Revised Common Lectionary (Complementary)

Opravdani vjerom imamo mir s Bogom

5 Opravdani dakle vjerom, imamo mir s Bogom po Gospodinu našemu Isusu Kristu, ² po kome smo u vjeri stekli pristup u ovu milost u kojoj stojimo i dičimo se u nadi slave Božje.^{[a] 3} I ne samo to, nego se dičimo i u nevoljama, znajući da nevolja proizvodi ustrajnost, ⁴ ustrajnost prokušanost, a prokušanost nadu. ⁵ A nada nas ne postiđuje, zato što je ljubav Božja izlivena u srcima našim po Duhu Svetom, koji nam je dan. ⁶ Jer Krist je, dok još bijasmo slabi, u pravo vrijeme umro za bezbožnike. ⁷ Jer jedva bi tko za pravednoga umro; za dobroga bi se još tko možda i usudio umrijeti. ⁸ Ali Bog pokaza svoju ljubav prema nama tako što Krist, dok još bijasmo grješnici, za nas umrije. ⁹ Mnogo ćemo se dakle više, pošto smo sada opravdani krvlju njegovom, spasiti po njemu od gnjeva. ¹⁰ Jer ako se, dok još neprijatelji bijasmo, s Bogom pomirismo po smrti Sina njegova, mnogo ćemo se prije, već izmireni, spasiti njegovim životom! ¹¹ I ne samo to, nego se dičimo u Bogu po Gospodinu našemu Isusu Kristu, po kome sada primismo pomirenje.

⁵ Tako dođe u samarijski grad zvani Sihar, blizu zemljišta što ga je Jakov dao svome sinu Josipu. ⁶ Ondje bijaše zdenac Jakovljev. I umoran od putovanja, Isus je sjedio pokraj zdenca. Bilo je to oko šestog sata.

⁷ Neka žena iz Samarije dođe da zagrabi vode. Isus joj rekne: »Daj mi piti.« ⁸ Njegovi učenici, naime, bijahu otišli u grad kako bi kupili hrane. ⁹ Samarijanka mu nato rekne: »Kako ti, Židov, išteš piti od mene, Samarijanke?« Jer Židovi se ne druže sa Samarijancima. ¹⁰ Isus joj odgovori:

»Da si ti znala dar Božji i tko je onaj koji ti govori da mu daš piti, ti bi u njega bila zaiskala vode žive, i dao bi ti.«

¹¹ Žena mu rekne: »Gospodine, ni zagrabiti nemaš čime, a zdenac je dubok; otkuda ti onda voda živa? ¹² Zar si ti veći od našega oca Jakova koji nam dade ovaj zdenac - i on sam je iz njega pio i njegovi sinovi i njegova stoka?« ¹³ Isus joj odgovori:

»Tko god pije od ove vode opet će ožednjeti, ¹⁴ a tko bude pio od vode koju ću mu ja dati, neće ožednjeti dovijeka; nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvorom vode koja navire u život vječni.«

¹⁵ Žena mu rekne: »Gospodine, daj mi te vode da ne žeđam, i da ne dolazim ovamo grabiti vodu.« ¹⁶ On joj odvrati: »Idi, zovni svoga muža pa dođi ovamo.« ¹⁷ Žena odgovori: »Nemam muža.« Rekne joj Isus: »Dobro si rekla: 'Nemam muža', ¹⁸ jer si imala pet muževa; i onaj kojeg sada imaš nije ti muž. Istinito si rekla.« ¹⁹ Rekne mu žena: »Gospodine, vidim da si ti prorok. ²⁰ Očevi su se naši klanjali na ovoj gori, a vi kažete da je u Jeruzalemu mjesto gdje se treba klanjati.«

²¹ Isus joj odvrati: »Vjeruj mi, ženo, dolazi čas kad se nećete klanjati Ocu ni na ovoj gori ni u Jeruzalemu. ²² Vi se klanjate onome što ne poznajete, a mi se klanjamo onome što poznajemo, jer je spasenje od Židova. ²³ Ali dolazi čas - i sada je! - kad će se istinski klanjatelji klanjati Ocu u duhu i istini. Otac, doista, i traži takve da mu se klanjaju. ²⁴ Bog je duh, i koji mu se klanjaju, trebaju mu se klanjati u duhu i istini.« ²⁵ Rekne mu žena: »Znam da dolazi Mesija, koji se zove Krist, i kad on dođe, sve će nam objasniti.« ²⁶ Isus joj odvrati: »Ja sam, ja koji s tobom razgovaram.«

²⁷ I uto dođu njegovi učenici te se stadoše čuditi što sa ženom razgovara, ali ipak nijedan ne reče: »Što tražiš?« ili: »Što razgovaraš s njom?« ²⁸ A žena tad ostavi svoj krčag pa ode u grad i reče ljudima: ²⁹ »Dođite vidjeti čovjeka koji mi je rekao sve što sam učinila. Nije li to Krist?« ³⁰ Oni izađoše iz grada te dođoše k njemu.

³¹ A učenici ga u međuvremenu nutkali: »Rabbi, jedi!« ³² Ali im on reče: »Imam za jelo hranu o kojoj vi ne znate.« ³³ Onda učenici govorahu međusobno: »Da mu nije tko donio jelo?« ³⁴ Rekne im Isus:

»Moja je hrana da izvršim volju Onoga koji me posla te dovršim djelo njegovo. ³⁵ Ne kažete li: 'Još četiri mjeseca pa dolazi žetva'? Gle, kažem vam, podignite oči svoje i pogledajte polja: već se zlate za žetvu! ³⁶ A žetelac prima plaću i sabire rod za vječni život, da se raduju zajedno i sijač i žetalac. ³⁷ Tako se obistinjuje poslovica: 'Jedan sije, drugi žanje.' ³⁸ Ja vas poslah da žanjete ono oko čega se niste trudili; drugi su se trudili, a vi ste ušli u trud njihov.«

³⁹ Mnogi Samarijanci iz onoga grada povjerovaše u njega zbog riječi žene koja je svjedočila: »Rekao mi je sve što sam učinila«, ⁴⁰ tako da su ga Samarijanci, kad su došli k njemu, molili da kod njih ostane. I ostade ondje dva dana. ⁴¹ I još ih je mnogo povjerovalo zbog njegove riječi. ⁴² A ženi su govorili: »Ne vjerujemo više zbog tvojega kazivanja, jer smo sami čuli i znamo: ovo je uistinu Spasitelj svijeta.«