Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи. По напеву »Кошута у зору«. Псалам Давидов.
1 Боже мој, Боже мој,
зашто си ме оставио?
Далеко су од спасења
речи мога ридања.
2 Боже мој, вапијем дању,
а ти не одговараш,
и ноћу, али нема ми починка.
3 Ти си Свети који царује
међу хвалама Израеловим.
4 У тебе су се наши праоци уздали,
уздали се, и ти их избавио.
5 Вапили су к теби, и спасавали се,
у тебе се уздали, и нису се постидели.
6 А ја сам црв, а не човек;
људи ме вређају, народ презире.
7 Сви који ме виде, исмевају ме,
ругају ми се и одмахују главом:
8 »У ГОСПОДА се узда – нека га ГОСПОД спасе.
Нека га избави ако му је омилио.«
9 А ти си ме извео из мајчине утробе,
испунио ме уздањем већ на грудима мајке.
10 На тебе се од мајчине утробе ослањам;
ти си Бог мој још откад сам јој у трбуху био.
11 Не буди далеко од мене, јер невоља је близу,
а никога да помогне.
12 Многи бикови ме опколише,
снажни бикови башански окружују ме.
13 Уста су разјапили на мене
лавови што плен раздиру и ричу.
14 Као вода се изливам,
све ми се кости ишчашиле.
Срце ми као восак,
у мени се истопило.
15 Грло ми се осушило као суд грнчарски,
језик за непце залепио.
У смртни прах си ме положио.
Билдад
18 Тада одврати Билдад Шуаховац:
2 »Када ћеш окончати овакве беседе?
Уразуми се, па да разговарамо.
3 Зашто нас сматраш за стоку?
Зашто смо глупи у твојим очима?
4 Ти који се раздиреш од гнева,
зар хоћеш да земља опусти због тебе,
да се хридина помери с места?
5 Гаси се светлост опакога,
не светли више пламен ватре његове.
6 Помрачила се светлост у његовом шатору,
утрнула је светиљка над њим.
7 Нестала је жустрина његовог корака,
о сопствене сплетке се спотиче.
8 Ноге га воде у мрежу
и он у њене петље забаса.
9 Замка га шчепа за пету,
клопка га чврсто стеже.
10 Вреба га омча скривена на земљи,
замка лежи на његовој стази.
11 Ужас га спопада са свих страна
и у стопу га прати.
12 Недаћа за њим гладује,
несрећа само чека да посрне.
13 Болест му изједа кожу,
првенац смрти удове му прождире.
14 Извлаче га из његовог шатора
и пред Цара ужаса одводе.
15 У шатору му се настањује огањ,
горући сумпор по стану му посипају.
16 Доле му се суши корење,
а горе му гране вену.
17 Спомен на њега нестаје са земље,
име му се не помиње на улици.
18 Из светлости га терају у таму
и из света изгоне.
19 Нема рода ни порода у свом народу,
никог преживелог тамо где је боравио.
20 Западњаци се грозе његове судбине,
источњаке ужас спопада.
21 Да, такво је боравиште човека безбожног
и место онога ко Бога не познаје.«
Починак за вернике
4 Бојмо се, дакле – док још стоји Божије обећање о уласку у његов Починак – да се не покаже да је неко од вас закаснио. 2 Јер, и нама је, као и њима, објављено еванђеље. Али, њима Реч коју су чули није била од користи, пошто је они који су је чули нису спојили с вером.[a] 3 Јер, у Починак улазимо ми који смо поверовали, као што је рекао:
»Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«(A)
иако су његова дела завршена још од стварања света. 4 Јер, негде се за седми дан овако каже: »А седмога дана Бог се одмори од свих својих дела«(B), 5 а овде опет: »Неће ући у мој Починак.«
6 И даље, дакле, остаје да неки уђу у Починак, а они који су раније чули еванђеље, нису ушли због своје непокорности. 7 Стога је Бог опет одредио један дан, »данас«, када је после толико времена говорио преко Давида, као што је већ речено:
»Данас ако му чујете глас,
нека вам не отврдне срце.«(C)
8 Јер, да их је Исус Навин увео у Починак, не би Бог после тога говорио о једном другом дану. 9 Дакле, Божијем народу предстоји неки Суботњи починак, 10 јер ко уђе у Божији починак, одморио се од својих дела као и Бог од својих. 11 Потрудимо се, дакле, да уђемо у тај Починак, да нико не падне по узору на њихову непокорност.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International