Revised Common Lectionary (Complementary)
О Божијем слузи, Песма четврта
13 „Гле, мој Слуга ће успевати,
узвисиће се и уздигнути, и веома узвеличати.
14 Како су се многи ужаснули над њим[a]:
тако изнакажен његов људски лик
и појава његова међу потомцима људи.
15 Ипак, пошкропиће он народе многе[b],
ни писнути неће цареви,
јер видеће што им нико објавио није,
и схватиће о коме чули нису.“
53 Ко је поверовао нашој поруци,
и мишица Господња коме се открила?
2 И као изданак пред њим је израстао,
и као корен из земље сухе.
Није имао красоте ни изгледа;
ни да буде виђен ни пожељан.
3 Био је презрен и од људи одбачен,
човек у боловима и страдању вичан,
и као онај од ког заклањају лице,
био је презрен и за нас безначајан.
4 А он је наше болове понео,
и наше болести на себе узео.
Ми смо, пак, сматрали
да га Бог туче, удара и понижава.
5 А он је прободен због наших преступа,
сатрвен због наших кривица,
карање је на њему због нашег мира
и ранама својим нас је исцелио.
6 Сви смо ми као овце заврљали,
сваки је кренуо својим путем;
а Господ је на њега свалио
кривицу свих нас.
7 Тлачен је био и понизио се он,
и није отворио уста своја;
као јагње на клање је вођен,
и као овца нема пред онима који је стрижу,
и није отворио уста своја.
8 Од власти и од суда он је изузет.
И ко ће да исприча шта је после било?
Јер из земље живих је издвојен,
због греха мог народа он је тучен.
9 Одредили су му гроб међу опакима,
а у смрти би с богаташима.
Ипак, нити је учинио насиље,
нити превару устима својим.
10 Међутим, Господу се свидело
да га сатире болом.
Ако принесеш живот његов
као жртву за преступ,
потомство ће се постарати
да се продуже дани,
и што је Господу угодно
напредоваће руком његовом.
11 „Из оног што је искусио
видеће светло и знањем својим ће се наситити.
Својим познањем праведни слуга мој оправдаће многе.
И њихове кривице са̂м ће изнети.
12 Зато ћу му многе у баштину дати
и с моћницима ће плен делити.
И са̂м је себе понудио да умре,
па је у грешнике убројен,
и са̂м је понео грехе многих
и заузима се за грешнике.
Хоровођи, по напеву кошута у зори. Давидов псалам.
22 Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!
Далеко си од мога спасења,
и од речи вапаја мојега.
2 Боже мој, вапим дању, а ти не одговараш;
ноћу, али нема ми одмора.
3 А ти си онај Свети,
престо ти је на хвалама Израиљевим.
4 У тебе су се наши преци уздали,
уздали се и ти их избави.
5 Теби су вапили и избављени били,
у тебе се уздали и нису се осрамотили.
6 А ја сам црв, а не човек,
ругло људима, презир народа.
7 Ко год ме види, тај ми се руга,
цере ми се и машу главама:
8 „У Господа се уздао, нека га он избави,
кад у њему радост налази.“
9 Јер ти си ме извукао из утробе мајчине,
на грудима мајке дао ми починак.
10 Теби сам предан од мајчина крила,
од утробе мајчине ти си Бог мој.
11 Не удаљуј се од мене,
јер невоља је близу,
а помоћника нема.
12 Окружише ме многи бикови,
бикови ме васански опколише.
13 На мене су чељуст раширили,
као лав што раздире и риче.
14 Попут воде живот ми истиче,
све су ми се кости разглавиле,
срце ми је ко восак постало,
и топи се у мојим грудима.
15 Снага ми се као цреп сасуши,
језик ми је уз непце прионуо;
у смртни си ме прах ставио.
16 Јер пси су ме, ево, опколили,
окружила ме чета зликоваца,
руке су ми и ноге пробили.
17 Све кости своје избројати могу,
а они ме гледају и зуре у мене.
18 Моје хаљине деле међу собом,
коцку бацају за моју одећу.
19 Не удаљуј се од мене, Господе,
снаго моја, пожури ми у помоћ,
20 душу моју избави од мача,
и мој живот од канџи паса.
21 Избави ме од лавље чељусти,
и од рогова биволових!
22 А ја ћу причати о твом имену браћи својој,
хвалићу те усред збора.
23 Хвалите Господа, ви што га се бојите,
славите га, све семе Јаковљево,
сав род Израиљев, нек од њега стрепи!
24 Јер патњу угњетеног није презрео,
нити му је постала одвратна,
није своје лице сакрио од њега,
него му је вапај услишио.
