Revised Common Lectionary (Complementary)

Песма поклоничка.

Виђење небеских кочија

1 У тридесетој години, петог дана четвртог месеца, док сам био међу изгнаницима на реци Хевар, отворила су се небеса, и указала су ми се виђења од Бога.

² Петог дана тог месеца, а то је пета година изгнанства цара Јоахина, ³ дође реч Господња свештенику Језекиљу, сину Вузијевом, у земљи Халдејаца, на реци Хевар. Тамо је рука Господња била над њим.

⁸ А ти, сине човечији слушај шта ти кажем. Не буни се као тај отпаднички дом. Отвори уста, па ћеш јести оно што ти ја дам.“

⁹ Тада сам погледао и видео да је према мени испружена рука, и у њој свитак књиге. ¹⁰ Када га је раширио преда мном, свитак је био исписан и изнутра и споља. Био је исписан тужбалицама, нарицаљкама и лелецима.

3 Он ми рече: „Сине човечији, поједи оно што се нашло пред тобом; поједи овај свитак, па иди и говори Израиљцима.“ ² Ја сам отворио уста, а он ми је дао да поједем свитак.

³ Онда ми је рекао: „Сине човечији, напуни свој трбух, насити стомак овим свитком који ти дајем.“ Ја сам га појео, и био је сладак као мед у мојим устима.

Анђео са књижицом

10 Затим сам видео још једног моћног анђела како силази са неба. Био је обавијен облаком, а око своје главе имао је дугу. Лице му је било као сунце, а његове ноге као ватрени стубови. ² У својој руци је имао отворену књижицу. Тада је стао десном ногом на море, а левом на земљу, ³ и повикао веома гласно, као кад риче лав. Кад је повикао, проговорише седам громова кроз грмљавину. ⁴ А кад су громови проговорили, хтео сам да пишем, али сам зачуо глас са неба: „Остави скривеним то што је рекло седам громова; то не записуј!“

⁵ А анђео кога сам видео да стоји на мору и на земљи, подиже своју десницу према небу, ⁶ па се закле оним што живи од сад и довека, оним који је створио небо и што је на њему, земљу и што је на њој, и море и што је у њему, говорећи: „Неће бити одлагања! ⁷ Него у дан кад затруби седми анђео, Бог ће привести крају свој тајни наум, који је објавио својим слугама, пророцима.“

⁸ Затим сам чуо глас са неба који ми је поново рекао: „Иди и узми отворену књигу из руке анђела који стоји на мору и на земљи!“ ⁹ Отишао сам к анђелу и рекао му да ми да̂ књижицу. А он ми рече: „Узми и поједи је; биће ти горка трбуху, али ће ти у устима бити слатка.“ ¹⁰ Узео сам књижицу из анђелове руке и прогутао је. Била ми је слатка у устима, а горка у трбуху. ¹¹ Онда ми рекоше: „Треба поново да пророкујеш о многим народима, народностима, језицима и царевима.“