Revised Common Lectionary (Complementary)
Псалам Давидов.
1 ГОСПОДЊУ славу признајте, моћници,
ГОСПОДЊУ славу и силу признајте,
2 признајте славу Имена ГОСПОДЊЕГ.
Поклоните се ГОСПОДУ у сјају његове светости.
3 Глас ГОСПОДЊИ одзвања над водама,
Бог славни грми,
ГОСПОД грми над големим водама.
4 Силан је глас ГОСПОДЊИ,
величанствен је глас ГОСПОДЊИ.
5 Глас ГОСПОДЊИ кедрове ломи,
ГОСПОД либанске кедрове ломи.
6 Од њега Либан поскакује као теле,
Сирјон[a] као биволче.
7 Глас ГОСПОДЊИ муње расцепљује.
8 Глас ГОСПОДЊИ пустињу потреса,
ГОСПОД кадешку пустињу потреса.
9 Глас ГОСПОДЊИ храстове савија
и шуме огољује[b].
У његовом Храму сви вичу: »Слава!«
10 ГОСПОД над потопом седи на престолу,
ГОСПОД седи на престолу – Цар вечни.
11 ГОСПОД свом народу даје снагу,
ГОСПОД свој народ миром благосиља.
Испразност насладе
2 Помислих: »Хајде да испитам насладу, да видим шта је задовољство.« Али и то се показа као испразност. 2 »Смех је лудост«, рекох. »И шта се постиже насладом?« 3 Покушах да се разгалим вином – док је мудрост и даље управљала мојим умом – и да пригрлим безумље, да видим шта је добро да људи чине под небом за ово мало дана свога живота.
4 Подухватих се великих дела: Саградих себи куће и засадих винограде. 5 Начиних вртове и перивоје и засадих у њима сваковрсне воћке. 6 Начиних језерца да заливам засаде бујног дрвећа. 7 Накуповах робова и робиња, а имао сам и робова рођених у мом дому. И крупне и ситне стоке имао сам више него ико у Јерусалиму пре мене. 8 Нагомилах себи сребра и злата и благо царева и покрајина. Набавих певаче и певачице, а тако и харем какав би човек само пожелети могао. 9 Постадох далеко већи од ма кога у Јерусалиму пре мене. Али моја мудрост увек је била уз мене. 10 Не ускратих себи ништа што би ми очи пожелеле, не одбих себи ниједну насладу. Уживао сам у свему што сам чинио и то је била награда за сав мој мукотрпни труд.
11 Али, када сам погледао све што сам учинио и мукотрпни труд који сам у то уложио, све је било испразност – трчање за ветром. Никакве користи од тога под сунцем.
2 Када сам дошао к вама, браћо, нисам дошао да вам узвишеним речима или мудрошћу објавим Божије сведочанство[a]. 2 Наиме, одлучио сам да међу вама не знам ништа осим Исуса Христа – и то распетога. 3 Дошао сам к вама у слабости, са страхом и великим дрхтањем. 4 Мој говор и моје проповедање нису се састојали од убедљивих речи људске мудрости, него од показивања Духа и силе, 5 да ваша вера не би била заснована на људској мудрости, него на Божијој сили.
Божија мудрост и Божији Дух
6 Мудрост, додуше, објављујемо међу зрелима, али не мудрост овога света, ни владарâ овога света, који пропадају. 7 Него, објављујемо Божију тајну мудрост, која је била скривена и коју је Бог пре постанка света[b] предодредио за нашу славу. 8 Њу ниједан владар овога света није упознао. Јер, да су је упознали, не би распели Господа славе. 9 Него, као што је записано:
»Оно што око не виде
и ухо не чу
и у људско срце не уђе,
то је Бог припремио за оне који га воле.«(A)
10 А нама је Бог то открио посредством Духа, јер Дух све прониче, па и Божије дубине.
Библија: Савремени српски превод (ССП) © 2015 Bible League International