Revised Common Lectionary (Semicontinuous)

² Бог ноћу проговори Израелу у виђењима и позва га: »Јакове! Јакове!«

»Молим?« одговори Јаков.

³ »Ја сам Бог, Бог твога оца«, рече. »Не плаши се да идеш у Египат, јер ћу тамо од тебе начинити велик народ. ⁴ Ићи ћу с тобом у Египат и опет ћу те из њега вратити. А Јосиф ће ти својом руком склопити очи.«

⁵ Потом Јаков крену из Беер-Шеве. Израелови синови повезоше свог оца Јакова и своју нејач и жене на колима која је фараон послао за њихов превоз. ⁶ Са собом поведоше своју стоку и понеше имовину коју су стекли у Ханаану, па Јаков и све његово потомство одоше у Египат. ⁷ Он у Египат поведе своје синове и унуке, кћери и унучице – све своје потомство.

⁸ Ово су имена Израелаца – Јакова и његових потомака – који су отишли у Египат:

¹⁵ То су синови које је Лија родила Јакову у Падан-Араму. Она му је родила и кћер Дину. Ових његових синова и кћери било је укупно тридесет троје.

Беријини синови: Хевер и Малкијел.

¹⁸ То су деца коју је Јакову родила Зилпа, коју је Лаван дао својој кћери Лији – укупно њих шеснаест.

²² То су Рахиљини синови који су се родили Јакову – укупно њих четрнаест.

²⁵ То су синови које је Јакову родила Билха, коју је Лаван дао својој кћери Рахиљи – укупно њих седам.

²⁶ Свих који су с Јаковом отишли у Египат – његових рођених потомака, не рачунајући његове снахе – било је шездесет шест. ²⁷ Са два Јосифова сина која су се родила у Египту, било је укупно седамдесет чланова Јаковљеве породице који су отишли у Египат.

²⁸ Јаков посла Јуду напред Јосифу да му Јосиф покаже пут у Гошен. Када су стигли у гошенски крај, ²⁹ Јосиф нареди да му се упрегну кола, па оде у Гошен да се сретне са својим оцем Израелом. Чим је стао пред оца, баци му се у загрљај и дуго остаде у његовом загрљају плачући.

³⁰ Израел рече Јосифу: »Сада могу да умрем, пошто сам се својим очима уверио да си још жив.«

³¹ Тада Јосиф рече својој браћи и породици свог оца: »Идем да разговарам са фараоном. Рећи ћу му: ‚Дошла су ми браћа и други укућани мог оца, који су живели у Ханаану. ³² Ти људи су пастири – баве се сточарством и са собом су довели своју ситну и крупну стоку и све што имају.‘ ³³ Када вас фараон позове и упита: ‚Чиме се бавите?‘ ³⁴ ви реците: ‚Ми, твоје слуге, бавимо се сточарством од своје младости, као што су то чинили и наши преци.‘ Тако ћете моћи да се настаните у гошенском крају, јер су Египћанима сви пастири одвратни.«

47 Јосиф оде и рече фараону: »Мој отац и браћа, са својом ситном и крупном стоком и са свим што имају, стигли су из Ханаана и ено сада су у гошенском крају.«

² Онда поведе петорицу своје браће и доведе их пред фараона.

³ Фараон упита његову браћу: »Чиме се бавите?«

»Ми, твоје слуге, пастири смо«, одговорише му они, »као што су то били и наши преци.«

⁴ А рекоше му и ово: »Дошли смо да извесно време живимо овде, јер је глад у Ханаану страшна и нема паше за стада твојих слугу. Зато, молимо те, дозволи нама, својим слугама, да се настанимо у гошенском крају.«

⁵ Фараон рече Јосифу: »Дошли су ти твој отац и браћа. ⁶ Египат ти је на располагању: настани свог оца и браћу у најбољем крају земље. Нека живе у гошенском крају. А ако знаш да међу њима има способних, постави их за надгледнике моје стоке.«

⁷ Онда Јосиф уведе свог оца Јакова и доведе га пред фараона.

Јаков благослови фараона, ⁸ а фараон га упита: »Колико имаш година?«

⁹ Јаков му одговори: »Година мога луталачког живота има сто тридесет. Мало их је и тешке су, и не достижу број година живота мојих праотаца.«

¹⁰ Тада Јаков благослови фараона и оде.

¹¹ Тако Јосиф настани свог оца и браћу у Египту и даде им имања у најбољем делу земље, у Рамзесовом крају, као што је фараон заповедио. ¹² Јосиф снабде храном свог оца и браћу и све укућане свог оца према броју нејачи.

Прича о зрну горушице

(Мт 13,31-35; Лк 13,18-19)

³⁰ »Са чим да упоредимо Божије царство?« упита их он. »Или, којом причом да га објаснимо? ³¹ Оно је као зрно горушице – најмање од свег семења на земљи. ³² Али, када се посеје, израсте и буде веће од свег поврћа, па развије толико велике гране да и птице могу да се гнезде у његовом хладу.«

³³ И у многим таквим причама им је говорио Реч, колико су већ били у стању да слушају, ³⁴ и без прича им ништа није говорио. А када је био насамо са својим ученицима, онда им је све објашњавао.