25 О теби ћу певати на великом збору,
испунићу завете своје пред онима који га се боје.
26 Понизни ће јести и бити сити,
хвалиће Господа који га траже.
Нека срца ваша живе довека!
27 Сетиће се и вратити Господу,
сви крајеви земаљски,
пашће ничице пред тобом
сва племена народа.
28 Јер Господње је Царство,
он влада над народима.
29 Њему ће се клањати сви богати
и сити на земљи,
пред њим ће клекнути сви који у прах силазе,
којима се живот угасио.
30 Потомство њему ће служити,
причаће о Господу будућем нараштају,
31 доћи ће и објавити праведност његову
народу који се још није родио,
да је он то учинио.
16 „Ово је савез који ћу склопити са њима,
након тих дана, говори Господ:
ставићу своје законе у њихова срца,
и уписаћу их у њихов ум,
17 и нећу се више сећати њихових греха и безакоња.“
18 А кад су греси опроштени, жртве се више не приносе.
Надмоћност вере
Подстицање на истрајност
19 Према томе, браћо, имамо пуну слободу да уђемо у Светињу над светињама по крви Исуса, 20 који нам је отворио нови и живи пут кроз завесу, то јест, кроз своје тело. 21 И будући да имамо великог Свештеника који служи над домом Божијим, 22 приступајмо Богу с искреним срцем и с вером пуном поуздања, пошто су нам срца очишћена од зле савести, а тела опрана чистом водом. 23 Стога се чврсто држимо наде коју исповедамо, јер је веран онај који је обећао. 24 Усредсредимо се на то да подстичемо један другога на љубав и добра дела. 25 Не напуштајмо своју заједницу, као што неки обичавају, него охрабрујмо једни друге, тим пре што и сами видите да се приближава дан Господњи.
Христос – наш Првосвештеник
14 Будући да имамо великог Првосвештеника који је узишао на небеса, Исуса, Сина Божијег, држимо се чврсто онога што исповедамо. 15 Јер, ми имамо Првосвештеника који је у стању да саосећа са нашим слабостима, будући да је прошао кроз сва искушења као и ми, али није сагрешио. 16 Стога, приступајмо с поуздањем престолу милостивога Бога да примимо милосрђе и нађемо милост у час кад нам затреба помоћ.
7 Он је за време свог земаљског живота уз гласни вапај и сузе, принео молитве и прошње Богу који га је могао спасти од смрти. И пошто је био покоран, Бог га је услишио. 8 Иако је био Син, кроз патње се научио да буде послушан. 9 Па постигавши савршенство, постао је зачетник вечног спасења свима који су му послушни,
Исуса хапсе
18 Када је ово изрекао, Исус је са својим ученицима прешао преко потока Кидрона где је био врт. Тамо је отишао са својим ученицима.
2 А Јуда, издајник, је знао за ово место, јер се Исус тамо често налазио са својим ученицима.
3 Дошао је тамо, водећи са собом чету војника и храмске стражаре, које су послали водећи свештеници и фарисеји. Са собом су носили бакље, светиљке и оружје.
4 Исус, знајући шта ће му се све догодити, изађе и упита их: „Кога тражите?“
5 Они му одговорише: „Исуса Назарећанина.“
Исус одговори: „Ја сам.“ Јуда, издајник, стајао је међу њима. 6 Када је Исус рекао: „Ја сам“ – они устукнуше и попадаше на земљу.
7 Исус их поново упита: „Кога тражите?“
Они одговоре: „Исуса Назарећанина.“
8 Исус им одговори: „Нисам ли вам рекао да сам то ја? Али, ако мене тражите, пустите онда ове што су са мном да иду.“
9 То се догодило да се испуне речи које је Исус изрекао: „Ниједног од оних које си ми дао нисам изгубио.“
10 Тада Симон Петар извуче мач који је имао са собом, па удари Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо. Слуга се звао Малхо.
11 Исус рече Петру: „Врати мач у корице! Зар да не испијем чашу коју ми је Отац дао?“
12 Тада војници са заповедником и јудејским старешинама ухвате Исуса и свежу га. 13 Прво су га одвели Ани, јер је он био Кајафин таст, а Кајафа је те године био Првосвештеник. 14 Кајафа је био онај што је саветовао Јевреје да је боље да један човек умре за народ.
15 А Симон Петар и један други ученик следили су Исуса. Тај ученик је познавао Првосвештеника, па је ушао са Исусом у Првосвештениково двориште. 16 Петар је остао да стоји пред вратима. Онај други ученик, који је познао Првосвештеника, изашао је тада, разговарао са вратарком и увео Петра у двориште.
