Revised Common Lectionary (Complementary)

Primjer vjere

7 Pošto dovrši sve te svoje besjede narodu, tako da im doprije do ušiju, uđe u Kafarnaum. ² Nekomu stotniku sluga bijaše bolestan, gotovo na umoru, a bijaše mu veoma drag. ³ Čuvši za Isusa, posla k njemu starješine židovske, moleći ga da dođe kako bi mu ozdravio slugu. ⁴ Oni dođoše k Isusu i stadoše ga usrdno moliti: »Dostojan je da mu to učiniš, ⁵ jer voli naš narod, i sinagogu nam je sagradio!«

⁶ Isus se uputi s njima. I kad već bijaše nedaleko od kuće, stotnik posla prijatelje da mu kažu: »Gospodine, ne trudi se, jer nisam dostojan da uđeš pod moj krov. ⁷ Zato se nisam smatrao dostojnim da dođem k tebi. Nego, reci riječ - da ozdravi moj sluga!^{[a] 8} Jer i ja, premda sam čovjek vlasti podređen, imam pod sobom vojnike pa kad jednomu kažem: 'Idi!' - i ide, a drugome: 'Dođi!' - i dođe. A sluzi svome: 'Učini to!' - i učini.« ⁹ Čuvši to, Isus mu se zadivi te, okrenuvši se mnoštvu koje ga je slijedilo, reče: »Kažem vam, ni u Izraelu tolike vjere ne nađoh!« ¹⁰ Kad su se oni koji su bili poslani vratili kući, nađoše slugu zdrava.