Revised Common Lectionary (Complementary)
118 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека!
2 Нек Израиљ каже:
„Јер је милост његова довека!“
19 Врата праведности отворите мени,
да кроз њих прођем и хвалим Господа!
20 То су врата Господња,
праведни ће кроз њих проћи.
21 Хвалићу те, јер си ми се одазвао,
јер си мени Спаситељ постао!
22 Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони.
23 Од Господа ово беше
и то је дивно у нашим очима.
24 Ово је дан саздан од Господа;
радујмо се и кличимо у њему!
25 О, Господе, вапимо ти, спаси!
О, Господе, вапимо ти, успех дај нам!
26 Благословен онај који долази у име Господње!
Благосиљамо вас из Дома Господњег!
27 Господ је Бог,
нас је обасјао.
Жртву празничну конопцима завежите
за рогове жртвеника.
28 Бог мој ти си, тебе ћу да хвалим;
о, мој Боже, тебе да величам!
29 Хвалите Господа јер је добар,
јер је милост његова довека!
Исус улази у Јерусалим на магарцу
21 А када су се приближили Јерусалиму и дошли у Витфагу на Маслинској гори, Исус је послао двојицу ученика, 2 рекавши им: „Идите у село које је пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и магаре с њом. Одвежите их и доведите к мени. 3 А ако вам ко што каже, ви реците да су потребни Господу. Одмах ће их послати.“
4 Ово се догодило да би се испунило што је било речено преко пророка:
5 „Реците ћерки сионској:
’Ево, Цар твој к теби долази!
Он је кротак и јаше на магарцу
и на магарету, младунцу магарице.’“
6 Ученици одоше и учинише како им је Исус наложио. 7 Довели су магарицу и магаре и ставили на њих одећу, па је Исус узјахао. 8 Многи је народ простро своју одећу по путу, док су други резали гране са дрвећа и простирали их по путу. 9 Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су:
„Осана[a] Сину Давидову!
Благословен онај који долази у име Господње!
Осана на висини!“
10 Кад је Исус ушао у Јерусалим, сав град се ускомешао, говорећи: „Ко је овај?“
11 А народ је одговарао: „То је пророк Исус из Назарета галилејског.“
Трећа песма о слузи Господњем
4 Господар Господ даде ми језик учен
да знам окрепити уморнога.
Речју ме буди; из јутра у јутро буди ме на ухо
да га слушам као учени.
5 Господар Господ отворио ми је ухо,
а ја нисам окретао плећа,
нити сам устукнуо.
6 Леђа сам своја подметао онима који ме туку,
а образе своје онима који ми браду чупају,
лице своје заклањао нисам
од увреда и од пљувања.
7 А Господар Господ мени помоћ даје
да се не постидим,
зато сам свој образ у кремен претворио
и знам да се посрамити нећу.
8 Близу је онај који ме правда.
Ко ће са мном да се парничи?
Станимо заједно.
Ко ће против мене?
Нек ми приђе ближе.
9 Гле, Господар Господ мени помаже.
Ко је тај који ће ме окривити?
Ето, сви они ће се истрошити као хаљина,
мољац ће их појести.
9 Смилуј ми се, Господе, јер сам у невољи,
моје око од жалости копни,
вене моја душа и нутрина.
10 Живот ми се троши у жалости,
у јецању одмичу године,
снага ме издаје због моје неправде,
и кости се моје распадају.
11 Поруга постадох због свих својих душмана:
суседима терет, а знанцима страшило;
беже од мене кад ме виде на улици.
12 Падох у заборав, као да сам умро,
постао сам као разбијени суд.
13 Јер ја чујем клевете многих,
ужас ме је опколио одасвуд.
А они се удружују против мене,
кују заверу да ми живот узму.
14 Али ја се у тебе уздам, Господе,
и кажем: „Ти си Бог мој.“
15 Време је моје у руци твојој;
избави ме из руку душмана,
и од оних који ме прогоне.
16 Нека лице твоје обасја слугу твога,
милошћу ме својом избави.