17 Тада слушкиња вратарка рече Петру: „Да ниси и ти један од ученика оног човека?“
„Нисам“ – одговори Петар.
18 Пошто је било хладно, слуге и стражари су заложили ватру, па су стајали око ње и грејали се. И Петар је тамо стајао са њима и грејао се.
Првосвештеник испитује Исуса
19 У међувремену, Првосвештеник је испитивао Исуса о његовим ученицима и о његовом учењу.
20 Исус му одговори: „Говорио сам јавно пред народом. Увек сам поучавао у синагоги и у храму где се сви Јевреји окупљају. Ништа нисам говорио тајно. 21 Зашто питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио. Они знају шта сам рекао.“
22 Кад је Исус рекао ово, један од стражара који је ту стајао ошамари га и рече: „Зар се тако одговара Првосвештенику?!“ 23 Исус му одговори: „Ако сам рекао нешто што не ваља, докажи да то не ваља. Али, ако сам у праву, због чега ме удараш?“ 24 Тада га је Ана свезаног послао Првосвештенику Кајафи.
Петар се поново одриче Исуса
25 Симон Петар је у међувремену стајао око ватре и грејао се. Тада му је неко рекао: „Зар ниси и ти један од његових ученика?“
Петар то порече, говорећи: „Не, нисам!“
26 Један од Првосвештеникових слугу, рођак оног слуге коме је Петар одсекао ухо, такође му рече: „Зар те нисам видео с њим у врту?“ 27 Петар поново порече и уто се огласи петао.
Исус пред Пилатом
28 Рано ујутро су Исуса одвели од Кајафе у преторијум. Јудејске вође нису ушле у преторијум, да не би постали обредно нечисти уочи пасхалне вечере. 29 Пилат изађе пред њих и упита: „За шта оптужујете овог човека?“
30 „Зар бисмо га довели пред тебе да није починио злочин?“ – одговорише му они. 31 Пилат им рече: „Узмите га, па му судите по вашем Закону!“
Јудејске вође му одговорише: „Ми никог не смемо да погубимо.“
32 Ово се догодило да се испуне Исусове речи, које је изрекао да би наговестио каквом ће смрћу умрети.
33 Пилат се онда вратио у преторијум и позвао Исуса. Питао га је: „Јеси ли ти Цар јудејски?“
34 Исус одговори: „Питаш ли то тек тако или су ти други говорили о мени?“
35 Пилат одговори: „Зар сам ја Јеврејин? Твој народ и водећи свештеници су те предали мени. Шта си учинио?“
36 Исус одговори: „Моје Царство не припада овом свету. Када би моје Царство припадало овом свету, моји поданици би се борили да не будем предан Јеврејима. Међутим, моје Царство није одавде.“
37 Тада га Пилат упита: „Шта, дакле? Јеси ли цар?“
„Ти кажеш да сам Цар – одговори му Исус. Ја сам се родио и дошао на свет да бих сведочио за истину. Свако ко је од истине, слуша мој глас.“
38 Пилат упита: „Шта је истина?“ Рекавши ово, Пилат је поново изашао пред јудејске вође и рекао им: „Ја не налазим никакву кривицу на њему! 39 Код вас је обичај да вам за Пасху ослободим једног затвореника. Хоћете ли да вам ослободим Цара јудејског?“
40 Они поново повикаше: „Не њега, него Вараву!“ (Тај Варава је био одметник.)
Исус осуђен на смрт
19 Тада је Пилат предао Исуса да га ишибају. 2 Војници, пак, оплетоше венац од трња и ставише му га на главу. Огрнули су му и кабаницу од порфире, 3 па су му прилазили и говорили: „Здраво, Царе јудејски!“ Уз то су га шамарали.
4 Пилат је поново изашао и рекао народу: „Ево, изводим вам га, али да знате: ја не налазим никакву кривицу на њему.“ 5 Исус изађе напоље са трновом круном на глави и скерлетном кабаницом на себи.
Онда им је Пилат рекао: „Ево човека!“
6 Када су га водећи свештеници и стражари видели, повикали су:
„Разапни га, разапни!“
Пилат им рече: „Узмите га ви, па га разапните. Ја не налазим никакву кривицу на њему.“
7 Јевреји му одговорише: „Ми имамо Закон и по том Закону он мора да умре, јер је тврдио да је Син Божији.“
8 Када је Пилат то чуо, још више се уплашио. 9 Ушао је у преторијум и поново упитао Исуса: „Одакле си ти?“ Исус му није ништа одговорио. 10 Пилат му онда рече: „Зар са мном нећеш да говориш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим, као и власт да те разапнем?“ 11 Исус му одговори: „Не би ти имао никакву власт нада мном, да ти није дана од горе. Зато је већи грех на ономе који ме је теби предао.“
12 Од тог часа је Пилат још више настојао да ослободи Исуса. А Јевреји су и даље викали, говорећи: „Ако ослободиш овог, ниси пријатељ римском цару! Ко себе проглашава за цара, противи се римском цару!“
13 Када је Пилат чуо те речи, извео је Исуса и сео на судијску столицу, на месту које се зове Литостротос (јеврејски: Гавата). 14 То је био дан Припреме уочи празника Пасхе, негде око подне[a].
