Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
15 Лаван му рече: »Зар да ми служиш без плате зато што си ми сестрић? Реци ми колико да те плаћам.«
16 А Лаван је имао две кћери. Старија се звала Лија, а млађа Рахиља. 17 Лија је имала слабе очи, а Рахиља је била стасита и лепа.
18 Јаков је заволео Рахиљу, па рече: »Служићу ти седам година за твоју млађу кћер Рахиљу.«
19 »Боље да је дам теби него неком другом«, рече Лаван. »Остани код мене.«
20 Тако је Јаков служио за Рахиљу седам година, које су му се, због љубави према њој, учиниле као само неколико дана.
21 Тада Јаков рече Лавану: »Дај ми моју жену, да спавам с њом, јер је време мог служења истекло.«
22 Лаван окупи све мештане и спреми гозбу. 23 Али, када је пало вече, он узе своју кћер Лију и уведе је к Јакову, па је Јаков спавао с њом. 24 А Лаван је своју робињу Зилпу дао својој кћери Лији да јој буде слушкиња. 25 Када је свануло јутро, а оно – с њим Лија!
Јаков рече Лавану: »Шта си ми то урадио? Зар ти нисам служио за Рахиљу? Зашто си ме преварио?«
26 »Овде код нас није обичај да се млађа кћи уда пре старије«, одговори Лаван. 27 »Заврши свадбену седмицу са овом, па ћемо ти дати и ону другу за још седам година служења.«
28 Јаков тако и учини и заврши свадбену седмицу са Лијом. Тада му Лаван даде своју кћер Рахиљу за жену,
(1. Лет 16,8-22)
1 Захваљујте ГОСПОДУ, његово Име објављујте,
обзнањујте његова дела међу народима.
2 Певајте му, псалме му певајте,
говорите о свим његовим делима чудесним.
3 Хвалите се његовим светим Именом.
Нека се радује срце оних који ГОСПОДА траже.
4 Тражите ГОСПОДА и његову силу,
његово лице тражите без престанка.
5 Сећајте се чудесних дела која је учинио,
чуда и пресуда које је изрекао,
6 потомци Авраама, његовог слуге,
синови Јаковљеви, изабрани његови.
7 Он је ГОСПОД, наш Бог,
по свој земљи његови су закони.
8 Он се довека сећа свога Савеза,
речи коју је заповедио хиљади нараштаја,
9 савеза који је склопио с Авраамом,
своје заклетве Исааку,
10 коју као уредбу потврди Јакову,
као вечан савез Израелу:
11 »Теби ћу дати земљу Ханаан,
она ће ти бити наследство.«
45 да би се држали његових уредби
и његовим законима се покоравали.
Алилуја!
Песма приликом успињања до Храма.
1 Благо сваком ко се боји ГОСПОДА,
ко његовим путевима хода.
2 Јешћеш плод свога труда,
бићеш благословен и биће ти добро.
3 Жена ће ти бити као плодна лоза
у одајама твоје куће,
твоја деца као младице маслине
око твоје трпезе.
4 Ето, тако је благословен човек
који се боји ГОСПОДА.
5 Благословио те ГОСПОД са Сиона!
Гледао благостање Јерусалимово
све дане свога живота!
6 Видео децу своје деце!
Мир Израелу!
26 Тако нам и Дух помаже у нашој слабости. Ми не знамо за шта треба да се молимо, него се сâм Дух неизрецивим уздасима заузима за нас. 27 А Онај који испитује срца зна тежњу Духа – да се по Божијој вољи заузима за свете.
28 Знамо да Бог у свему ради за добро оних који га воле[a], оних који су позвани по његовом науму. 29 Оне које је унапред знао, Бог је и предодредио да буду саображени слици његовог Сина, да он буде прворођени међу многом браћом. 30 Оне које је предодредио, те је и позвао, које је позвао, те је и оправдао, а које је оправдао, те је и прославио.
Божија љубав
31 Шта ћемо, дакле, на то рећи? Ако је Бог за нас, ко ће против нас? 32 Он, који ни свога Сина није поштедео, него га је предао за све нас, зар нам с њим неће подарити и све друго? 33 Ко ће подићи оптужбу против Божијих изабраника? Зар Бог који оправдава? 34 Ко ће их осудити? Зар Христос Исус, који је умро, штавише и васкрсао, који је Богу здесна и заузима се за нас? 35 Ко ће нас раставити од Христове љубави? Зар невоља, или притешњеност, или прогон, или глад, или голотиња, или опасност, или мач? 36 Као што је записано:
»Ради тебе нас поваздан убијају,
сматрају нас овцама за клање.«(A)
37 Али, у свему томе надмоћно побеђујемо кроз Онога који нас је заволео. 38 Убеђен сам, наиме, да нас ни смрт ни живот, ни анђели ни поглаварства, ни садашњост ни будућност, ни силе, 39 ни висине ни дубине, ни било шта друго што је створено, не могу раставити од Божије љубави, која је у Христу Исусу, нашем Господу.
Приче о зрну горушице и квасцу
(Мк 4,30-34; Лк 13,18-21)
31 Онда им исприча ову причу: »Царство небеско је слично зрну горушице које је човек узео и посејао на својој њиви. 32 Иако је најмање од свег семења, када израсте, веће је од свег поврћа. Развије се у дрво, па птице долазе и гнезде се у његовим гранама.«
33 Онда им исприча још једну причу: »Царство небеско је слично квасцу који је жена узела и измешала га са три сате[a] брашна док све није ускисло.«
Три приче
44 »Царство небеско је слично благу сакривеном на њиви: човек га нађе, па га сакрије и радостан оде, прода све што има и купи ту њиву.
45 »Царство небеско је слично и трговцу који тражи лепе бисере. 46 Када нађе скупоцен бисер, оде и прода све што има, па га купи.
47 »Царство небеско је слично и мрежи баченој у море у коју се ухватило риба сваке врсте. 48 Када се мрежа напуни, извуку је на обалу, па седну и добре рибе скупе у корпе, а лоше баце. 49 Тако ће бити и на крају света: доћи ће анђели и одвојити зле од праведних, 50 па их бацити у ужарену пећ, где ће бити плач и шкргут зуба.«
Ново и старо благо
51 »Јесте ли све ово разумели?« упита их.
»Јесмо«, одговорише они.
52 А он им рече: »Зато је сваки учитељ закона који је поучен о Царству небеском сличан домаћину који из своје ризнице износи и ново и старо благо.«
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International