5 У себи носите исту мисао коју је Христос Исус носио:
6 Он, по обличју Бог,
није сматрао да бити једнак Богу,
јесте плен који треба отимати,
7 него је лишио себе части,
узевши обличје слуге,
поставши сличан људима.
Као човек се појави,
8 те понизи себе самог,
и поста послушан до смрти,
до смрти на крсту.
9 Бог га зато преузвиси,
и дарова му име,
име које је над сваким именом,
10 да се пред именом Исусовим,
свако колено приклони,
оних на небу, на земљи, и под земљом,
11 и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ,
на славу Бога Оца.
Јудина издаја
14 Тада један од Дванаесторице, по имену Јуда Искариот, оде водећим свештеницима, 15 и рече: „Колико ћете ми платити ако вам га предам?“ Они одредише износ од тридесет сребрњака. 16 Отада је он тражио прилику да га изда.
Последња вечера
17 А на први дан празника Бесквасних хлебова приступе ученици Исусу питајући га: „Где желиш да ти припремимо пасхалну вечеру?“ 18 Он рече: „Идите у град до тога и тога и реците му: ’Учитељ пита: „Моје време се примакло; код тебе ћу славити пасхалну вечеру са својим ученицима.“’“ 19 Ученици учине како им је Исус наложио, те припреме за Пасху.
20 Увече је Исус са Дванаесторицом био за столом. 21 И док су вечерали, Исус рече: „Заиста вам кажем да ће ме издати један од вас.“
22 Ученици су се веома ожалостили, па су почели да питају један за другим: „Да нисам ја, Господе?“
23 А он им одговори: „Издаће ме онај који је са мном умакао хлеб у зделу. 24 Додуше, Син Човечији одлази у смрт као што је у Светом писму написано за њега, али тешко оном човеку који га издаје! Том човеку би било боље да се није ни родио.“
25 А Јуда, издајник, упита: „Да нисам ја, учитељу?“ Исус му одговори: „Са̂м си рекао.“
Вечера Господња (причест)
26 Док су јели, Исус узе хлеб, изрече благослов, разломи га и даде ученицима и рече: „Узмите и једите, ово је моје тело.“
27 Затим је узео чашу, захвалио Богу, пружио им је и рекао: „Пијте из ње сви. 28 Ово је крв моја, крв Новог савеза, која се пролива за многе ради опроштења греха. 29 А ја вам кажем: нећу више пити вина од рода лозе, до онога дана када ћу пити са вама ново вино у Царству мога Оца.“
30 Затим су отпевали хвалоспеве и запутили се ка Маслинској гори.
Пророштво о Петровом одрицању
31 Тада им Исус рече: „Сви ћете се ви окренути од мене још ове ноћи, јер је написано:
’Ударићу пастира,
и овце ће се разбежати од стада.’
32 Али када ускрснем, отићи ћу пре вас у Галилеју.“
33 Петар му рече: „Ако се и сви окрену од тебе, ја те никада нећу напустити.“
34 А Исус му рече: „Заиста ти кажем да ћеш ме се три пута одрећи ове ноћи пре но што се петао огласи.“
35 Петар му рече: „Ако треба и да умрем са тобом, нећу те се одрећи!“ Тако су рекли и сви ученици.
Молитва у Гетсиманији
36 Тада Исус оде са њима на место које се зове Гетсиманија и рече ученицима: „Седите овде док ја одем онамо да се помолим.“ 37 Повео је са собом Петра и двојицу Заведејевих синова. Уто га обузе жалост и тескоба. 38 Тада им рече: „Душа ми је насмрт тужна. Останите овде и бдите са мном.“
39 Онда оде мало даље и паде ничице молећи се: „Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Али нека не буде како ја хоћу, него како ти хоћеш.“
40 Када се вратио к ученицима, нашао их је како спавају. Зато је рекао Петру: „Зар ни један сат нисте могли пробдети са мном? 41 Бдите и молите се да не паднете у искушење; дух је, наиме, вољан, али је тело слабо.“
42 Исус по други пут оде да се моли и рече: „Оче мој, ако није могуће да ме мимоиђе ова чаша, да је не испијем, онда нека буде твоја воља.“
43 Кад се вратио, поново их је затекао како спавају, јер су им се очи склапале. 44 Онда их је оставио, па је по трећи пут отишао да се помоли, изговарајући исте речи.
