Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
Хоровођи. Давидов. Псалам.
1 ГОСПОДЕ, проничеш ме свега и познајеш,
2 знаш када седам и када устајем,
издалека мисли ми разазнајеш.
3 Видиш када ходам и када лежем,
знани су ти сви моји путеви.
4 Још ми реч није на језик дошла,
а ти је, ГОСПОДЕ, већ сву знаш.
5 С леђа и с лица ме окружујеш,
на мене си своју руку положио.
6 То знање ми је сувише чудесно,
превисоко да бих га докучио.
7 Куда да одем од Духа твог?
Куда од тебе да побегнем?
8 Попнем ли се на небо – тамо си,
прострем ли свој лежај у Шеолу – и тамо си.
9 Дигнем ли се на крилима зориним
и на крају мора се настаним,
10 и тамо би ме твоја рука водила,
држала ме твоја десница.
11 Кажем ли: »Нека ме тама сакрије
и светлост око мене нека ноћ постане«,
12 ни тама ти неће бити тамна –
ноћ теби као дан сија,
тама исто као светлост.
23 Проникни ме, Боже, и срце ми упознај,
испитај ме и сазнај моје мисли тескобне.
24 Види нисам ли на рђавом путу
и вечним путем ме поведи.
Израел је изабрани народ
44 »Али, слушај сада, Јакове, мој слуго,
Израеле, кога сам изабрао.
2 Овако каже ГОСПОД, који те је створио,
који те је у мајчиној утроби обликовао,
који ће ти помоћи:
Не бој се, Јакове, мој слуго,
Јешуруне, кога сам изабрао.
3 Јер, излићу воду на жедну земљу
и потоке на исушено тле.
Свога Духа ћу ти излити на потомство
и свој благослов на твоје потомке.
4 Ницаће као трава на ливади,
као тополе покрај водâ текућих.
5 Један ће рећи: ‚Ја сам ГОСПОДЊИ‘,
други ће се звати именом Јаковљевим,
трећи ће на руци написати: ‚ГОСПОДЊИ‘
и узети име Израел.«
Важност спасења
2 Зато још више треба да пазимо на оно што смо чули, да не промашимо циљ. 2 Јер, ако је Реч изречена преко анђелâ била обавезујућа и ако су сваки преступ и непослушност добијали праведну казну, 3 како онда ми да је избегнемо ако пренебрегнемо толико спасење? Спасење које је прво објавио Господ, затим нам га потврдили они који су га чули, 4 а Бог га посведочио знамењима, чудима, разним делима силе и даровима Светога Духа, које је разделио по својој вољи.
Исус је сличан браћи
5 Бог није анђелима потчинио будући свет о коме говоримо. 6 Неко је негде посведочио, рекавши:
»Шта је човек да га се сећаш,
или син човечији да ти је до њега стало?
7 Учинио си га тек мало[a] мањим од анђелâ,
овенчао га славом и чашћу,
8 све си му под ноге потчинио.«(A)
А када му је све потчинио, није остало ништа непотчињено. Сада још не видимо да му је све потчињено, 9 али видимо Исуса – који је био учињен тек мало мањим од анђелâ – овенчаног славом и чашћу зато што је претрпео смрт да би, Божијом милошћу, окусио смрт за све људе.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International