Revised Common Lectionary (Complementary)

¹⁰ Видевши шта су урадили и како су се окренули од свога злог начина живота, Бог се смилова и не доведе на њих зло којим им је био запретио.

Јонина љутња и Божија милост

4 Али Јони то није било мило и он се силно наљути, ² па се овако помоли ГОСПОДУ: »ГОСПОДЕ, зар нисам баш тако рекао док сам још био у својој земљи? Зато сам и пожурио да побегнем у Таршиш. Јер, знао сам да си ти милостив и самилостан Бог, спор да се разгневиш и препун љубави и невољан да пошаљеш несрећу. ³ Зато ми сада, ГОСПОДЕ, одузми живот, јер ми је боље да умрем него да живим.«

⁴ А ГОСПОД га упита: »Имаш ли право што се љутиш?«

⁵ Јона изађе из града и седе на једном месту источно од њега. Тамо направи себи сеницу, па седе у њен хлад, чекајући да види шта ће бити с градом. ⁶ Тада ГОСПОД, Бог, учини да лоза^[a] израсте над Јоном да би му глава била у хладу и да би му било удобније, и Јона се веома обрадова лози. ⁷ Али сутрадан у зору Бог одреди једног црва да подгризе лозу, и она се сасуши. ⁸ Када је огрануло сунце, Бог посла врућ источни ветар. Сунце је пекло Јонину главу, па он малакса.

Дође му да умре, па рече: »Боље ми је да умрем него да живим.«

⁹ Бог онда упита Јону: »Имаш ли право што се љутиш због лозе?«

»Имам«, одврати Јона. »Толико сам љут да бих умро од љутине.«

¹⁰ ГОСПОД рече: »Толико ти је стало до те лозе, око које се ниси ни трудио ни гајио је, која је ижџикљала преко ноћи и увенула преко ноћи, ¹¹ а мени да не буде стало до великога града Ниниве, у ком има више од сто двадесет хиљада недужних људи^[b] и много стоке.«

Хвалоспев. Давидов.

²¹ Јер, за мене је живот Христос, а смрт добитак. ²² Ако будем живео у телу, то ће за мене значити плодан рад. А шта ћу одабрати, не знам. ²³ Притешњен сам између овога двога: желим да одем и да будем са Христом, што је много боље, ²⁴ али ради вас је потребније да останем у телу. ²⁵ Уверен у то, знам да ћу остати и бити са свима вама ради вашег напретка и радости у вери, ²⁶ да се још више поносите због мене у Христу зато што сам поново с вама.

²⁷ Само, понашајте се достојно Христовог еванђеља. Тако ћу – било да дођем и видим вас, било да сам одсутан и чујем о вама – знати да чврсто стојите у једном духу и једнодушно се борите за веру еванђеља, ²⁸ ни у чему се не плашећи противникâ. Њима је то знак пропасти, а вама спасења, и то од Бога. ²⁹ Јер, вама је дата милост не само да у Христа верујете него да за њега и страдате, ³⁰ водећи борбу какву сте видели да ја водим, а и сада чујете да је водим.

Прича о радницима у винограду

20 »Царство небеско је слично домаћину који је рано ујутро изашао да унајми раднике за свој виноград. ² Погоди се с радницима да им плати динар^[a] дневно, па их посла у виноград.

³ »Око девет сати^[b] изађе из куће и виде неке људе како беспослени стоје на тргу, ⁴ па им рече: ‚Идите и ви у мој виноград, а ја ћу вам платити колико је право.‘ ⁵ И они одоше.

»А он опет изађе око дванаест^[c], па око три сата^[d], и учини исто. ⁶ Око пет сати^[e] изађе поново и нађе друге људе који су стајали, па их упита: ‚Зашто цео дан овде стојите беспослени?‘

⁷ »Они му рекоше: ‚Зато што нас нико није унајмио.‘

»А он им рече: ‚Идите и ви у виноград.‘

⁸ »Када је пало вече, власник винограда рече свом управитељу: ‚Позови раднике и исплати их редом од последњих до првих.‘

⁹ »Тако дођоше они који су били унајмљени око пет сати, и сваки доби један динар. ¹⁰ Када су дошли они који су били унајмљени први, помислише да ће добити више, али и они добише по динар. ¹¹ Узеше га, па почеше да гунђају против домаћина ¹² говорећи: ‚Ови последњи су радили само један сат, а ти си их изједначио с нама који смо поднели терет дана и жегу!‘

¹³ »‚Пријатељу‘, рече домаћин једноме од њих, ‚нисам био неправедан према теби. Зар се ниси погодио са мном да ти платим један динар? ¹⁴ Узми своје и иди, а ја овом последњем хоћу да дам исто колико и теби. ¹⁵ Зар немам право да с оним што је моје чиним шта хоћу? Или си завидан^[f] што сам ја добар?‘

¹⁶ »Тако ће последњи бити први, а први последњи.«