45 Тада се вратио к ученицима и рекао: „Стално спавате и почивате. Дошао је час! Ево, Син Човечији ће бити предат у руке грешницима. 46 Устаните! Хајдемо! Ево, приближио се мој издајник.“
Исуса хватају
47 Док је Исус још говорио, дошао је Јуда, један од Дванаесторице, и са њим велика руља са мачевима и тољагама. Њих су послали водећи свештеници и народне старешине. 48 Исусов издајник им је дао знак: „Кога пољубим, тај је. Ухватите га!“ 49 Он одмах приђе Исусу и рече: „Здраво, учитељу!“ И пољуби га.
50 А Исус му рече: „Пријатељу, уради оно због чега си дошао.“ Тада они људи приступе и ухвате Исуса. 51 Уто, један од оних који су били са Исусом, трже свој мач и удари Првосвештениковог слугу, те му одсече ухо.
52 Исус му тада рече: „Врати свој мач у корице, јер сви који се лате мача – од мача ће и погинути. 53 Или, зар не мислиш да могу да замолим свога Оца, и он ће ми одмах послати више од дванаест легија анђела? 54 Јер, како би се иначе испунило Писмо које каже да тако мора да буде?“
55 У тај час Исус рече мноштву: „Зар сам ја одметник, па сте са мачевима и тољагама изашли да ме ухватите? Сваки дан сам седео у храму и поучавао, и нисте ме ухватили. 56 Све се то догодило да се испуне Пророци.“ Тада су га сви ученици оставили и побегли.
Исус пред Великим већем
57 Кад су они људи ухватили Исуса, одвели су га пред Првосвештеника Кајафу. Тамо су већ били окупљени зналци Светога писма и старешине. 58 Петар га је пратио издалека до Првосвештениковог двора. Затим је ушао унутра и сео са стражарима да види како ће се то завршити. 59 А водећи свештеници и цело Велико веће тражили су какво лажно сведочанство против Исуса, да би могли да га погубе. 60 И нису могли да нађу, иако су приступили многи лажни сведоци. Најзад приступише двојица 61 и рекоше: „Овај је рекао: ’Ја могу да срушим храм Божији и да га за три дана поново саградим.’“
62 Тада уста Првосвештеник и рече: „Зар ништа не одговараш на то што ови сведоче против тебе?“ 63 Исус је ћутао. Тада му Првосвештеник рече: „Живим те Богом заклињем: реци нам јеси ли ти Христос, Син Божији?“
64 Исус му одговори: „Са̂м си то рекао. Шта више, кажем вам да ћете од сада видети Сина Човечијег како седи с десне стране Свесилнога и долази на облацима небеским.“
65 Тада Првосвештеник раздера своју одећу и рече: „Вређао је Бога! Зар су нам потребни други сведоци? Ево, сад сте чули богохуљење! 66 Како вам се то чини?“ Они одговорише: „Заслужио је смрт!“ 67 Тада су му пљували у лице и ударали га песницама, а други су га шамарали, 68 говорећи: „Прореци, Христе, ко те је ударио?“
Петар се одриче Исуса
69 А Петар је седео напољу, у дворишту. Нека слушкиња му приступи и рече му: „И ти си био са Исусом Галилејцем!“ 70 А он порече пред свима, говорећи: „Не знам о чему говориш!“ 71 Кад је изашао у предворје, видела га је друга слушкиња, те је рекла онима који су били тамо: „И овај је био са Исусом Назарећанином!“
72 Петар поново порече заклињући се: „Не познајем тог човека!“ 73 Мало касније, приђу му неки који су ту стајали, па му и они рекоше: „Заиста, и ти си један од њих! Чак те и твој нагласак одаје!“ 74 Тада Петар стаде да се проклиње и куне: „Не познајем тог човека!“ У исти час се огласи петао. 75 Онда се Петар сетио речи које је Исус изрекао: „Пре него што се петао огласи, три пута ћеш ме се одрећи.“ Изашао је и горко заплакао.
