Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Јаковљев сан у Бетелу
10 Јаков оде из Беер-Шеве и запути се у Харан. 11 Стиже до једног места и тамо заноћи, јер је сунце већ било зашло. Узе један од каменова који су били на том месту, стави га под главу и леже да спава. 12 У сну виде мердевине како стоје на земљи, а врх им допире до неба. Божији анђели су се по њима пењали и силазили, 13 а крај њега је стајао ГОСПОД и говорио: »Ја сам ГОСПОД, Бог твога праоца Авраама и Бог Исааков. Теби и твојим потомцима даћу земљу на којој лежиш. 14 Твојих потомака ће бити као праха на земљи и раширићете се на запад и на исток, на север и на југ. Преко тебе и твога потомства биће благословени сви народи на земљи. 15 Ја сам с тобом – чуваћу те куд год будеш ишао и вратићу те у ову земљу. Нећу те оставити док не испуним то што сам ти обећао.«
16 Када се Јаков пробудио из сна, рече: »Заиста је ГОСПОД на овоме месту, а ја то нисам знао!«
17 И, уплашен, рече: »Како је страшно ово место! Ово није ништа друго него Божија кућа! Ово је капија неба!«
18 Јаков устаде рано ујутро, узе камен који је био ставио под главу, па га усправи као стуб и на њега изли уља. 19 То место назва Бетел[a]. Град уз њега пре тога се звао Луз.
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 ГОСПОДЕ, проничеш ме свега и познајеш,
2 знаш када седам и када устајем,
издалека мисли ми разазнајеш.
3 Видиш када ходам и када лежем,
знани су ти сви моји путеви.
4 Још ми реч није на језик дошла,
а ти је, ГОСПОДЕ, већ сву знаш.
5 С леђа и с лица ме окружујеш,
на мене си своју руку положио.
6 То знање ми је сувише чудесно,
превисоко да бих га докучио.
7 Куда да одем од Духа твог?
Куда од тебе да побегнем?
8 Попнем ли се на небо – тамо си,
прострем ли свој лежај у Шеолу – и тамо си.
9 Дигнем ли се на крилима зориним
и на крају мора се настаним,
10 и тамо би ме твоја рука водила,
држала ме твоја десница.
11 Кажем ли: »Нека ме тама сакрије
и светлост око мене нека ноћ постане«,
12 ни тама ти неће бити тамна –
ноћ теби као дан сија,
тама исто као светлост.
23 Проникни ме, Боже, и срце ми упознај,
испитај ме и сазнај моје мисли тескобне.
24 Види нисам ли на рђавом путу
и вечним путем ме поведи.
12 Тако, дакле, браћо, дужници смо, али не телу, да бисмо по телу живели. 13 Ако живите по телу, умрећете. Али, ако Духом усмрћујете телесна дела, живећете. 14 Јер, они које води Божији Дух, Божији су синови. 15 Нисте, наиме, примили духа робовања, па да опет страхујете, него сте примили Духа усињења, којим вичемо: »Аба[a], Оче!« 16 Сâм Дух сведочи с нашим духом да смо Божија деца. 17 Па, ако смо деца, онда смо и наследници – наследници Божији и сунаследници Христови, ако заиста с њим страдамо, да бисмо имали удела у његовој слави.
Будућа слава
18 Сматрам, наиме, да наша садашња страдања нису ништа у поређењу са славом која ће се у нама открити. 19 Оно што је створено жељно ишчекује откривење славе Божијих синова. 20 А оно што је створено потчињено је ништавности – не својом вољом, него вољом Онога који га је потчинио – у нади 21 да ће у славној слободи Божије деце и оно само бити ослобођено робовања распадљивости.
22 Знамо, наиме, да све што је створено све досад уздише и мучи се у порођајним боловима. 23 Али не само оно него и ми сами, који имамо прве плодове Духа, у себи уздишемо, ишчекујући усињење, откупљење свога тела. 24 Јер, у тој нади смо спасени. А нада која се види није нада, јер ко се нада оном што већ види? 25 Али, ако се надамо оном што не видимо, онда то стрпљиво ишчекујемо.
Прича о кукољу
24 Исприча им и другу причу: »Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. 25 Али, док су људи спавали, дође његов непријатељ, засеја кукољ посред пшенице и оде. 26 А када је пшеница израсла и искласала, појави се и кукољ.
27 »Слуге одоше власнику, па му рекоше: ‚Господару, зар ниси посејао добро семе на својој њиви? Откуд онда кукољ?‘
28 »А он им рече: ‚Непријатељ је то учинио.‘
»‚Хоћеш ли да одемо и да га оплевимо?‘ упиташе слуге.
29 »‚Не‘, одговори он, ‚да не бисте, плевећи кукољ, заједно с њим ишчупали и пшеницу. 30 Пустите нека обоје расте до жетве, а ја ћу у време жетве рећи жетеоцима: Прво оплевите кукољ и вежите га у снопове, да се спали, а пшеницу скупите у мој амбар.‘«
Објашњење приче о кукољу
36 Тада Исус отпусти народ, па уђе у кућу. А ученици му приђоше и рекоше: »Објасни нам причу о кукољу на њиви.«
37 Он им одговори: »Онај који је посејао добро семе је Син човечији, 38 а њива је свет. Добро семе су синови Царства, а кукољ синови Злога. 39 Непријатељ који га је посејао је ђаво. Жетва је крај света, жетеоци анђели. 40 Па, као што се кукољ плеви и спаљује, тако ће бити и на крају света. 41 Син човечији ће послати своје анђеле и оплевити своје Царство од свих саблазни и од свих који чине безакоње 42 и бацити их у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба. 43 Тада ће праведници као сунце засјати у Царству свога Оца. Ко има уши, нека чује.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International