Revised Common Lectionary (Semicontinuous)
1 Дођите да кличемо ГОСПОДУ,
да радосно вичемо Стени нашег спасења!
2 Изађимо пред њега с песмом захвалницом,
радосно му псалме извикујмо.
3 Јер, ГОСПОД је велики Бог
и велики Цар над свим боговима.
4 У руци су му дубине земљине
и његови су врхунци планина.
5 Море је његово, он га је начинио,
и његове су руке саздале копно.
6 Дођите да се поклонимо и савијемо колена,
да клекнемо пред ГОСПОДОМ, нашим Творцем.
7 Јер, он је наш Бог,
а ми народ његовог пашњака,
стадо које својом руком води.
Данас ако му чујете глас,
8 »нека вам не отврдне срце
као код Мериве,
као онога дана код Масе у пустињи,
9 где су ме ваши праоци
искушавали и проверавали,
иако су гледали моја дела.
10 Четрдесет година гнушао сам се тога нараштаја.
Рекох: ‚Они су народ који у срцу застрањује;
моје путеве нису упознали.‘
11 Тако сам се у свом гневу заклео:
‚Неће ући у мој Починак!‘«
Самуило помазује Давида за цара
16 ГОСПОД рече Самуилу: »Докле ћеш оплакивати Саула? Ја сам га одбацио као цара Израела. Него, напуни рог уљем и хајде на пут. Шаљем те Јесеју из Витлејема. Изабрао сам једног од његових синова за цара.«
2 Али Самуило рече: »Како да идем? Саул ће то сазнати и убити ме!«
ГОСПОД рече: »Поведи са собом једну јуницу и реци: ‚Дошао сам да принесем жртву ГОСПОДУ.‘ 3 Позови Јесеја на приношење жртве, а ја ћу ти показати шта да радиш. Помазаћеш ми онога за кога ти кажем.«
4 И Самуило учини онако како је ГОСПОД рекао.
Када је стигао у Витлејем, градске старешине задрхташе од страха када су га среле, па га упиташе: »Долазиш ли у миру?«
5 »Да, у миру«, одговори Самуило. »Дошао сам да ГОСПОДУ принесем жртву. Освештајте се, па дођите са мном на приношење жртве.«
Потом освешта Јесеја и његове синове и позва их на приношење жртве.
6 Када су ови стигли, Самуило запази Елиава и помисли: »Сигурно је он помазаник ГОСПОДЊИ.«
7 Али ГОСПОД рече Самуилу: »Нека те не заварава његов стас или висина, јер њега сам одбацио. ГОСПОД не гледа оно што гледа човек. Човек гледа спољашњост, а ГОСПОД гледа у срце.«
8 Јесеј тада позва Авинадава и доведе га пред Самуила.
Али Самуило рече: »ГОСПОД није одабрао ни овога.«
9 Јесеј потом доведе Шаму, али Самуило рече: »ГОСПОД није одабрао ни овога.«
10 Јесеј тако доведе седам својих синова пред Самуила, али Самуило му рече: »ГОСПОД није одабрао ниједнога од њих.«
11 Онда упита Јесеја: »Јесу ли ти ово сви синови које имаш?«
»Има још само најмлађи«, одговори Јесеј, »али он чува овце.«
На то Самуило рече: »Пошаљи по њега, а ми нећемо седати за трпезу док он не стигне.«
12 И Јесеј посла да га доведу. Био је то румен момак, лепих очију и лепе спољашњости.
Тада ГОСПОД рече: »Устани и помажи га – он је тај.«
13 Самуило узе рог с уљем и помаза Давида пред његовом браћом. Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Давида, па је од тога дана стално био с њим.
Потом се Самуило спреми и оде у Раму.
Напасање Божијег стада
5 Молим старешине међу вама, ја, који сам и сâм старешина, сведок Христових страдања и онај који ће имати удела у слави која ће се открити: 2 напасајте Божије стадо које вам је поверено. Надгледајте га не зато што морате, него драговољно – како Бог хоће; не ради прљавог добитка, него с преданошћу; 3 не као господари над онима који су вам поверени, него као узори стаду. 4 А када се појави Врховни пастир, примићете венац славе, који не вене.
5 Тако и ви, младићи, потчињавајте се старешинама. А сви се један према другом опашите понизношћу. Јер:
»Бог се противи охолима,
а понизнима дарује милост.«(A)
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International