Савет верских главара доноси пресуду против Исуса
27 А када је свануло, договоре се сви водећи свештеници и старешине да убију Исуса. 2 Свезали су га, одвели и предали намеснику Пилату.
3 А Јуда, који га је издао, кад је видео да су га осудили, покајао се и вратио оних тридесет сребрњака водећим свештеницима и старешинама, 4 рекавши: „Сагрешио сам издавши невиног човека.“
А они му рекоше: „Шта се то нас тиче? То је твоја брига.“
5 Јуда баци сребрњаке у храм, оде и обеси се.
6 А водећи свештеници узеше сребрњаке и рекоше: „Није дозвољено да се такав новац стави у храмску благајну, јер је плата за убиство човека.“ 7 Стога су одлучили да за тај новац купе Грнчареву њиву за гробље странцима. 8 Зато се та њива до данас зове „Крвна њива“. 9 Тада се испунило оно што је рекао пророк Јеремија:
„И узеше тридесет сребрњака,
цену за процењенога,
коју одредише неки од рода Израиљевог,
10 и за њих купише Грнчареву њиву.
Овако ми Господ нареди.“
Пред Пилатом
11 Исуса су затим довели пред намесника, који га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ „Ти то кажеш“ – одговори Исус. 12 Онда су га водећи свештеници и старешине оптуживали, а он није ништа одговарао. 13 Тада му Пилат рече: „Зар не чујеш за шта те све оптужују?“ 14 Исус није одговорио ни речи, чему се заповедник веома чудио.
Пилат удовољава захтеву да Исус буде разапет
15 А заповедник је обичавао да за празник пусти једног затвореника по избору народа. 16 Баш тада су у тамници држали познатог сужња по имену Исус Варава. 17 Када се народ окупио, Пилат им се обрати: „Кога желите да вам пустим: Исуса Вараву или Исуса прозваног ’Христос’?“ 18 Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти.
19 Док је седео на судијској столици, његова жена му пошаље поруку: „Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много пропатила због њега.“
20 Међутим, водећи свештеници и старешине наговоре народ да затраже Вараву, а да се Исус погуби.
21 Заповедник их упита: „Којега од ове двојице хоћете да вам пустим?“ Они одговорише: „Вараву!“
22 Пилат их упита: „Шта онда да радим са Исусом прозваним ’Христос’?“ Они одговорише: „Нека буде разапет!“
23 Он их упита: „Какво је зло учинио?“ Али они су још гласније повикали: „Нека буде разапет!“
24 Када је Пилат видео да ништа не користи, него да настаје још већи метеж, узео је воду и опрао руке пред народом, рекавши: „Ја немам ништа са смрћу овог праведника; ви ћете одговарати за то.“
25 А сав народ рече: „Нека његова крв падне на нас и на нашу децу!“
26 Тада им је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и разапну на крст.
Војници се ругају Исусу
27 Након тога су заповедникови војници повели Исуса у преторијум. Око њега се окупила цела чета. 28 Свукли су Исуса и огрнули га скерлетним плаштом. 29 Онда су исплели венац од трња, те му ставили на главу и трску у његову десну руку. И клањали су се пред њим, говорећи: „Здраво, Царе јудејски!“ 30 Пљували су на њега, а онда су узели трску и ударали га по глави. 31 Када су му се наругали, скинули су са њега огртач и обукли му његову одећу, па су га одвели да га разапну.
Исуса спроводе до места погубљења
Распеће
32 Када су изашли, нашли су неког човека из Кирине, по имену Симон, и натерали га да му понесе крст. 33 Када су дошли на место звано Голгота, што значи „Место лобање“, 34 дали су му да пије вино помешано са жучи. Али пошто је окусио, није хтео да пије.
