Revised Common Lectionary (Complementary)

Песма приликом успињања до Храма. Давидова.

⁸ Спазивши Јосифове синове, Израел упита: »Ко су ови?«

⁹ А Јосиф одговори оцу: »То су моји синови које ми је Бог овде дао.«

Тада Израел рече: »Доведи ми их, да их благословим.«

¹⁰ А Израелове очи биле су ослабиле од старости, па је једва видео. Јосиф му доведе своје синове сасвим близу, а његов отац их пољуби и загрли.

¹¹ Израел рече Јосифу: »Мислио сам да више никад нећу видети твоје лице, а, ево, Бог ми даде да видим и твоје потомство.«

¹² Јосиф их тада скиде с очевих колена и ничице се поклони. ¹³ Онда узе обојицу, Ефрема себи здесна, према Израеловој левој руци, а Манасију себи слева, према Израеловој десној руци, па му их примакну. ¹⁴ Али Израел пружи десну руку и положи је на Ефремову главу, иако је Ефрем био млађи. Онда, укрстивши руке, положи леву руку на Манасијину главу, иако је Манасија био прворођени.

¹⁵ Тада Израел благослови Јосифа и рече:

¹⁷ Када је Јосиф видео да је његов отац положио своју десну руку на Ефремову главу, то му не би мило, па узе очеву руку да је премести са Ефремове главе на Манасијину.

¹⁸ »Не, оче«, рече му. »Овај је прворођени – на његову главу положи десну руку.«

¹⁹ Али његов отац одби и рече: »Знам, сине, знам. И од њега ће постати народ, и он ће постати велик, али ће његов млађи брат бити већи од њега и од његових ће потомака постати мноштво народâ.«

²⁰ Тако их он тога дана благослови и рече:

Тако је Ефрема претпоставио Манасији.

²¹ Онда Израел рече Јосифу: »Ево, ускоро ћу умрети, али Бог ће бити с вама и вратиће вас у земљу ваших праотаца. ²² А теби дајем нешто више него твојој браћи: планински гребен^[b] који сам својим мачем и луком отео од Аморејаца.«

²³ Вером су Мојсија, када се родио, његови родитељи крили три месеца, јер су видели да је дете мило и нису се уплашили цареве наредбе.

²⁴ Вером је Мојсије, када је одрастао, одбио да га зову сином фараонове кћери. ²⁵ Радије је изабрао да заједно с Божијим народом буде злостављан него да накратко ужива у греху. ²⁶ Немилост у коју је пао ради Христа сматрао је већим богатством од египатског блага, јер је свој поглед упро у награду. ²⁷ Вером је отишао из Египта не плашећи се царевог беса, јер се чврсто држао Невидљивога као да га гледа. ²⁸ Вером је прославио Пасху и извршио шкропљење крвљу, да Онај који убија прворођене не дотакне ниједног од Израелових.

²⁹ Вером су, као по сувој земљи, прешли Црвено море, а када су то покушали Египћани, подавили су се.