човек изнео свој случај,
и ја бих се заувек избавио од свог судије.
8 »Али, одем ли на исток, он није тамо,
кренем ли на запад, не налазим га.
9 Кад на северу чини дела, ја га не видим,
кад скрене на југ, не опажам га.
16 Бог ми је следио срце,
Свесилни ме престравио.
17 Али, тама ме није ућуткала,
густа тама која ми је лице покрила.
Хоровођи. По напеву »Кошута у зору«. Псалам Давидов.
1 Боже мој, Боже мој,
зашто си ме оставио?
Далеко су од спасења
речи мога ридања.
2 Боже мој, вапијем дању,
а ти не одговараш,
и ноћу, али нема ми починка.
3 Ти си Свети који царује
међу хвалама Израеловим.
4 У тебе су се наши праоци уздали,
уздали се, и ти их избавио.
5 Вапили су к теби, и спасавали се,
у тебе се уздали, и нису се постидели.
6 А ја сам црв, а не човек;
људи ме вређају, народ презире.
7 Сви који ме виде, исмевају ме,
ругају ми се и одмахују главом:
8 »У ГОСПОДА се узда – нека га ГОСПОД спасе.
Нека га избави ако му је омилио.«
9 А ти си ме извео из мајчине утробе,
испунио ме уздањем већ на грудима мајке.
10 На тебе се од мајчине утробе ослањам;
ти си Бог мој још откад сам јој у трбуху био.
11 Не буди далеко од мене, јер невоља је близу,
а никога да помогне.
12 Многи бикови ме опколише,
снажни бикови башански окружују ме.
13 Уста су разјапили на мене
лавови што плен раздиру и ричу.
14 Као вода се изливам,
све ми се кости ишчашиле.
Срце ми као восак,
у мени се истопило.
15 Грло ми се осушило као суд грнчарски,
језик за непце залепио.
У смртни прах си ме положио.
12 Јер, Божија реч је жива и делотворна и оштрија од сваког мача са две оштрице, па продире дотле да дели душу и дух, зглобове и мождину и просуђује мисли и намере срца. 13 И нема створења које је пред њим скривено, него је све голо и откривено пред очима Онога коме полажемо рачун.
Исус велики Првосвештеник
14 Пошто, дакле, имамо великог Првосвештеника који је прошао кроз небеса – Исуса, Сина Божијег – чврсто се држимо вере[a]. 15 Јер, ми немамо првосвештеника који не може да саосећа с нашим слабостима, него таквога који је у свему био искушаван као и ми, само није згрешио. 16 С поуздањем, дакле, приступајмо престолу милости, да примимо милосрђе и нађемо милост када нам затреба помоћ.
Богаташ
(Мт 19,16-30; Лк 18,18-30)
17 Када је Исус изашао на пут, притрча му један човек, паде пред њим на колена, па га упита: »Добри учитељу, шта треба да учиним да наследим вечни живот?«
18 »Зашто ме зовеш добрим?« упита га Исус. »Нико није добар осим једнога – Бога. 19 Заповести знаш: ‚Не убиј, Не учини прељубу, Не укради, Не сведочи лажно, Не превари, Поштуј свога оца и мајку.‘(A)«
20 »Учитељу«, рече човек, »свега тога сам се држао од свога детињства.«
21 Исус га погледа и заволе, па му рече: »Једно ти недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели сиромасима, и имаћеш благо на небу. Тада хајде за мном.«
22 А човек се на те речи смркну, па оде жалостан, јер је имао велико богатство.
23 Исус погледа унаоколо, па рече ученицима: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство.«
24 А ученици се зачудише његовим речима.
Стога им он опет рече: »Пријатељи[a], како је тешко[b] ући у Божије царство. 25 Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«
26 А ученици се још више зачудише, па почеше међу собом да говоре: »Па ко онда може да се спасе?«
27 Исус их погледа, па рече: »Људима је то немогуће, али Богу није, јер Богу је све могуће.«
28 »Ево«, поче Петар да му говори, »ми смо све оставили и пошли за тобом.«
29 »Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради еванђеља, 30 а да сад, у овом времену, неће добити стоструко: куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу и њиве – уз прогоне – а у будућем свету, вечни живот. 31 Али, многи први, биће последњи, а последњи – први.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International