35 Када су га разапели, поделили су његову одећу бацајући коцку. 36 Седели су тамо и чували га. 37 Онда су изнад његове главе ставили натпис на коме је била написана његова кривица: „Ово је Исус, Цар јудејски.“
38 Са њим су разапели и два одметника, једног с десне стране, а другог с леве стране. 39 А пролазници су га вређали и климали својим главама, 40 говорећи: „Де сад, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, спаси самога себе! Ако си Син Божији, сиђи с крста!“
41 Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма и старешинама: 42 „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! Па, он је израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста па ћемо поверовати у њега! 43 Уздао се у Бога, нека га сад избави ако му је по вољи! Са̂м је рекао: ’Син сам Божији.’“ 44 Тако су га вређали и одметници разапети са њим.
Исусова смрт
45 А од подне па до три сата наста тама по свој земљи. 46 Око три сата поподне, Исус завапи веома гласно: „Ели, Ели, лема савахтани?!“ То значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“
47 А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Овај дозива Илију!“
48 Један од војника одмах отрча, узе сунђер, натопи га киселим вином, натаче на штап, те је тако појио Исуса. 49 Остали су говорили: „Пусти да видимо хоће ли доћи Илија да га спасе!“
50 Исус још једном снажно узвикну и издахну.
51 Уто се храмска завеса расцепи на двоје од горе до доле, а земља се потресе, те се стене распукоше. 52 Гробови се отворише, па устадоше из мртвих многи свети који су уснули[a], 53 и изађоше из својих гробова. Ови су касније, након Исусовог ускрсења, дошли у Свети град[b] и показали се многима.
54 А римски капетан и они који су са њим чували Исуса, кад су видели потрес и све што се догодило, силно су се уплашили и рекли: „Овај је заиста био Божији Син!“
55 Тамо су биле и многе жене које су посматрале издалека. Оне су пратиле Исуса из Галилеје и служиле му. 56 Међу њима су биле Марија Магдалена, Марија, мајка Јаковљева и Јосифова, и мајка Заведејевих синова.
Исусова сахрана
57 Кад се спустило вече, дође неки богати човек из Ариматеје, по имену Јосиф, који је и са̂м био Исусов следбеник. 58 Овај дође к Пилату и затражи од њега Исусово тело. Тада Пилат нареди да му се тело преда. 59 Јосиф узе Исусово тело, увијe га у чисто платно, 60 те га положи у нови гроб који је издубио у стени за себе. Онда је навалио велики камен на улаз у гробницу и отишао. 61 Марија Магдалена и друга Марија седеле су тамо наспрам гроба.
62 Следећег дана, после Припреме, окупе се водећи свештеници и фарисеји код Пилата. 63 Рекли су: „Господару, сетили смо се да је она варалица, још док је био жив, рекао да ће након три дана ускрснути. 64 Зато нареди да се гроб обезбеди до трећег дана, да не би дошли његови ученици и украли га. Они ће онда рећи народу да је он ускрснуо из мртвих, па ће тако последња превара бити већа него прва.“ 65 Пилат им одговори: „Ево вам стража; идите и обезбедите гроб како знате.“ 66 Они оду и обезбеде гроб: запечате гробни камен и поставе стражу.
Пред Пилатом
11 Исуса су затим довели пред намесника, који га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“ „Ти то кажеш“ – одговори Исус. 12 Онда су га водећи свештеници и старешине оптуживали, а он није ништа одговарао. 13 Тада му Пилат рече: „Зар не чујеш за шта те све оптужују?“ 14 Исус није одговорио ни речи, чему се заповедник веома чудио.
Пилат удовољава захтеву да Исус буде разапет
15 А заповедник је обичавао да за празник пусти једног затвореника по избору народа. 16 Баш тада су у тамници држали познатог сужња по имену Исус Варава. 17 Када се народ окупио, Пилат им се обрати: „Кога желите да вам пустим: Исуса Вараву или Исуса прозваног ’Христос’?“ 18 Знао је, наиме, да су Исуса предали из зависти.