Пилат рече Јеврејима: „Ево вашег Цара!“
15 Јевреји повикаше: „Смакни га! Смакни! Разапни га!“
Пилат им рече: „Зар да вашег Цара разапнем?“
Водећи свештеници одговорише: „Ми немамо другог цара осим римског цара.“ 16 Тада им је Пилат предао Исуса да га разапну.
Распеће
Војници су тада преузели Исуса. 17 Носећи свој крст, дошао је на место које се зове „Место лобање“ (јеврејски: Голгота). 18 Ту су га разапели на крст, а са њим другу двојицу, њему с обе стране, тако да је Исус био у средини.
19 Пилат је написао натпис и дао да се постави на крст. На њему је било написано: „Исус Назарећанин, Цар јудејски“. 20 Овај натпис су многи Јевреји прочитали, јер је место где је Исус био разапет било близу града. Натпис је био написан на јеврејском, латинском и грчком. 21 Тада су јудејски водећи свештеници рекли Пилату: „Немој да напишеш: ’Цар јудејски’, него: ’Тај је за себе тврдио: „Ја сам Цар јудејски.“’“
22 Пилат одговори: „Написао сам што сам написао.“ 23 Када су војници разапели Исуса, узели су његову одећу и поделили је међу собом на четири дела, сваком по део. Узели су и доњу хаљину, која није била шивена, него сва изаткана.
24 Зато су рекли један другом: „Боље да је не цепамо, него да бацамо коцку за њу, па ко добије.“
То се догодило да би се испунило што је написано у Писму:
„Моје хаљине поделише међу собом,
коцку бацише за моју одећу.“
Војници тако и учине.
25 Код крста су стајале Исусова мајка, сестра његове мајке, Марија Клопина, и Марија Магдалена. 26 Када је Исус спазио мајку и крај ње ученика који му је био миљеник, рекао је мајци: „Жено, ево ти сина.“ 27 Затим је рекао ученику: „Ево ти мајке.“ Од тог часа ју је ученик узео у своју породицу.
28 Након овога, Исус је знао да се све свршило. А да би се Писмо сасвим испунило, рекао је: „Жедан сам.“ 29 Ту, у близини, стајала је посуда пуна киселог вина. Тада су на штап исопа натакли сунђер натопљен киселим вином и принели га његовим устима.
Исус умире
30 Када је Исус окусио вино, рекао је: „Свршено је.“ Глава му тада клону и он издахну.
31 Пошто је тај дан био Припрема, јудејске вође замоле Пилата да се разапетима сломе ноге, да њихова тела не би остала на крсту преко суботе. Наиме, те суботе је био велики празник. 32 Војници су тада дошли до првог разапетог и сломили му ноге, а потом су и другом разапетом сломили ноге. 33 Када су дошли до Исуса и видели да је већ мртав, нису му сломили ноге. 34 Уместо тога, један војник му је копљем пробо ребра. Отуда је одмах потекла крв и вода. 35 То сведочи онај који је то видео и његово сведочење је истинито. Он зна да говори истину и сведочи да бисте ви поверовали. 36 Ово се догодило да би се испунило што је записано у Писму: „Кост се његова неће поломити.“ 37 Писмо опет каже: „Гледаће онога кога су проболи.“
Исусов погреб
38 После тога је Јосиф из Ариматеје затражио од Пилата да однесе Исусово тело. Јосиф је био Исусов ученик, али не јавно, јер се плашио јудејских власти. Тада је Јосиф дошао, и са Пилатовим одобрењем, однео Исусово тело. 39 Са њим је дошао и Никодим, онај који је једном по ноћи дошао Исусу. Са собом је понео око тридесет килограма мирисног биља, смесе измирне и алоје. 40 Тако они узму Исусово тело и обавију га платном са мирисним биљем, по јудејском обичају сахрањивања. 41 А близу места где је Исус био разапет, био је један врт. У том врту се налазио једна нова гробница у којој нико није био сахрањен. 42 Пошто је био јудејски дан Припреме, и пошто је оно место било близу, положили су Исусово тело у тај гроб.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.