Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
24 Колико је много твојих дела, ГОСПОДЕ!
Сва си их учинио у мудрости.
Пуна је земља твојих створења.
25 Ено мора, големог и широког,
које врви од створења безбројних,
бића малих и великих.
26 По њему плове лађе,
у њему је левијатан,
кога си створио да се у њему игра.
27 Сви ови на тебе чекају
да им храну даш на време.
28 Ти им је дајеш,
и они је сабиру,
руку отвараш,
и они се добрима сите.
29 Своје лице сакријеш,
и они се уплаше,
дах им одузмеш, и они угибају
и у прах се враћају.
30 Ти свој дах пошаљеш,
и други се стварају,
и тако обнављаш лице земље.
31 Нека Слава ГОСПОДЊА остане довека!
Нека се радује ГОСПОД у својим делима!
32 Он земљу погледа, и она задрхти,
планине дотакне, и оне се задиме.
33 Док сам жив, ГОСПОДУ ћу певати,
псалме му певати све док ме буде.
34 Нека му моје мисли буду миле!
У ГОСПОДУ ћу се радовати.
35 Нека грешници нестану са земље
и нека више не буде опаких.
Захваљуј ГОСПОДУ, душо моја.
Алилуја!
Вавилонска кула
11 На целом свету био је само један језик и исте речи. 2 Како су се људи кретали по истоку, наиђоше на једну долину у земљи Шинар и тамо се настанише.
3 »Хајде да правимо цигле«, рекоше један другом, »и да их добро печемо.«
Тако су користили циглу место камена и катран место малтера.
4 Онда рекоше: »Хајде да саградимо себи град и кулу са врхом до неба, да себи стекнемо име и да се не распршимо по целом свету.«
5 А ГОСПОД сиђе да види град и кулу које су људи зидали.
6 »Заиста су један народ и сви имају један језик«, рече ГОСПОД. »Ово је тек почетак њихових дела. Сада им неће бити немогуће да учине све што замисле. 7 Хајде да сиђемо и побркамо им језик, да један другога не разумеју.«
8 Тако их ГОСПОД оданде распрши по целом свету, па они престадоше да зидају град, 9 који се зове Вавилон зато што је ГОСПОД тамо побркао[a] језик целог света. Оданде их је ГОСПОД распршио по целом свету.
Једно тело, много удова
12 Као што је тело једно, а има много удова, и сви удови, иако их је много, чине једно тело, тако је и са Христом. 13 Јер, сви смо једним Духом у једно тело крштени – било да смо Јудеји или Грци, било да смо робови или слободни – и сви смо једним Духом напојени.
14 А ни тело није један, него много удова. 15 Ако нога каже: »Пошто нисам рука, не припадам телу«, зар због тога не припада телу? 16 Ако ухо каже: »Пошто нисам око, не припадам телу«, зар због тога не припада телу? 17 Када би цело тело било око, где би био слух? Када би цело тело било ухо, где би било чуло мириса? 18 Али, Бог је сваки поједини уд распоредио по телу по својој вољи. 19 Када би све био један уд, где би било тело? 20 Овако, има много удова, али само једно тело.
21 Не може око да каже руци: »Не требаш ми«, ни глава ногама: »Не требате ми.« 22 Штавише, много су потребнији они удови који се чине слабији. 23 И оне удове које сматрамо нечаснијима, окружујемо већом чашћу, и с непристојним удовима пристојније поступамо, 24 док с пристојнима то није потребно. Али, Бог је саставио тело, па је већу част дао оном уду који је нема, 25 да у телу не буде раздора, него да се удови једнако брину један о другом. 26 Ако један уд пати, сви удови пате с њим и ако се један уд слави, сви удови се радују с њим.
27 А ви сте Христово тело и, појединачно, удови.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International