19 Док је седео на судијској столици, његова жена му пошаље поруку: „Окани се тог праведника, јер сам данас у сну много пропатила због њега.“
20 Међутим, водећи свештеници и старешине наговоре народ да затраже Вараву, а да се Исус погуби.
21 Заповедник их упита: „Којега од ове двојице хоћете да вам пустим?“ Они одговорише: „Вараву!“
22 Пилат их упита: „Шта онда да радим са Исусом прозваним ’Христос’?“ Они одговорише: „Нека буде разапет!“
23 Он их упита: „Какво је зло учинио?“ Али они су још гласније повикали: „Нека буде разапет!“
24 Када је Пилат видео да ништа не користи, него да настаје још већи метеж, узео је воду и опрао руке пред народом, рекавши: „Ја немам ништа са смрћу овог праведника; ви ћете одговарати за то.“
25 А сав народ рече: „Нека његова крв падне на нас и на нашу децу!“
26 Тада им је ослободио Вараву, а Исуса је предао да га избичују и разапну на крст.
Војници се ругају Исусу
27 Након тога су заповедникови војници повели Исуса у преторијум. Око њега се окупила цела чета. 28 Свукли су Исуса и огрнули га скерлетним плаштом. 29 Онда су исплели венац од трња, те му ставили на главу и трску у његову десну руку. И клањали су се пред њим, говорећи: „Здраво, Царе јудејски!“ 30 Пљували су на њега, а онда су узели трску и ударали га по глави. 31 Када су му се наругали, скинули су са њега огртач и обукли му његову одећу, па су га одвели да га разапну.
Исуса спроводе до места погубљења
Распеће
32 Када су изашли, нашли су неког човека из Кирине, по имену Симон, и натерали га да му понесе крст. 33 Када су дошли на место звано Голгота, што значи „Место лобање“, 34 дали су му да пије вино помешано са жучи. Али пошто је окусио, није хтео да пије.
35 Када су га разапели, поделили су његову одећу бацајући коцку. 36 Седели су тамо и чували га. 37 Онда су изнад његове главе ставили натпис на коме је била написана његова кривица: „Ово је Исус, Цар јудејски.“
38 Са њим су разапели и два одметника, једног с десне стране, а другог с леве стране. 39 А пролазници су га вређали и климали својим главама, 40 говорећи: „Де сад, ти што рушиш храм и за три дана га подижеш, спаси самога себе! Ако си Син Божији, сиђи с крста!“
41 Слично су му се ругали и водећи свештеници са зналцима Светог писма и старешинама: 42 „Друге је спасао, а не може да спасе самог себе! Па, он је израиљски Цар! Нека сиђе сад с крста па ћемо поверовати у њега! 43 Уздао се у Бога, нека га сад избави ако му је по вољи! Са̂м је рекао: ’Син сам Божији.’“ 44 Тако су га вређали и одметници разапети са њим.
Исусова смрт
45 А од подне па до три сата наста тама по свој земљи. 46 Око три сата поподне, Исус завапи веома гласно: „Ели, Ели, лема савахтани?!“ То значи: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!“
47 А неки који су ту стајали, чули су ово, па су рекли: „Овај дозива Илију!“
48 Један од војника одмах отрча, узе сунђер, натопи га киселим вином, натаче на штап, те је тако појио Исуса. 49 Остали су говорили: „Пусти да видимо хоће ли доћи Илија да га спасе!“
50 Исус још једном снажно узвикну и издахну.
51 Уто се храмска завеса расцепи на двоје од горе до доле, а земља се потресе, те се стене распукоше. 52 Гробови се отворише, па устадоше из мртвих многи свети који су уснули[a], 53 и изађоше из својих гробова. Ови су касније, након Исусовог ускрсења, дошли у Свети град[b] и показали се многима.
54 А римски капетан и они који су са њим чували Исуса, кад су видели потрес и све што се догодило, силно су се уплашили и рекли: „Овај је заиста био Божији Син!“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.