Revised Common Lectionary (Complementary)
Dobri pastir
Davidova pjesma.
1 BOG je moj pastir,
ništa mi ne manjka.
2 Pruža mi odmor na zelenim livadama,
vodi me do mirnih voda.
3 Snagu mi obnavlja,
dobar je prema meni,
pravim me putem vodi.
4 Pa i kada stazom smrti prolazim,
zla se ne bojim jer ti si sa mnom.
Čuvaju me tvoja palica i štap[a].
5 Pripremio si gozbu za mene
pred očima mojih neprijatelja.
Krijepiš me kao dragoga gosta,[b]
puniš moju čašu do vrha.
6 Svakog dana prate me tvoja dobrota i vjernost,
čitav moj život BOŽJA kuća bit će moj dom.
8 Kad je opazio Josipove sinove, Izrael upita: »Tko su ovi?«
9 A Josip odgovori ocu: »To su moji sinovi koje mi je ovdje dao Bog.«
Tada je Izrael rekao: »Dovedi mi ih, da ih blagoslovim.«
10 A Izraelove su oči bile slabe od starosti pa nije dobro vidio. Josip je doveo svoje sinove blizu njega, a njegov ih otac poljubi i zagrli. 11 Izrael je rekao Josipu: »Mislio sam da više neću vidjeti tvoje lice, ali Bog mi je dao da vidim čak i tvoje potomstvo.«
12 Josip ih je tada skinuo s očevog krila i poklonio se do zemlje. 13 Zatim je uzeo obojicu i primaknuo ih Izraelu, Efrajima k Izraelovoj lijevoj ruci, a Manašea k desnoj. 14 No Izrael je ispružio desnu ruku popreko i položio je na Efrajimovu glavu, iako je Efrajim bio mlađi. Zatim je prekrižio ruke i položio lijevu ruku na Manašeovu glavu, iako je Manaše bio prvorođeni.
15 Tada je Izrael blagoslovio Josipa i rekao:
»Bog kojem su služili
moji očevi Abraham i Izak,
Bog koji mi je pastir
cijeloga mog života,
16 anđeo koji me spašavao od svakog zla,
neka blagoslovi ove dječake,
da se po njima čuva sjećanje na moje ime
i ime mojih očeva Abrahama i Izaka,
i da ih ima mnogo na zemlji.«
17 Kad je Josip vidio da je njegov otac položio svoju desnu ruku na Efrajimovu glavu, to mu nije bilo drago, pa mu je uzeo ruku da bi je premjestio s Efrajimove glave na Manašeovu. 18 »Ne, oče«, rekao je. »Manaše je prvorođeni—na njegovu glavu položi desnu ruku.«
19 Ali njegov je otac odbio i rekao: »Znam, sine, znam. I od njega će postati narod i on će postati velik. No njegov mlađi brat bit će veći od njega i od njegovih će potomaka postati mnoštvo naroda.«
Isus hrani više od pet tisuća ljudi
(Mt 14,13-21; Lk 9,10-17; Iv 6,1-14)
30 Apostoli su se okupili oko Isusa i rekli mu sve što su činili i poučavali. 31 Tada im je Isus rekao: »Pođite sa mnom na neko mirno mjesto i malo se odmorite!« To im je rekao zato što, zbog silnog mnoštva koje se ondje okupilo, Isus i njegovi učenici nisu stigli niti jesti.
32 Zato su sami otišli lađicom na neko mirno mjesto, daleko od ljudi. 33 No mnogi su ih vidjeli kako odlaze i odmah ih prepoznali. Iz svih su gradova požurili onamo po obali i stigli prije Isusa i učenika. 34 Kad je Isus izašao iz lađice, ugledao je mnoštvo. Sažalio se nad njima jer su bili poput ovaca bez pastira i počeo ih poučavati.
Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP) © 2019 Bible League International